Nataša Nikolić, pravnica Beogradskog centra za ljudska prava: U ULOZI NAJČEŠĆEG PREKRŠIOCA LJUDSKIH PRAVA NALAZI SE DRŽAVA

Posted: 4. Septembra 2018. in Intervjui

Beogradski centar za ljudska prava pruža pravnu pomoć tražiocima azila u Srbiji u pogledu postupka azila. Pored toga Beogradski centar pruža pravnu pomoć licima lišenim slobode, u pogledu uslova izvršenja kazne zatvora…..U ulozi najčešćeg prekršioca nalazi se država, s obzirom na nepoštovane međunarodnih obaveza koje je preuzela ratifikujući međunarodne dokumente…..Lice koje smatra da je žrtva mobinga, treba da se postara da prikupi što više dokaza koji svedoče o tome, kao što su i mejlovi, izjave drugih zaposlenih, medicinska dokumentacija, ili vođenje ličnog dnevnika o postupanju prema njemu….. Imajući u vidu da gospođa Radeta predstavlja instituciju koja odražava volju naroda, to se kosi sa postulatima demokratske države i može da ima ozbiljne posledice s obzirom na to da je osoba od koje potiču takve izajve nosilac javne funkcije…..Takođe, i dalje su prisutni napadi i pretnje na novinare koji izveštavaju suprotno volje vladajuće stranke, a rekacija države izostaje u smislu sankcionisanja počinilaca i nezakonitog ponašanja…..Projekat Anonimna mržnja je izuzetno važan jer skreće pažnju da nezakonite izjave u medijima i na društvenim mrežama koje imaju za cilj da stvore neprijateljsko okruženje i netrpeljivost prema pojedinim kategorijama stranovništva….

 Kojim sve kategorijama stanovništva – žrtvama kršenja ljudskih prava, pružate pravnu pomoć i je li ona besplatna?

NIKOLIĆ: Beogradski centar za ljudska prava pruža pravnu pomoć tražiocima azila u Srbiji u pogledu postupka azila. Pored toga Beogradski centar pruža pravnu pomoć licima lišenim slobode, u pogledu uslova izvršenja kazne zatvora.

 Ko su najčešće žrtve kršenja ljudskih prava u Srbiji, a ko prekršitelji?

NIKOLIĆ: Može se reći da je najviše građana pogođeno kršenjem ekonomskih i socijalnih prava, s obzirom na veličinu te oblasti i činjenicu da se ona tiče svakog pojedinca u pogledu prava da dostojanstveno živi od sredstava koja svojim radom ostvari. Ovde se pre svega ima u vidu prosečna visina primanja koja je među poslednjim u Evropi, kao i iznos penzija, njihovog umanjenja kroz mere štednje koje je prema stanovištu međunarodnog prava bilo neustavno. Pored toga, upitno je i ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu u pogledu njene dostupnosti, prava na socijalno obezbeđenje, i td. U ulozi najčešćeg prekršioca nalazi se država, s obzirom na nepoštovane međunarodnih obaveza koje je preuzela ratifikujući međunarodne dokumente. Država je odgovorna za preuzimanje svih neophodnih mera, kako bi se životni standard stanovništva povećao, al ii zbog nesankcionisanja nesavesnih poslodavaca, koji direktno krše pravo na rad i pravo na bezbedne i povoljne uslove rada.

 Kakve preporuke dajete žrtvama mobinga, naprimjer? Kako ga prepoznati i kada i kako preventivno djelovati?

NIKOLIĆ: Reakcija na doživljeni mobing je navažnija. Izbegavanjem reagovanja mober nastavlja sa nedozvoljenim ponašanjem, a žrtva trpi ozbiljne posledice po zdravlje i dostojanstvo, što na kraju dovodi do toga da zbog neprijateljskog okruženja na radnom mestu da otkaz. U tom smislu, svako ko prepozna nedozvoljeno ponašanje u svom radnom okruženju treba da o tome obavesti poslodavca ili lice zaduženo za zaštitu od mobinga u okviru poslodavca, ili da iskoristi druge mehanizme koje ima na raspolaganju kao što su obraćanje Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova, ili pokretanje sudskog postupka. Lice koje smatra da je žrtva mobinga, treba da se postara da prikupi što više dokaza koji svedoče o tome, kao što su i mejlovi, izjave drugih zaposlenih, medicinska dokumentacija, ili vođenje ličnog dnevnika o postupanju prema njemu.

Srbija uporno odbija da potpiše i ratificira Opcioni protokol uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Šta to znači za žrtve kršenja ekonomskih i socijalnih prava u toj zemlji?

NIKOLIĆ: Odbijanje ratifikovanja Opcionog protokola uskraćuje mogućnost pojedincima da zahtevaju međunarodnu zaštitu svojih prava. Sa druge strane, time se umanjuje mogućnost saznanja međunarodne zajednice o stanju ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava u Srbiji, jer izveštaji koje država periodično dostavlja nisu objekivni, i ne daju realnu sliku ostvarivanja pomenutih prava.

Govor mržnje nikako da nas zaobiđe. Posljednji u nizu jeste tvit poslanice SRS Vjerice Radete. Da li se njen istup može uzeti kao marginalan, sporadičan, njen i samo njen pojedinačni, ili ta pošast (govor mržnje) “stanuje” i u nekim institucijama Države, medijima, nekim vjerskim zajednicama, tu i tamo u javnom diskursu i sl.?

NIKOLIĆ: Ozbiljnost postupka gospođe Radete je veća time što je ona narodni poslanik i podpredsednica Narodne skupštine Republike Srbije. Imajući u vidu da gospođa Radeta predstavlja instituciju koja odražava volju naroda, to se kosi sa postulatima demokratske države i može da ima ozbiljne posledice s obzirom na to da je osoba od koje potiču takve izajve nosilac javne funkcije.

 Ponovo neki mediji u Srbiji iz “naftalina” izvlače priču o “zelenoj transferzali”, omiljenim temama Miloševića i Karadžića te njihovih medija prije krvavih ratova na tlu bivše SFRJ, posebno onog u BiH. Da li je, po Vašem mišljenju, takva retorika opasna po mir i stabilnost u regionu i kako preventivno djelovati da se ta tema na velika vrata ne vrati u medijski prostor te zemlje, pa i izvan nje?

NIKOLIĆ: Ovakve pojave samo ukazuju na spremnost države da se pomiri sa proslošću i da nastavi dobrosusedske odnose sa zemljama u regionu. Nereakcija predstavnika vlasti na takve izjave govori o njihovom stavu i spremnosti da reaguje.

Da li su i novinarima u Srbiji ugrožena prava i koja, eventualno? Kakva je situacija, zapravo, sa stanjem medijskih sloboda u toj zemlji?

NIKOLIĆ: Najveći problem predstavlja činjenica što vladajuća stranka poseduje svoje prorežimske medije, i kontroliše protok informacija koje nisu u skladu sa vladajućom politikom. Time je pravo građana na obaveštenost ugroženo, čime se onemogućavaju da stvore objektivno mišljenje o stanju u Srbiji. Takođe, i dalje su prisutni napadi i pretnje na novinare koji izveštavaju suprotno volje vladajuće stranke, a rekacija države izostaje u smislu sankcionisanja počinilaca i nezakonitog ponašanja.

Kakav je stav vašeg Centra prema migrantima i tražiteljima azila u Srbiji?

NIKOLIĆ: Beogradski centar se već godinama u nazad bavi pružanjem pomoći i podrške licima koja su napustila svoje zemlje i koja zatraže azil u Republici Srbiji. Kroz svoje aktivnosti nastojimo da lica koja su dobila azil nastave normalan i dostojanstven život, te kroz integraciju im pomažemo da se uključe u svakodnevne sfere društvenog života, od zapošljavanja, obrazovanja, socijalne zaštite is l. Uz to, reagujemo na otvorene neprijateljske izjave upućene licima koja su tražioci azila, kroz podnošenje krivičnih prijava protiv anonimnih počinilaca ili korišćenje mehanizma zaštite od diskriminacije pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti.

U toku je projekt “Anonimna mržnja”. Šta možete, u najkraćem, reći o njemu i kakve rezultate je do sada, eventualno, polučio te kakve očekujete nakon njegovog isteka?

NIKOLIĆ: Projekat Anonimna mržnja je izuzetno važan jer skreće pažnju da nezakonite izjave u medijima i na društvenim mrežama koje imaju za cilj da stvore neprijateljsko okruženje i netrpeljivost prema pojedinim kategorijama stranovništva. Kroz ovaj projekat Beogradski centar preduzima korake ka pokretanju relevantnih postupaka protiv anonimnih počinioca, a takođe, nastoji da ukaže pojedinim medijima da je ostavljanje pomenutih komentara ili objavljivanje pojedinih naslova protivzakonito. Takođe nastojimo da se moderatori društvenih mreža i online medija bave nedozvoljenim komentarima koji predstavljaju govor mržnje, te da ih uklanjaju sa svojih veb stranica. Efekat ovog projekta može biti izuzetno značajan, posebno zbog činjenice da postoji podrška institucija u borbi sa govorom mržnje na internetu kroz preporuke koje će biti upućene online medijima i Savetu za štampu od strane Poverenika za zaštitu ravnopranosti.

Hvala Vam velika za ovaj razgovor.

NIKOLIĆ: Hvala i Vama na interesovanju za veoma važne teme koje su u fokusu rada Beogradskog centra za ljudska prava.

RAZGOVARAO: Bedrudin GUŠIĆ (988)

 

komentara

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava /  Promijeni )

Google photo

You are commenting using your Google account. Odjava /  Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava /  Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava /  Promijeni )

Povezivanje na %s