Arhive za ‘Intervjui’ kategoriju

Obavještavam čitatelje i suradnike da iz tehničkih razloga neće biti novih priloga na

ovom blogu u vremenu

4. juli 2019 – 23. juli 2019. godine.

Hvala na razumijevanju.

Bedrudin GUŠIĆ

Na današnji dan godine 1969. rođena je bosanskohercegovačka heroina Emira Bašić, dobitnica najvišeg ratnog priznanja „Zlatni ljiljan“ LEGENDA S UŠĆA SANE U UNU EMIRA BAŠIĆ – samo dvije riječi u kojima su satkane mladost, hrabrost, ljubav, ljepota, upornost, osmjeh, nepokolebljivost, patriotizam, iskrenost, slobodarski dug, vjera u bolju budućnost… Rođena je kao drugo dijete majke Hatidže i oca Mehmeda 03. jula 1969. godine u Bosanskom Novom. Stasala na obalama Une i Sane, tih čarobni ljepotica među rijekama. Često je uranjala u dubine njenih bistrina, izranjajući kamičke i biserne školjke, koje je darivala mlađoj braći i sestrama. Najviše je ona vodila brigu o njima, u kući i školi, bilo ih osmoro, jer joj je mati bila veoma krhka i boležljiva. Kada je krenula na studije u Sarajevo, nije ni slutila da će to biti zauvijek rastanak s roditeljima, braćom, sestrama, voljenim gradom, modrookom Unom i sanjivom Sanom. Prije početka rata bila je student završne godine Fakulteta političkih nauka, odsjek žurnalistika. U redove Armije BiH odlazi saznavši da su joj agresorski vojnici odveli roditelje, dvije sestre i tri brata, u Omarsku – logor smrti. Na fakultetu su bili iznenađeni kada su je vidjeli u punoj ratnoj spremi. Objasnila im je da želi braniti domovinu, ali tako i lakše izbaviti familija iz kandži krvnika. Zahtjevala je od nadležnih starješina da ne bude privilegirana ni po kojoj osnovi u odnosu prema drugima vojnicima i da je rasporede u prve redove i na prvu borbenu liniju. Prije rata bila je sportistkinja KK “Bosna”, pa joj naporni ratni dani nisu teško padali. U Azićima kod Sarajeva imala je prvi ratni okršaj, a zatim dolaze borbe na Trebeviću, Žući, Mostaru… Toliko hrabrosti, toliko snage, odlučnosti, volje, u tako krhkoj nježnoj osobi nisu imali ni oni koji su se već dokazali u redovima Armije BiH. Duhom nije klonula ni kada je na Žuči štiteći odstupnicu svojim suborcima, nakon eksplozije granate u njenoj neposrednoj blizini, ostala zatrpana zemljom. Mislili su da je mrtva, a ona je tik nakon otrpavanja odmah krenula u borbu. Iskusan borac, odličan student, odan prijatelj i istinska bošnjačka duša, samo su neki od epiteta koji su krasili lik neustrašive legende iz grada na utoku Sane u Unu. Svoje ljudske vrednote iskazivala je u svim trenucima borbe, ali i za vrijeme rijetkih predaha, čime je plijenila pozornost sviju oko sebe. U međuvremenu je saznala da su njeni najmiliji živi, željno očekujući trenutak kada će s njima stupiti u vezu. Položila je tih dana i dva ispita. No, ostala je “dužna” za druga dva, kao i zakazanu konferenciju s novinarima. Emira je poginula na zloglasnom neprijateljskom uporištu na Jevrejskom groblju 27. novembra 1993. godine. Džennaza je klanjana i ukop obavljen 29. novembra te godine na šehidskim mezarlucima Kovači u Sarajevu. Suborci će lijepu Novljanku, legendu iz grada na utoku Sane u Unu, pamtiti po tome što je i na prvim borbenim linijama bila uvijek pedantna, uredna, dotjerana, našminkana… Njene želje, nade i snove prekinuo je snajperski metak ispaljen iz zloglasne ruke. Šta li je mislila kada je zauvijek sklapala svoje divne sanjalačke oči? Vjerojatno kao i onda na Žuči!? Mati, otac, braća, sestre, suborci, Novljani, Sarajevo… Imati će i ima ko da je pamti! Tih dana u novinama je pisalo: “Posljednji pozdrav Emiri Bašić, našem najljepšem vojniku.” Val tuge zapljusnuo je ne samo njene Novljane razasute u 135 zemalja dunjaluka i Sarajevo, nego i cijelu Bosnu i Hercegovinu. Među stotinama mezarova na Kovačima jedan je lahko prepoznatljiv – mezar jedne-jedine žene! Posthumno, godine 1995. odlikovana je najvišim ratnim priznanjem – ZLATNIM LJILJANOM. Zlatnim ljiljanom koji nikad uvehnuti neće!

Poštovani/e,

Građanski front, asocijacija koja okuplja 13 lokalnih političkih pokreta širom Srbije, najoštrije osuđuje nastavak pritisaka na građane koji javno kritički deluju i ukazuju na štetno postupanje naprednjačke vlasti, i zahteva od vladajućih struktura da odmah odustanu od svih vidova nasilja i manipulacije strukturama bezbednosti kao načina političke borbe.

Ovog puta na udaru su naši saborci iz Apatina, udruženje građana “Bez straha” čiji je aktivista advokat Branislav Milojičić, praćen od strane nepoznatih lica.

Udruženje građana “Bez straha” iz Apatina, članica Građanskog fronta, protestovalo je uoči dolaska predsednika Srbije Aleksandra Vučića u zapadnu Bačku. Aktivisti su organizovali i performans kojim su ukazali da je vrtić koji je otvorio predsednik, zapravo već otvoren.

Namera praćenja kojem je bio izložen Milojičić, očigledno je upozorenje i pritisak zbog aktivnosti i sve veće podrške koju ovo udruženje uživa kod građana Apatina, čime predstavlja pretnju lokalnom SNS-u.

Ovo je nastavak pritisaka i napada na slobodoumne i misleće ljude koji se ne mire sa otimačinom kojom vladajuća stranka devastira naše gradove, privatizuje institucije i nameće partijsku disciplinu svima koji se usprotive.

Podsećamo da je nedavno policija privela na informativni razgovor profesora Jova Bakića, da su oštećena vozila Predraga Voštinića iz Kraljeva i Borisava Prelića iz Niša. Aktivista Lokalnog Fronta iz Valjeva, Ljubomir Radović izložen je medijskom linču fantomskih medija finansiranih od strane gradonačelnika Valjeva, kao uostalom i drugi naši aktivisti koji su kontinuirano na udaru režimskih medija. Ovo blaćenje za cilj ima stvaranje atmosfere linča u kojoj su ovakvi i gori napadi opravdani jer se izvode protiv „izdajnika“, „rušitelja države“, „stranih plaćenika“ kako nas u tabloidima nazivaju. Prebijanje studenata i organizatora protesta u Novom Sadu, koje smo nedavno mogli da vidimo su sumorne i neprihvatljive slike protiv kojih moraju ustati svi građani.

Građanski front

”Demokracija je kad časni a ne bogati ljudi vladaju!”

Platon

Korupcija i kriminal su pošasti svakog društva a Bosna i Hercegovina  danas ima sve karakteristike propale države kad se tiče borbe protiv korupcije. U dobro situiranim krugovima poput politike i pravosuđa  stvorena je mafijaška buržuazija koja savršeno, interno surađuje u korist vlastitog  interesa. Politika i političke stranke  su samo paravan organizovanih mafijaških grupa koje funkcionišu na principu ”porodica” , ”kumstva”, ”klanova” i kontrole suvereniteta nad ”svojim” dijelom teritorije i pravosuđem. Kao rezultat  mafijaških ”reketa” uništeni su brojni privredni giganti i narušena pravna  stabilnost države. Zato ne treba čuditi što u poslednje vrijeme obični  smrtnici kao najveći gubitnici  odlučuju i poručuju kako će  pravdu uzeti u svoje ruke ili pak, u očaju  napuštaju zemlju.

Otvaranjem krivičnog predmeta u Tužilaštvu BiH i ispitivanjem Nermina Aleševića u aferi “Potkivanja“ je odslikana sva tragedija takvog korumpiranog sistema. Alešević je optužen zbog „davanja dara i drugih oblika koristi“ i „neovlaštenog prisluškivanja i tonskog snimanja“, čime je nastavljen proces ”davljenja pravne države” ”. Umjesto da se Aleševiću  da imunitet od krivičnog gonjenja,  sudi mu se  nakon otkrivanja  da je napravio, a zatim objavio snimak kako bi pokazao koliko  je pravosuđe u BiH korumpirano.  Evidentno je da u BiH nema zaštite interesa društva od strane tužilaca. Od Nermina Aleševića se pravi kolateralna šteta te abolira sami vrh   Visokog sudskog i tužilačkog vijeća (VSTV) BiH od optužbi za kriminal i korupciju. Brojne ambasade u zemlji te  više domaćih i međunarodnih organizacija u BiH, zatražile su suspenziju Tegeltije sa mjesta predsjednika VSTV-a, dok se cijeli slučaj na istraži, ali je Tegeltija odbio podnijeti ostavku. Najkonkretniji odgovor Evropske unije (EU)  je stigao kad su čelnici VSTV-a Milan Tegeltija i Ružica Jukić skinuti su sa spiska učesnika studijskog putovanja u Pariz, koje je  organizovan u okviru projekta EU4Justice.

Poznato je da sudije i tužioci daju svečanu izjavu, prije preuzimanja dužnosti , obavezujući se u osnovi da će obavljati svoju dužnost u skladu sa Ustavom i zakonom, da će donositi odluke po svom najboljem znanju, savjesno, odgovorno i nepristrasno te da će štititi slobode i prava pojedinaca zagarantovana Ustavom BiH.  Takvih sudija i tužioca u bh. pravosudnom sitemu ima i za njih se može reći da su ostali moralno čisti i dosljedni svoje neovisnosti.   U članu zakona o Visokom sudskom tužilačkom vijeću  BiH,  piše „Ako se sudija ili tužilac upusti u aktivnosti koje predstavljaju disciplinski prekršaj ili su na drugi način protuzakonite, sudija ili tužilac je time prekršio svečanu izjavu.“ Na drugoj strani, pojedinim sudijama i tužiocima , čije mjesečne plate dosežu i pet  hiljada km, ni to nije dovoljno    pa uzimaju ekstra mito-honorare što je pred sudom  teško dokazati .

Paradoks bh. pravosuđa je da se u VSTV-u imenuju ljudi iz tužilaštva i u principu niti kome odgovaraju niti ima efikasne unutrašnje kontrole jer je sastavljena od istih članova koji obrađuju predmete. Rad VSTVa nailazi na  osudu  domaće i međunarodne javnosti jer postaju  „nedodirljivi“  centri moći odvojeni od društva i u funkciji zaštite   protagonista korupcije visokog nivoa.   Ovakvo stanje postaje neodrživo, derogira tkivo bh.države zbog čega se  snažan pritisak za ostavkom Tegeltije i drugih tužioca od strane međunarodnih zvaničnika i domaćih javnih institucija mora pojačati.

Sistem koji je korupciju stvorio i od nje živi niti  može niti želi da se bori  protiv korupcije. Borba protiv korupcije u BiH  se u stvari nikad nije ni desila  zbog čega građani počinju vjerovati da je ona zacementirana. Apeli Nihada Aleševića, Muriza Memića, Davora Dragičevića i drugih  ukazuju da je država zarobljena.  Ili ćemo mjenjati svijest i društvo ili ćemo završiti kao sluge mafijaške buržuazije?

Mr. sci. Edin Osmančević

  1. 30. juni 2019. godine

BORKINJA, MIROTVORKINJA, ANTIFAŠISTKINJA

Želim da delujem na ljude kao udar groma, da im raspalim um, ali ne ispraznim govorima, već širinom svoje vizije, snagom svog ubeđenja i svojom moći izražavanja.

Roza Luksemburg

Tužna vest stigla nam je jutros iz Beograda – umrla je Borka Pavićević, borkinja, mirotvorkinja, antifašistkinja. Otišla je još jedna osoba koja je više decenija bila akter na kulturnoj i javnoj sceni ove zemlje i nekadašnje Jugoslavije. Bilo je dovoljno reći Borka i svi su znali da će se čuti jasan, racionalan i hrabar stav o državi, (ne)prilikama, o stanju u društvu, o bedi duha, o lopovluku i nemanju morala novih elita, potrebi da se menja društvo u kojem živimo, da se isprave nepravde i još mnogo toga. I uvek sa strašću, zasnovano na njenom velikom obrazovanju, iskustvu i verom da su promene moguće, nužne i preko potrebne. Ulazila je Borka u mnoge bitke i okršaje, svesna nužnosti menjanja društvenih odnosa i stvaranja nove društvene, političke, ekonomske i kulturne zajednice, zasnovane na istini, istorijskom pomirenju i ljudskom poverenju.

Borka je sebe nepovratno ugradila u kulturne temelje ovog društva, kao i u mnogobrojne mirovne, intelektualne i civilno-društvene inicijative, od kojih se posebno ističe Centar za kulturnu dekontaminaciju, oaza slobodnog duha Beograda i cele Srbije.

Borka u akciji, kao osoba iskustva, mira, dijaloga i tolerancije, u debati, kao kolumnista, polemičar, organizator, i još mnogo toga još, to je Borka koje ćemo se sećati, i koja će nam nedostajati.

Članovi Saveza antifašista Vojvodine pamtiće njeno veliko i neizbrisivo delo. Iskreno saučešće izražavamo njenoj porodici.

Smrt fašizmu – sloboda narodu!

Predsednik Saveza antifašista Vojvodine

                        prof. dr Duško Radosavljević

DUHALU

Klikom na gornji link otvorit će vam se autorski tekst gospodina Milana Jovičića.

Poštovani/e,

Inicijativa Ne davimo Beograd zahteva odlučno suprotstavljanje društva neonacizmu i fašizmu. Zahtevamo da sve institucije sistema ozbiljno shvate narastajuće pretnje od fašizacije društva i ne reaguju samo kada dođe do najtežih izliva nasilja fašističkih grupa, već da se odlučno i temeljno suoče sa stvaranjem i širenjem ovih opasnih ideja mržnje i postupaka nasilja, ali i istorijskim revizionizmom. Srbija mora nedvosmisleno pokazati da je antifašistička i u svom nasleđu i u svojoj budućnosti.

Paradoks da se u Nišu, na skupu protiv fašističkog nasilja koje je pretrpeo Uroš Janjić, grupa fašista okupi i dizanjem ruke u nacistički pozdrav, hvalisanjem Nedića i Ljotića, provocira okupljene, moguće je samo tamo gde se na ove zakonom zabranjene ideje i postupke gleda sa tolerancijom i popustljivošću.

Iako Zakon o zabrani manifestacija neonacističkih ili fašističkih organizacija i udruženja i zabrani upotrebe neonacističkih ili fašističkih simbola i obeležja jasno ukazuje da je bilo kakvo delovanje sa idejom propagiranja fašizma i neonacizma zabranjeno i kažnjivo, nedostaje jasna i nedvosmislena reakcija policije i pravosuđa.

Takođe, zastrašujuće je sa kolikom se tolerancijom i relativizacijom u javnosti gleda na razne grupe koje po slovu zakona apsolutno ne smeju imati mesta u našem društvu. Zakon tako kaže da se „delovanjem pripadnika ili pristalica neonacističkih i fašističkih organizacija i udruženja smatra svaki organizovani ili spontani javni nastup na kojem se izaziva, podstiče ili širi mržnja ili netrpeljivost prema pripadnicima bilo kojeg naroda, nacionalne manjine, crkve ili verske zajednice.“

Inicijativa Ne davimo Beograd poziva javnost, medije, aktivističke grupe, političke organizacije, sindikate, umetnike, organizacije civilnog društva i sve građane i građanke da javno osude fašizam i neonacizam kao neprihvatljive i opasne ideje, a državu da primeni zakon i kazni propagiranje fašizma i nacizma.

Inicijativa Ne davimo Beograd će i ove godine 20. oktobra organizovati obeležavanje Dana oslobođenja Beograda, manifestaciju posvećenu, između ostalog, promociji antifašizma. Smatramo da je antifašizam vrednost na koju naša država može i treba da se ponosi, obeležava, neguje i razvija.
Foto: Niška inicijativa / video screenshot

Ne davimo Beograd