Miroslav Samardžić: Rezultat britanskih izbora: kolaps Korbinovog pokušaja obnove parlamentarnog socijalizma

Posted: 14. Decembra 2019. in Intervjui

Boris Džonson i Konzervativna stranka pobledili su na jučerašnjim izborima u Velikoj Britaniji zato što su nastupali samo sa jednom temom – bregzitom. Iako su analitičari odavno upozoravali da su podele oko bregzita snažnije od tradicionalnih podela levo-desno, Korbinovi laburisti poslednjih meseci postali su stranka koja negira rezultate referenduma o napuštanju EU održanog 2016. godine, na kojem se 52% birača opredelilo za napuštanje Unije. To im se osvetilo, izgubili su čak i u svojim najvećim uporištima u kojima konzervativici decenijama nisu pobeđivali. Laburistički aktivisti koji su vodili kampanju od vrata do vrata na takav ishod su upozoravali. Korbin je zastupao ideju da će, ukoliko osvoji vlast, najpre postići sporazum o napuštanju EU koji je povoljniji za Britaniju od Džonsonovog, a potom će biti održan referendum na kome će se Britanci opredeljivati između takvog sporazuma i ostanka u Uniji. Kada je u dve televizijske debate sa Džonsonom izneo takav program, publika u studiju se smejala.
Teškom porazu Laburističke stranke najviše je doprineo njihov neodređen stav prema EU. Trećina njihovih tradicionalnih birača na referendumu je glasala za napuštanje Unije, njih je razgnevio stav stranke da se rezultat referenduma ignoriše. Radikalni levičari uzalud su upozoravali Korbina da njegov ekonomski i socijalni program ne može biti ostvaren unutar Unije, koja i sama počiva na neoliberalnim temeljima. Odbacivanje neoliberalizma nije moguće bez resuverenizacije, stranka je na izbore trebalo da izađe sa konceptom „narodnog bregzita“, ideja o drugom referendumu je bila katastrofalna. Sam Korbin je verovatno toga bio svestan, ali nisu bili njegovi najbliži saradnici. Osim toga, laburistički program iznet u njihovom manifestu, bio je suviše ambiciozan i obiman, iznet je na čak 105 stranica. Oni su pokušali da naglašavanjem socijalnih problema potisnu bregzit u drugi plan. Istorijsko iskustvo pokazuje da se takav cilj teško može postići. Siromašnom stanovništvu deklasiranom neoliberalnim merama štednje, važnije je pitanje „ko smo mi“ nego „da li imamo šta da jedemo“. Iako su postali proevropska stranka, laburisti nisu uspeli oko sebe da okupe glasove svih birača koji podržavaju ostanak u EU. Za razliku od njih, konzervativci su konsolidovali biračko telo koje je za napuštanje Unije. Džonson je uspeo da prevaziđe krizu unutar svoje stranke i da njenu poziciju stabilizuje. Bregzit partija Najdžela Faraža nije osvojila nijedan mandat, ali on je svoj posao odlično odradio, jer je pomogao Džonsonu da Konzervativnu stranku usmeri više u desno. Džonson je u kampanji nametao stav: ili bregzit ili propast. On nije održao ni jedan programski politički govor, a njegov medijski strateg Dominik Kamings zabranio mu je da daje duge intervjue. Odbio je da bude gost na BBC-iju u emisiji koji vodi Endrju Nil, inače poznat kao novinar koji podržava konzervativce. Džonson je političar koji više polaže na marketing nego na politički program, zato je i pobedio. Ipak, i pored tradicionalne nenaklonjenosti medija Korbinu i njegovoj višegodišnjoj demonizaciji, birači su, posle više decenija, mogli da biraju između alternativa: status kvo ili društvena promena. Izabrali su prvo.
Džonsonova pozicja sada je komotna. On može da odustane od brzog realizovanja bregzita i da daje neke ustupke EU. Ali, od povratka birtanskog suvereniteta neće biti ništa jer će Ujedinjeno Kraljevstvo potpasti pod američku kontrolu. Odličan rezulatat koji je postigla Škotska nacionalna partija nagovaštava da će verovatno biti pojačane etnoteritorijalne napetosti. Škoti su većinski naklonjeni ostanku u EU, oni će ponovo tražiti refernedum o nezavisnosti. Otvoriće se i problemi u Severnoj Irskoj, budući da irski nacionalsti nisu zadovoljni rešenjima koje donosi Džonsonov sporazum.
Najzad, rezulatat izbora je i veliki udarac za EU. Sve je masovnije nazadovoljstvo načinom na kojima funkcionišu neoliberalno osmišljene evropske integracije. Zbog globalizacije i takvog karaktera ujedinjenja Evrope, stanovništvo u većini država okreće se sve više prema političkoj desnici, čak i ultradesnici. Levica nije u stanju da se tim procesima suprotstavi. Evropa postaje mračni kontinent.

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava /  Promijeni )

Google photo

You are commenting using your Google account. Odjava /  Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava /  Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava /  Promijeni )

Povezivanje na %s