Global Shining Light je najznačajnija svetska nagrada za istraživačko novinarstvo. Ovo je bio drugi put da sam kao deo novinarskog tima dobio tu nagradu. Prvi put 2010. kada smo istraživali advokatske kancelarije koje osnivaju ofšor kompanije, a sada za otkriće korupcije crnogorskog premijera Mila Đukanovića. Za ovu sada nagradu najzaslužnija ne moja koleginica Miranda Patručić koja je predvodila novinarski tim….. Samo dobro koordinisanim međunarodnim radom se može doći do značajnih otkrića i kriminalu, jer i kriminalne grupe funkcionišu prekogranično. Organizovani kriminal nije uokviren granicama jedne države…..S druge strane, vlast ima nekoliko medijskih „pit bulova“ koje pušta na one medije koji se usude da se bave otkrivanjem kriminala, korupcije ili pišu kritički o vlasti. To su pre svega tabloid Informer, televizija Pink i magazin Afera. Poslednji je čak u vlasništvu novinara koji je nekada radio za Zemunski klan – kriminalnu grupu koja se bavila prodajom droge, otmicama i učestvovala u ubistvu premijera. Takav čovek danas vodi magazin koji brani vlast i u kojem se s vremena na vreme mogu naći negativni tekstovi o meni i organizaciji koju vodim…..Moram napomenuti ovde da neke od mojih kolega rade u mnogo gorim uslovima. Najtužnija priča je vezana za koleginicu Hadidžu Ismailovu, koja radi u Azerbejdžanu – diktatorskoj državi u kojoj su se predsednik, njegova porodica i saradnici obogatili zahvaljujući korupciji. Hadidža je otkrila nekoliko korupcionaških afera, a zatim je režim uhapsio pod nameštenim optužbama i na kraju su je osudili na sedam i po godina zatvor….. Naša ključna otkrića su koruptivni poslovi gradonačelnika Beograda Siniše Malog, o kojem smo objavili nekoliko priča, zatim smo objavili tajne snimke sastanaka koje su imali Ivica Dačić, tadašnji Minsitar policije, i drugi ljudi iz vrha policije sa jednim od ključnih ljudi narko kartela – Rodoljubom Radulovićem. Istražili smo poslovne veze prvog čoveka Agencije za privatizaciju sa narko kartelom, otkrili javnosti da je vlada naredila aerodromu da oprosti milionske dugove avio kompaniji Air Srbija i druge price….Iz svih tih poslova, Mali i njegova porodica su izašli bogatiji, a firme su propale i desetine porodica je ostalo bez posla i završilo u siromaštvu. A onda je imenovan za prvog čoveka prestonice. Nisu ga građani izabrali, već ga je premijer Aleksandar Vučić tu postavio. Uporedno, Siniša Mali je pleo mrežu ofšor kompanija, koje se koriste kako bi se tajno poslovalo…..Nema tog tužioca niti policajca koji će se baviti našim otkrićima nakon što ih je premijer ocenio kao „besmislice“. S druge strane, mislim da smo i mi uradili bitnu stvar objavivši priče jer smo pre svega građane informisali o tome ko su ljudi koji upravljaju našom državom. To je suština našeg novinarskog posla…..Kriminalci ne poznaju granice i lako se oko zajedničkog posla udružuju sa grupama iz ostalih zemalja. Tako trebaju raditi i novinari. Policajci, na žalost, su često neefikasni u uspostavljanju kvalitetne međunarodne saradnje…..Problem su vodeći mediji u zemlji, pre svega javni servis RTS, koji su izdali građane i javnost i postali servis vlasti. Građani žele da dobiju kvalitetno novinarstvo, ali mediji im to ne pružaju….. U Bosni najbliže sarađujemo sa Centrom za istraživačko novinarstvo (CIN) iz Sarajeva. To je kvalitetna grupa novinara. Glavna kancelarija organizacije OCCRP je takođe u Sarajevu, tako da često tokom godine putujem tamo…..
Poštovani gospodine Dojčinoviću! U oktobru minule godine dobili ste međunarodnu nagradu za istraživačko novinarstvo – Global Shining Light. Uz iskrene čestitke, a ne želeći da zvuči patetično, hoćete li reći šta ona za Vas znači lično, kao i za kolektiv u kojem djelujete kao urednik?
DOJČINOVIĆ: Global Shining Light je najznačajnija svetska nagrada za istraživačko novinarstvo. Ovo je bio drugi put da sam kao deo novinarskog tima dobio tu nagradu. Prvi put 2010. kada smo istraživali advokatske kancelarije koje osnivaju ofšor kompanije, a sada za otkriće korupcije crnogorskog premijera Mila Đukanovića. Za ovu sada nagradu najzaslužnija ne moja koleginica Miranda Patručić koja je predvodila novinarski tim. Nagrada je, pre svega, priznanje novinarskoj mreži Organized Crime and Coruption Reporting Project (OCCRP) za koju radim. Razlog zbog čega je ova organizacija više puta dobila to priznanje je to što se baziramo na prekograničnim istraživanjima, u kojima učestvuju novinari iz više zemalja. Istraživanja se vode u okviru timova koji se formiraju za svaku priču posebno. Samo dobro koordinisanim međunarodnim radom se može doći do značajnih otkrića i kriminalu, jer i kriminalne grupe funkcionišu prekogranično. Organizovani kriminal nije uokviren granicama jedne države. Značajno kod ovih priznanja je i to što ih dobiju i novinari koji rade za našu mrežu iz zemalja u kojima se zbog diktatorskih režima, cenzure i korupcije, ne ceni njihov rad. Iako kod kuće vlast i novinari koji su potplaćeni ili pod pritiskom vlasti, pokušavaju da ignorišu njihove priče, dobiju najznačajniju međunarodnu nagradu koja je najbolja podrška za njihov rad.
Koliko tvrd kruh/hljeb jedu istraživački novinari, najbolje znaju oni sami, odnosno, u konkretnom slučaju Vi i Vaše kolege. Evo, vidjeli smo da je rad novinara-istraživača prepoznat u međunarodnim krugovima. Da li je prepoznat i kod kuće, odnosno u Srbiji?
DOJČINOVIĆ: U današnjici je jako teško biti istraživački novinar. Srbija je jedna od zemalja u kojoj je stanje sa medijima katastrofalno. Mi imamo svu slobodu da objavljujemo priče na našem sajtu krik.rs koji ima jaku posetu, ali imamo problema da se probijemo do čitaoca koji ne koriste internet – a kojih je u Srbiji mnogo. Većina medija je u Srbiji kontrolisana ili potplaćena od strane vlasti, plaše se da objavljuju otkrića o korupciji i prave blokadu zbog koje bitne vesti ne mogu stići i do građana koji nisu tehnički opremljeni ili nemaju znanje da se informišu na internetu. To je veliki problem. S druge strane, vlast ima nekoliko medijskih „pit bulova“ koje pušta na one medije koji se usude da se bave otkrivanjem kriminala, korupcije ili pišu kritički o vlasti. To su pre svega tabloid Informer, televizija Pink i magazin Afera. Poslednji je čak u vlasništvu novinara koji je nekada radio za Zemunski klan – kriminalnu grupu koja se bavila prodajom droge, otmicama i učestvovala u ubistvu premijera. Takav čovek danas vodi magazin koji brani vlast i u kojem se s vremena na vreme mogu naći negativni tekstovi o meni i organizaciji koju vodim. U atmosferi koja je u Srbiji je teško i naći novca za istraživanje i trenutno se najviše nadamo da će nam građani uplatama pomoći da nastavimo da istražujemo dalje i otkrivamo kriminal i korupciju, što je od presudnog značaja za Srbiju danas.
Osim što je posao novinara-istraživača složen i veoma zahtjevan, da li je istovremeno i opasan, barem u sredini/sredinama u kojima vi djelujete? Jeste li Vi i Vaše kolege, u proteklih pola godine kako postojite, bili izloženi prijetnjama, verbalnim, medijskim i fizičkim napadima i sl. i od strane koga, eventualno?
DOJČINOVIĆ: Kada radite na Balkanu uvek postoji puno problema. Tokom osmogodišnje karijere u istraživačkom novinarstvu doživeo sam različite pritiske, čak i pretnje. Najsvežije što se dogodilo je to da su pripadnici komunalne policije mojim kolegama zabranili da gradonačelniku Beograda postave pitanja o njegovim poslovima, ali im i oduzeli fotoaparat i mobilne telefone i izbrisali sve snimke koje su napravili. Zaštitnik građana je poslao preporuku za smenu načenika komunalne policije, koji se nalazio tu na licu mesta, ali ne očekujemo da će ga vlast smeniti – jer je on vlast branio od novinara. Istraživački novinari su u Srbiji, nažalost, pre viđeni kao neprijatelji nego partneri državi. To je verovatno zato jer je sama vlast uključena u kriminalne radnje pa se plaši razotkrivanja toga. Naravno, nije Srbija najgori primer. Moram napomenuti ovde da neke od mojih kolega rade u mnogo gorim uslovima. Najtužnija priča je vezana za koleginicu Hadidžu Ismailovu, koja radi u Azerbejdžanu – diktatorskoj državi u kojoj su se predsednik, njegova porodica i saradnici obogatili zahvaljujući korupciji. Hadidža je otkrila nekoliko korupcionaških afera, a zatim je režim uhapsio pod nameštenim optužbama i na kraju su je osudili na sedam i po godina zatvora. Jedino je pozitivno to što je ovaj slučaj izazvao veliku međunarodnu pažnju, različiti političari sa zapada su reagovali, a čak je i advokatica Amal Kluni, supruga glumca Džordž Klunija odlučila da je brani. Zbog toga je azerbejdžanski diktator pod pritiskom i kao bumerang mu se vraća zatvaranje Hadidže.
Ko je sve pomogao osnivanje KRIK-a i ko pomaže njegov razvoj?
DOJČINOVIĆ: KRIK sam osnovao ja sa još nekoliko koleginica. Mi smo pre toga godinama radili u Centru za istraživačko novinarstvo, a zatim se izdvojili i napravili ono što smo oduvek želeli – portal koji će izveštavati isključivo o kriminalu i korupciji, a na kojem će se objavljivati istraživačke priče, analitički tekstovi i vesti. Imali smo dobar početak i došli, za ovih šest meseci, do jake posete. Oko sto hiljada čitalaca nas poseti mesečno. Naša ključna otkrića su koruptivni poslovi gradonačelnika Beograda Siniše Malog, o kojem smo objavili nekoliko priča, zatim smo objavili tajne snimke sastanaka koje su imali Ivica Dačić, tadašnji Minsitar policije, i drugi ljudi iz vrha policije sa jednim od ključnih ljudi narko kartela – Rodoljubom Radulovićem. Istražili smo poslovne veze prvog čoveka Agencije za privatizaciju sa narko kartelom, otkrili javnosti da je vlada naredila aerodromu da oprosti milionske dugove avio kompaniji Air Srbija i druge priče. Nalaženje finansija je teži deo poslao. Pišemo projekte koje šaljemo međunarodnim donatorima. Do sada nas je podržala novinarska mreža OCCRP, donatori OSF i NED, ali je to nedovoljno da upotpunimo budžet. Da bi smo opstali nužno je da nas i građani podrže, pa ih stalno pozivamo da malim donacijama pomognu naš rad. Otvorili smo sve mogućnosti, da nam se preko banke, pošte ili pejpala uplate sredstva ( https://www.krik.rs/podrzi-nas/ ). Za sada nam je oko 250 građana pomoglo donacijama, uglavnom su to Srbi koji žive po dijaspori. To vidimo kao veliko priznanje našem radu. Svakog ko nam uplati donaciju častimo pristupom našoj arhivi dokumenata i pričom koju može pročitati pre obajvljivanja.
Najnovije otkriće KRIK-a je o ofshore firmi na Britanskim djevičarskim otocima/ostrvima a koja je, kao 4. u nizu, vezana za aktuelnog gradonačelnika Beograda Sinišu Malog. Do kakvih ste bitnih otkrića došli u toj istraživačkoj priči i da li je ona (priča), osim javnosti, prezentirana i nekim drugim subjektima (institucionalnim, političkim…) u Gradu i Državi?
DOJČINOVIĆ: To je četvrta priča o gardonačelniku Siniši Malom. U prvoj smo otkrili da je kao direktor dve misteriozne ofšor kompanije kupio luksuzne apartmane na bugarskom primorju, a zatim, u naredne dve, da je učetvovao u koruptivnim privatizacijama u periodu dok je vodio važan sektor u Agenciji za privatizaciju. Zahvaljujući jednoj privatizaciji, nelegalno je dobio 10 hektara državne zemlje, a takođe je i svom ocu namestio da kupi fabriku koja je proizvodila delove za vagone. Iz svih tih poslova, Mali i njegova porodica su izašli bogatiji, a firme su propale i desetine porodica je ostalo bez posla i završilo u siromaštvu. A onda je imenovan za prvog čoveka prestonice. Nisu ga građani izabrali, već ga je premijer Aleksandar Vučić tu postavio. Uporedno, Siniša Mali je pleo mrežu ofšor kompanija, koje se koriste kako bi se tajno poslovalo. Za deo tih firmi, sem onih koje su korišćene za kupovinu apartmana u Bugarskoj, ne znamo čemu su služile. Mali ne želi da to objasni javnosti iako ga često to na konferencijama. Problem je i to što institucije nisu odreagovale na naša otkrića, iako bi se to trebalo dogoditi u ozbiljnoj demokratskoj državi. Policija u Srbiji kao da ne postoji. Ni tužilaštvo, kojem je to u opisu posla, nije odreagovalo na naša otkrića. Svi oni su upoznati s pričama jer su sve one dobro poznate u Srbiji.
Kako je reagirao premijer Vučić na tu priču?
DOJČINOVIĆ: Premijer Vučić je reagovao u njegovom stilu. Dva puta je naše priče ocenio kao „besmislene“, pri tom rekavši da ih nije ni pročitao. Bilo je i očekivano da će odmah stati u odbranu jednog od svojih najpoverljivijih i najodanijih saradnika, ali je to neodgovorno ponašanje za nekog ko je na njegovoj poziciji. Da je stvarno tačno to što Vučić kaže, kako se država bori protiv kriminala i korupcije, onda bi on ohrabrio institucije da provere naše nalaze i dalje ih istraže. Ovom reakcijom, znajući da u Srbiji ne postoje nezavisne institucije, on je paralisao ceo državni aparat. Nema tog tužioca niti policajca koji će se baviti našim otkrićima nakon što ih je premijer ocenio kao „besmislice“. S druge strane, mislim da smo i mi uradili bitnu stvar objavivši priče jer smo pre svega građane informisali o tome ko su ljudi koji upravljaju našom državom. To je suština našeg novinarskog posla.
A do kakvih ste otkrića došli u suradnji sa češkim Centrom za istraživačko novinarstvo (CCIZ)?
DOJČINOVIĆ: Sa češkim Centrom za istraživačko novinarstvo (CCIZ) smo istraživali aktivnosti domaćih, balkanskih, kriminalaca u toj državi. Otkrili smo da su naši mafijaši tamo osnovali mrežu fiktivnih kompanija koju koriste za dobijanje boravišnih dozvola u EU. Kriminalci i grupe koje smo razotkrili da rade u Češkoj su Darko Šarić i njegovi saradnici, Andrija Drašković, Milan Narančić, grupa Borislava Plavšića, kao i porodica Ćazima Osmanija. Jako volim da radim na međunarodnim istraživanjima i tokom rada na ovoj priči sam imao odličnu saradnju sa kolegama iz Češke. Tek ovako udruženi novinari iz nekoliko zemalja mogu efikasno pratiti tragove mafije i doći do velikih otkrića. Kriminalci ne poznaju granice i lako se oko zajedničkog posla udružuju sa grupama iz ostalih zemalja. Tako trebaju raditi i novinari. Policajci, na žalost, su često neefikasni u uspostavljanju kvalitetne međunarodne saradnje.
Da li vaše priče objavljuju relevantni mediji u Srbiji, a koji eventualno to ne čine, a nudite ih i njima?
DOJČINOVIĆ: Većina medija u Srbiji ne objavljuju naša otkrića zbog cenzure, o kojoj sam govorio. A deo medija koji su najbliži vlasti nas, nakon što objavimo priče, napadne da smo špijuni, kriminalci, da hoćemo da srušimo državu i ostalo. Tek pojedini su dovoljno nezavisni ili hrabri da prenose naša otkrića. Izdvojio bih televiziju N1 koja odlično radi svoj posao i u kojoj se nalaze neki od najvećih profesionalaca u Srbiji. Televizija b92 je profesionalno ispratila naše otkriće o tajnim snimcima sastanaka Dačića sa kriminalcem. Imamo dobru saradnju i sa magazinom Njuzvik. Od nedavno je i tabloid Kurir, koji je do nedavno radio za vlast, ispao iz sistema cenzurisanih medija i sada se nalazi u ratu sa vladom, pa i on prenosi naša otkrića nakon što ih objavimo. Ne znam koliko će dugo to potrajati.
Na kakav je odjek naišao vas istraživački rad kod građana, odnosno šire javnosti?
DOJČINOVIĆ: Građani imaju poverenje u naš rad jer svako istraživanje radimo temeljno i mesecima. Naše priče su bazirane na dokumentaciji i proverenim informacijama. Niko ih nije demantovao do danas. Iako vlast često potcenjuje građane, oni veruju u naša otkrića. S druge strane, građani razumeju i kada vlast laže kako bi se odbranila od naših priča i „ispinovala“ sve na drugu stranu. To se vidi i u sve većoj poseti našeg sajta, kao i u komentarima na socijalnim mrežama. Problem su vodeći mediji u zemlji, pre svega javni servis RTS, koji su izdali građane i javnost i postali servis vlasti. Građani žele da dobiju kvalitetno novinarstvo, ali mediji im to ne pružaju.
Surađujete li sa kolegama iz regiona, posebno iz Bosne i Hercegovine?
DOJČINOVIĆ: Da, glavna tajna našeg uspeha je upravo odlična saradnja sa kolegama iz regiona, Evrope i šire. Ta saradnja se ostvaruje preko novinarske mreže OCCRP koja je tu da umrežuje novinare. Kao što sam rekao, samo timovi sastvaljeni od novinara iz više zemalja mogu doći do velikih otkrića o kriminalu. U Bosni najbliže sarađujemo sa Centrom za istraživačko novinarstvo (CIN) iz Sarajeva. To je kvalitetna grupa novinara. Glavna kancelarija organizacije OCCRP je takođe u Sarajevu, tako da često tokom godine putujem tamo.
Na samom kraju, da li su predmet vaših istraživačkih aktivnosti bile nekretnine Milorada Dodika u Beogradu, odnosno u Srbiji, i ako nisu hoće li biti i kada, eventualno?
DOJČINOVIĆ: Dodik je svakako interesantan slučaj za istraživanje, ali, nažalost, zbog velikog broja sumnjivih političara i kriminalaca iz Srbije plašim se da je on duboko na našoj listi. Dodika, pre svih, trebaju istraživati kolege iz Bosne i Hercegovine, jer je on tamošnji političar, a mi smo tu da pomognemo. CIN iz Sarajeva se bavio Dodikom i imali su dobra otkrića. Savetujem da pratite i njihov sajt (pratim, pratim, odavno… op. B.G.).
Hvala Vam velika za ovaj razgovor.
DOJČINOVIĆ: Hvala Vama na pozivu za intervju! Nadam se da ćemo se čuti opet i pozivam Vaše čitaoce da prate naš sajt www.krik.rs i da nam pomognu donacijama, ako su u mogućnosti, kako bi mogli da nastavimo da se bavimo ovim poslom. Hvala!
RAZGOVARAO:Bedrudin GUŠIĆ (763)
bedrudingusic 