Mislim da Vučić, pre svega, ima ambiciju da tokom svoje vladavine za Srbiju učini nešto po čemu će ostati zapamćen. Najveća stvar bi bila da tokom njegovog mandata Srbija pristupi EU. To nije lako sprovesti iz više razloga, a jedan od osnovnih je činjenica da za taj projekat nema dovoljnu podršku ni u zemlji ni u stranci. Izbori bi trebalo da daju legitimitet njegovim nastojanjima i da istovremeno ojačaju njegovu ličnu vlast u stranci…..Najzad, Vučiču je na ruku išla činjenica da je kooperativan u odnosu na svetske centre moći koji ga u osnovi podržavaju…..U ovom trenutku to nije izgledno, ali u politici je sve moguće. Međutim, da bi se ugrozio Vučić bilo bi potrebno da se sve ostale stranke, uključujući SPS, ujedine u blok protiv njega. Teško je zamisliti da je to ostvarivo, a i kada bi bilo moguće pitanje je kuda bi to vodilo. Opozicija nije iskoristila proteklih par godina da se regeneriše. Većina onih koji bi mogli činiti takav izborni blok već su na izvestan način politički istrošeni i kompromitovani…..Povezivanje stranaka kojima je osnovni izborni zahtev da Srbija odustane od evropskog puta sa strankama koje evropski put dve decenije ističu kao svoj primarni cilj bilo bi tragikomično. Da bi se tako nešto postiglo trebalo bi u toj meri demonizovati Vučića i njegovu Vladu da građani pomisle kako je to najvažniji cilj i kako je zbog realizacije tog cilja sve dopušteno pa i pravljenje potpuno neprincipijelnih koalicija…..Stranke koje se otvoreno protive evropskom putu Srbije imaju trenutnu podršku oko 12% biračkog tela. Međutim na direktno pitanje da li bi glasali za pridruženje Srbije EU negativno odgovara 28% građana. Pored toga tu je još 24% onih koji se ne izjašnjavaju a zapravo su većinom protiv EU…..
Poštovani gospodine Vuletiću! Kao što smo se i u pripremi dogovorili, u ovom razgovoru dominirat će tema predstojeći (aprilski) vanredni izbori u Srbiji. Šta su, po Vašem mišljenju, bili motivi Aleksandra Vučića da ih raspiše baš u ovom trenutku?
VULETIĆ: Mislim da Vučić, pre svega, ima ambiciju da tokom svoje vladavine za Srbiju učini nešto po čemu će ostati zapamćen. Najveća stvar bi bila da tokom njegovog mandata Srbija pristupi EU. To nije lako sprovesti iz više razloga, a jedan od osnovnih je činjenica da za taj projekat nema dovoljnu podršku ni u zemlji ni u stranci. Izbori bi trebalo da daju legitimitet njegovim nastojanjima i da istovremeno ojačaju njegovu ličnu vlast u stranci.
Ako se ima u vidu da će osnovna politička promena nakon ovih izbora biti ulazak evroskeptičnih stranaka u parlament, a da će mesta koja oni dobiju uglavnom izgubiti SNS, postavlja se pitanje šta Vučić time dobija, s obziorm da rizikuje apsolutnu većinu? Po mom mišljenju to će mu omogućiti da suprotstavi proevropske i evroskeptične stranke koje će se nalaziti na krajnostima političkog spektra što će mu omogućiti da lakše balansira kako u spoljnoj tako i u unutrašnjoj politici.
Predsjednik vladajuće SNS-a te Vlade Srbije se očigledno nametnuo relativnoj većini građana te zemlje. Kako je u tome uspio? Je li iskoristio slabosti drugih, prije svega opozicije, te medije ?
VULETIĆ: Ključ njegovog uspeha leži u činjenici da je svojevremeno uhapsio najmoćnijeg čoveka u Srbiji – Miroslava Miškovića. To mu je obezbedilo harizmu kod značajnog dela populacije. Time je, istovremeno, pocepao mnoge tadašnje poslovno-političke mreže na kojima se temeljila moć njegovih političkih konkurenata. Strah onih koji su pripadali tim mrežama je ključ za razumevanje rasula u opoziciji. Kada je počelo rasulo više nije bilo načina da se zaustavi. Međusobne optužbe, nespremnost da se osmisli neka nova priča u situaciji kada je SNS preuzeo politiku DS, kao i odustvo želje opozicionih stranaka da se kadrovski regenerišu učinili su da su im mnogi koji su ih ranije podržavali okrenuli leđa. Najzad, u ovdašnjem biračkom telu postoji bar 20% ljudi koji glasaju za vlast bez obzira ko bio na vlasti. Dakle, SNS nije toliko ojačala koliko je opozicija oslabila.
Najzad, Vučiču je na ruku išla činjenica da je kooperativan u odnosu na svetske centre moći koji ga u osnovi podržavaju.
Kada je o medijima reč, čini se da se njihova uloga preuveličava. Zapravo, par tabloida je napravilo haos u redovima opozicije jer su koristili informacije kojima su vršile pritisak na političare i to je zapravo bila ključna stvar u medijskom ratu. Kada pogledate takozvane “ozbiljne” medije – Politiku, Novosti, Danas, RTS vidite da su oni u značajnoj meri kritični prema Vučiću.
Znamo Vučićev background, posebno za vrijeme krvavog raspada bivše SFRJ. Ako je iza njegovog današnjeg političkog profila pragmatičnost, da li je, barem u nekim “ostavama” svoga mentalnog sklopa, zadržao istu ideološku matricu? Ili, pojednostavljeno rečeno, da li je dobar glumac?
VULETIĆ: Tokom 90-ih on je, pre svega, bio lojalan “vojnik” svoje stranke. Popeo se relativno brzo u stranačkoj hijerarhiji zahvaljući svojoj inteligenicij i činjenici da u tom pogledu nije imao veliku konkurenciju. To ga je odvelo u orbitu nacionalne političke elite čija je pravila prihvatio i uspešno igrao prema njima pa je postao i ministar informisanja.
Sada je deo globalne političke elite. Brzo i lako je naučio pravila u svetu visoke svetske politike i jako se dobro snalazi u toj areni. Treba zapaziti da je u više navrata na različim međunarodnim skupovima upravo on bio ličnost koja je govorila u ime svih lidera zemalja iz ovog regiona. Tako je bilo na skupu u Beču koji je organizovala kancelarka Merkel, tako je bilo i u Pekingu na samitu Kine i zemalja centralne i istočne Evrope, a ove godine je bio jedini političar s ovih prostora na skupu u Davosu. Ako je prihvaćen u hijerarhiji koja ne trpi nacionalističku matricu to mi govori da je tu matricu morao u potpunosti da odbaci, jer mislim da ni vrhunska gluma ne bi mogla da obmane tako iskusne političare s kojima je u svakodnevnom kontaktu.
Ono što se nije promenilo je njegov mentalni sklop koji ga tera da bude dobar, tačnije najbolji đak bez obzira koju “školu” pohađa. To se nije promenilo. Zato mislim da je nacionalističku matricu koja mu je pomagala devedestih danas odbacio kao balast koji bi mu otežao da bude uspešan u areni u kojoj sada igra.
Koji slojevi društva najviše podržavaju SNS, odnosno Vučića?
VULETIĆ: Sitni preduzetnici, niži srednji slojevi, radnici, nadničari, jednom rečju niži društveni slojevi ali i deo viših slojeva koji se plaši da ne ugrozi svoju poziciju. Demokratska stranka i sve vlade nakon 2000. godine su protežirale više srednje slojeve. Cenu tranzicije plaćali su niži društveni slojevi. To je u značajnoj meri uticalo da najpre SRS, a potom SNS dobije podršku nižih drušvenih slojeva. Vučić zato može da sprovodi vrlo nepopularne mere jer su niži slojevi odavno dotakli dno tako da te mere na njih bitno ne utiču. Oni na koje te mere utiču, najverovatnije, ne bi ni glasali za njegovu stranku.
Reforme i rezovi za koje se Vučić zalaže sada će najviše pogoditi srednje slojeve. Ali ti ljudi su uplašeni za svoju poziciju i trude se da se približe vladajućoj stranci kako ih najavljene mere ne bi direktno pogodile. Pripadnici nižih slojeva koji su odranije žrtve tranzicije ne vide u tome ništa loše.
Da li je, barem za predstojeće izbore, moguć jak opozicijski blog koji bi mogao ravnopravno parirati naprednjacima te eventualno ih ugroziti u pogledu izbornih rezultata?
VULETIĆ: U ovom trenutku to nije izgledno, ali u politici je sve moguće. Međutim, da bi se ugrozio Vučić bilo bi potrebno da se sve ostale stranke, uključujući SPS, ujedine u blok protiv njega. Teško je zamisliti da je to ostvarivo, a i kada bi bilo moguće pitanje je kuda bi to vodilo. Opozicija nije iskoristila proteklih par godina da se regeneriše. Većina onih koji bi mogli činiti takav izborni blok već su na izvestan način politički istrošeni i kompromitovani.
Meni se čini da bi za Srbiju bilo najbolje da Vučić u naredne četiri godine u što većoj meri sprovede ono što obećava i da sa tim kapitalom izađe na izbore 2020. S druge strane, bilo bi dobro kada bi se do tada opozicija oporavila, odnosno kada bi njenu okosnicu činila neka nova zdrava snaga u kojoj bi građani prepoznali stvarnu alternativu. Sadašnja opozicija ne samo da ne nudi nikakav alternatvni plan u odnosu na ono što radi Vučić radi i obećava, nego nastupa sa ljudima koji su izgubili poverenje. Otuda građani podozrevaju da opozicija želi da se vrati na vlast samo zbog ličnih interesa pojedinaca koji su u vrhu opozicionih stranaka.
Da li je realno moguća koalicija stranaka ljevice u Srbiji, prije svega Demokratske stranke Bojana Pajtića i Socijaldemokratske stranke Borisa Tadića nakon svega što je prethodilo njihovom razilaženju i usitnjavanju?
VULETIĆ: Pitanje je u kojoj meri ove stranke pripadaju levici, ali to nije sada toliko važno. Postoji mogućnost da se taj blok napravi, ali podozrenje je tako veliko da nisam siguran koliko dugo bi ta koalicija opstala. Ključni problem je što je nakon raskola (a posebno je pitanje zašto je do njega došlo) DS kao glavnog neprijatelja markirala SDS sa osnovnim ciljem da je prikaže kao saradnika Vučića i da na taj način očuva imidž jedine opozicione stranke i tako sačuva veći deo ranijeg biračkog tela. U tom cilju DS je uložila mnogo truda i sve do skoro se više bavila kritikom SDS nego SNS. To je kod pristalica obe stranke stvorilo prilično snažan međusobni animozitet. Kako sada tim pristalicama objasniti zašto se udruživati sa nekim ko je predstavljen kao glavni neprijatelj. Pored toga, u DS postoji dosta uticajna grupacija nekadašnjih “belih listića” koji su pomogli urušavanju DS a odmah potom su ušli u tu stranku. Njima sada ne odgovara ideja da prave koaliciju sa Tadićem koji bi mogao da ih istisne ako se napravi snažniji blok SDS i DS. Postoji, najzad, i problem vođstva. Taj problem se uvek teško rešava i pitanje je da li ima dovoljno vremena da se on reši. To sve ne znači da savez nije moguć ako istraživanja pokažu da će više mesta osvojiti zajedno. Međutim i tada je dodatni problem kako raspodeliti mandate za stranke koje su već u savezu sa DS i SDS.
A da li bi bila pragmatična eventualna koalicija jedne od ovih stranaka sa nekom strankom desnice – SRS-om ili Dverima, naprimjer, i kakve bi im u tom slučaju šanse bile na izborima?
VULETIĆ: Da bi se porazio Vučić trebalo bi, kao što sam rekao, da se zbroje glasovi i postigne čvrst sporazum svih tih grupacija: SDS-LDP-LSV + DS + SRS + DSS – Dveri + SPS-PUPS-JS + manjinske stranke. To ne deluje realno u situaciji kada je teško očekivati i savez bivših članova DS. Povezivanje stranaka kojima je osnovni izborni zahtev da Srbija odustane od evropskog puta sa strankama koje evropski put dve decenije ističu kao svoj primarni cilj bilo bi tragikomično. Da bi se tako nešto postiglo trebalo bi u toj meri demonizovati Vučića i njegovu Vladu da građani pomisle kako je to najvažniji cilj i kako je zbog realizacije tog cilja sve dopušteno pa i pravljenje potpuno neprincipijelnih koalicija. Na momente deluje kao da je ta vrsta strategije na delu jer se često može čuti gotovo istovetna kritika Vučića sa obe strane. Međutim, ono što je problem ove strategije jeste podozrenje koje obe strane imaju jedna prema drugoj. Obe bi zapravo želele da iskoriste jedna drugu da im pomogne da oslabe Vučića ali na način koji bi dao prednost njihovim pozicijama.
Mislim da u ovom trenutku Vučić nije u toj meri istrošen da bi ovakva strategija omogućila njegovo značajnije slabljenje. Naprotiv, takva koalicija bi kompromitovala obe struje.
Kakve su inače šanse desnice barem da prijeđu cenzus i uđu u Parlament, bilo ujedinjeni ili pojedinačno?
VULETIĆ: Postoje značajne šanse da census pređu i koalicija DSS-Dveri i SRS. Generalno, mislim da svuda u Evropi jača desnica i Srbija nije izuzetak. Desnica jača u vremenima nesigurnosti i straha. Ona poziva na zbijanje nacionalnih redova. Njenom zovu podležu ponajpre oni koji se osećaju ugroženo. Desnici na ruku ide i izbeglička kriza. Sve u svemu, mislim da je desnica trenutno slaba samo zato što je SNS jak. Ako SNS oslabi to će biti u korist desnice. Ključni problem je što je biračko telo SNS slično nekadašnjem biračkom telu SRS. Ako neko pokuša da oslabi SNS tako što hoće da je podeli na pola, desiće se ono što se već desilo kada je napravljen pokušaj da se SRS podeli na pola. Drugim rečima, neće doći do podele u srazmeri 50:50 već u srazmeri 80:20 ili 90:10 i to bi moglo pogodovati stvaranju jake antievropske stranke ili koalicije.
Kakav je omjer, po izlaznim anketama, proevropskog i antievropskog dijela društva u Srbiji i hoće li to biti jedan od faktora koji će odlučiti i aprilske izbore?
VULETIĆ: Stranke koje se otvoreno protive evropskom putu Srbije imaju trenutnu podršku oko 12% biračkog tela. Međutim na direktno pitanje da li bi glasali za pridruženje Srbije EU negativno odgovara 28% građana. Pored toga tu je još 24% onih koji se ne izjašnjavaju a zapravo su većinom protiv EU. To znači da je još uvek velika nesrazmerea između snage evroskeptičnih stranaka i podrške koju ta ideja ima u javnosti. Međutim, to ne znači da će opredeljenje za i protiv EU direktno i bitno uticati na rezultat izbora. Setimo se da su u martu 2014. Godine evroskeptične stranke ostale bez ijednog mandata, madu su tada ankete govorile da se 20% građana otvoreno protivi ulasku u EU. Odnos prema EU jeste jedno od važnih, ali u ovom trenutku nije odlučujuće pitanje prema kome se građani opredeljuju na izborima.
Na samom kraju, da li je politika Aleksandra Vučića prema BiH iskrena u svim njenim segmentima ili….?
VULETIĆ: Mislim da je iskrena je u meri u kojoj se on zalaže za očuvanje BiH na način utvrđen dejtonskim sporazumom. Čini mi se da je Vučić svestan da bez dobrih odnosa sa BiH nema šanse da Srbija napreduje na evropskom putu. Jasno je da dobri odnosi sa BiH u značajnoj meri stabilizuju ne samo regionalnu nego i unutrašnju situaciju u Srbiji. Najzad, BiH je važan trgovinski partner Srbije. Dakle, stabilnost i ekonomski napredak upućuju na zalaganje za iskrene odnose sa BiH. Čini mi se da je to Vučiću i kratkoročno i dugoročno važnije nego popularnost koju bi mogao da ostavari kod nacionalističkog dela javnosti kada bi se ponašao drugačije.
Hvala Vam velika za ovaj razgovor.
VULETIĆ: Hvala Vama na pozivu.
RAZGOVARAO: Bedrudin GUŠIĆ (759)
bedrudingusic 