Naša ciljna grupa su građani Srbije, dodatno specifikovani po temi kojom se bavimo. Sada je to pravna pomoc i zastupanje pred sudom za određeni broj žrtava torture (policijski pritvor, pritvor i zatvor)…..O situaciji u Nišu ja ne znam baš mnogo. Zato što to što vidimo i čujemo predstavlja manifestacije problema – posledice. Već sam rekla da smo specijalizovani u oblasti zatvora i tu se bavimo sa sva tri aspekta- korekcijom postojećeg (čije stanje saznajemo analizom manifestacija i struktura koje ih produkuju) i prevencijom. Naravno i zaštitom prava pojedinaca u oblasti zabrane torture. Ono uobičajeno “tra-la-la- razumem se u sve…” ja baš ne praktikujem…..Mislim da nije mnogo važno kako se ulice zovu, sem u slučaju da budu imenovane po nekom fašisti ili ratnom zločincu, što je neprihvatljivo. Diskriminacija i loš život Roma ni na koji način ne postaju bolji ukoliko bi se svaka ulica u Nišu zvala po znamenitim Romima. Kao i u najvećem delu problema koje živimo, posledicama i na posledice se skreće pažnja (a bavljenje njima traži samo reči)…..
Na kojoj teritoriji djelujete i koji građani su vaša ciljna grupa?
VUČKOVIĆ: CLJP Niš radi na teritoriji Srbije, a ne lokalno, u Nišu. Naša ciljna grupa su građani Srbije, dodatno specifikovani po temi kojom se bavimo. Sada je to pravna pomoc i zastupanje pred sudom za određeni broj žrtava torture (policijski pritvor, pritvor i zatvor). Pošto radimo i postojimo od 1998., sigurno da su nam neke ciljne grupe bile i iz Niša.
Koji su oblici vašeg djelovanja?
VUČKOVIĆ: Specijalizovani smo u oblasti reforme sistema izvršenja krivičnih sankcija (zatvori) i radimo kako sa osuđenicima tako i sa zaposlenima.
Prije nešto više od dva mjeseca dobili ste pismo od Advokatske komore Beograda zbog, kako navode, pružanja besplatne pravne pomoći i građanima toga grada, što oni smatraju protuzakonitim činom i upozoravaju da, ako ne prestanete s tom praksom, odnosno ako odbijete njihov zahtjev, bit će prinuđeni na “alternativna sredstva koja su manje povoljna za vas”. Kako to komentirate i kome ste se sve obratili vezano za taj problem?
VUČKOVIĆ: Obratila sam se na oko 40-ak adresa poslanika Evropskog Parlamenta i to svih onih koji su članovi i zamenici u grupi koja se bavi Srbijom. Prosledila sam Vama mail koji je upućen g-dinu Kukanu, zato što ga cenim a i lično sam ga upoznala. Sa problemom sam još upoznala i ministarku pravde i Delegaciju EU. Zaštitu sam očekivala od Civil Rights Defenders, međutim od njih nikakav odgovor nije stigao, mada im je to posao. Ne bih da budem maliciozna, problem je suviše komplikovan za njihov pojednostavljeni pristup radu – fokus samo na LGBT osobe i njihove probleme. Pominjete i IAN: na ovom projektu smo mi partneri IAN-u, i nikakvu pomoć nisam tražila od njih.
Kako ocjenjujete stanje ljudskih prava u Nišu, općenito?
VUČKOVIĆ: O situaciji u Nišu ja ne znam baš mnogo. Zato što to što vidimo i čujemo predstavlja manifestacije problema – posledice. Već sam rekla da smo specijalizovani u oblasti zatvora i tu se bavimo sa sva tri aspekta- korekcijom postojećeg (čije stanje saznajemo analizom manifestacija i struktura koje ih produkuju) i prevencijom. Naravno i zaštitom prava pojedinaca u oblasti zabrane torture. Ono uobičajeno “tra-la-la- razumem se u sve…” ja baš ne praktikujem.
Poznato je da Niš ima ulicu Šabana Bajramovića. Ali, da li ima i tablu koja označava tu ulicu? Kako komentirate višegodišnje probleme u vezi sa realizacijom odluke o imenovanju jedne ulice u Nišu po poznatom muzičaru?
VUČKOVIĆ: Mislim da nije mnogo važno kako se ulice zovu, sem u slučaju da budu imenovane po nekom fašisti ili ratnom zločincu, što je neprihvatljivo. Diskriminacija i loš život Roma ni na koji način ne postaju bolji ukoliko bi se svaka ulica u Nišu zvala po znamenitim Romima. Kao i u najvećem delu problema koje živimo, posledicama i na posledice se skreće pažnja (a bavljenje njima traži samo reči).
RAZGOVARAO: Bedrudin GUŠIĆ (985)
bedrudingusic 