Arhiva za 13. Oktobra 2017.

U Banja Luci je na Trgu Krajine danas (petak, 13. oktobra), u organizaciji Udruženja “ReStart Srpska”, postavljen “Zid plača”  na kojem  građani mogu da upišu imena svojih najbližih, članova porodice, rodbine, prijatelja i poznanika koji su napustili zemlju u potrazi za boljim životom. Naravno da je to snažna poruka vladajućim krugovima i u Banja Luci i u Sarajevu o alarmantnom stanju u zemlji kada je riječ o egzistenciji stanovništva i perspektivi za neko sutra, posebno za mlade i posebno za obrazovane. Istovremeno se poručuje sa i oko ovog “Zida” da su neki itekako privilegirani i nemaju ovakvih problema kakvih ima velika većina stanovništva BiH.
 
Međutim, nemoguće je zaobići i jednu drugu, mnogo drastičniju istinu kada je riječ baš o Banja Luci i njenoj bliskoj prošlosti: da je od 1992-1995 godine taj grad napustilo oko 80.000 domicilnih Banjalučana samo zbog krvnih zrnaca, po čemu je Banja Luka nedvosmisleno postala najprognaniji grad na prostorima bivše Jugoslavije. Usput, veoma je važno reći da u Banja Luci i njenom okruženju rata bilo nije!
 
Zato, predlažem spomenutom Udruženju da postavi “Zid plača” sa vrha Šehitluka pa do Sitara ili do Šehera, do same obale Vrbasa, jer toliki bi format istog trebao biti da se upišu imena Banjalučana koji su morali napustiti svoj grad u vremenu 1992-1995. Samo, ima tu jedan “mali” problem: mnogi su već pod zemljom i za mnoge ne bi imao ko da upiše njihova imena.
Možda će neko replicirati na ovaj prijedlog frazom o povratku. Da, to zvuči veoma primamljivo ali tu opet postoji problem sa logikom: ko dobronamjeran može zagovarati povratak u grad i zemlju iz koje masovno odlaze svi koji to mogu, bez obzira na njihova krvna zrnca i čija imena se danas i sutra upravo ispisuju na banjalučkom “Zidu plača”?
Bedrudin GUŠIĆ