Nenad Prokić, srpski dramski pisac, redatelj i redovni profesor na Fakultetu dramskih umetnosti Univerziteta u Beogradu: JA SAM UVEREN DA SE, GLOBALNO, BLIŽI KRAJ CIVILIZACIJE, A U SRBIJI JE TAJ PROCES VEĆ POČEO

Posted: 10. Avgusta 2017. in Intervjui

Kao Jugoslovenu, što je po meni jedina zaista poštena opcija od svih koje nam se podmeću poslednjih decenija od strane raznih protuva, meni je strašno žao što ni ostali sa teritorije bivše države nisu bitno srećniji…..Nije on (Aleksandar Vučić, op. B.G.) ni konvertirani nacionalista, niti bilo šta drugo. On će biti sve što hoćeš, samo da vlada. Takvi su mili takozvanoj međunarodnoj zajednici i svetskim silama, jer su poslušni i spremni da žrtvuju sve zaradi sopstvene godine ili dve na vlasti više……Ne nasedajte, on (Aleksandar Vučić, op. B.G.) želi da bude sve. To je bolesna ambicija. Njegova bolest je srazmerna bolesti društva koje ga je istaklo….. Da je bilo koji lider iz nekadašnje antimiloševićevske koalicije pristao na ono na šta Vučić danas pristaje, visio bi na Terazijama. Ovako, će priznanje Kosova koje potpiše Vučić biti shvaćeno kao herojski čin među glupim i korumpiranim srpskim kriptonacionalistima. Međutim, što pre Srbija prizna Kosovo, to će budućnost na ovim prostorima biti srećnija i bolja…..Isidora Sekulić je svojevremeno rekla za Srbe “velike pobede, a narod mali pa mali”. Danas su to već veliki porazi, a narod sve manji…… Uostalom on, a ne ja, ima kapacitet da blentavim biračima u Srbiji objasni zašto je priznanje neminovno. Uzajamnim zločinima između Srba i Albanaca mora doći kraj….. Sve te “pobede” kao “Oluja” su submisivne pobede, strogo lokalne. Na opštem planu su to enormni civilizacijski porazi. Pred Haškim tribunalom nisu odgovarali oni pravi počinioci sa svih zaraćenih strana, već njihove ponizne sluge. Jer da su oni koji su u Hagu osuđeni bili glavni krivci, danas bi vladao blaženi mir…..Glavni krivci za razbijanje Jugoslavije su ratne političke partije u sprezi sa crkvom i verskim zajednicama. Zato su i danas svi u Hrvatskoj, BiH i Srbiji, ali i Makedoniji i Crnoj gori, taoci devedesetih…… Jugoslavija je bila najveći državni i društveno-politički evropski projekat u 20. veku, pa je samim tim i njeno razbijanje najveći zločin u Evropi posle II svetskog rata. Taj zločin još uvek traje i obnavlja se, jer se protuve na vlasti jedino u haosu i zločinu snalaze…..Ideja da svi Srbi žive u jednoj državi je idiotska ideja. Ja ne bih voleo da živim u takvoj državi. Dodik je kvintesenca bakanskog političara koji je lutao od nemila do nedraga, A iznad svega je novac koji rukovodi njegovim ideologijama, ako ih uopšte i ima. Ni Vučić nije drugačiji. Šteta, nepovratno, šteta…..

Nenad Prokić je srpski dramski pisac, reditelj, redovni profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, jedan od osnivača LDP i narodni poslanik u Skupštini Srbije u dva mandata.

Prokić je i jedan od osnivača Beogradskog kruga i Foruma pisaca. Bio je direktor BITEF-a dva puta uzastopce (1997-2005). Takođe je boravio kao dramaturg pisac u Jugoslovenskom dramskom pozoristu u Beogradu (1985-1995) i Slovenskom narodnom gledališču u Mariboru (1991-1995).

Njegova drama Metastabilni Graal je uvrštena u Antologiju savremene srpske drame. Autor je romana Alpha foxtrot. Ostale drame: Dom BergmannovihStrah za granicuHomo VolansOčevi i oci (Dramatizacija romana Slobodana Selenića), U potrazi za Marselom PrustomDantes DivinusRuska misija, Poslednji dani čovečanstva (Adaptacija drame Karla Krausa), Le Petit et le Grand Theatre du Marquis de SadeEdelheim, Finger Trigger Bullet GunNeharni sin hrvatski (TV scenarij o A.G. Matošu)…

Nenad Prokić je u pozorištu režirao sledeće komade: Follie a Deux Heinera Muellera (Jugoslovensko dramsko pozorište). Sluškinje Jeana Geneta (Bitef teatar), Noć Helvera Ingmara Villqista (Bitef teatar), Porazgovarajmo o životu i smrti Krzsysztofa Byzioa (Bitef teatar), Nedostupna ili Unapred plaćeno milosrđe Zanussi/Zebrowsky (Bitef teatar), Daleko Tamare Bosak (Bitef teatar)…

Autor je disertacije o Karlu Krausu: Glasovi odsutnog diskursa.

Prokić je osnivač i prvi Predsednik Grupe prijateljstva sa Malteškim redom u Parlamentu Srbije. Princ i Veliki majstor Suverenog vojnog bolničkog reda Svetog Jovana od Jerusalima, Rodosa i Malte, fra Metju Festing, odlikovao je Nenada Prokića viteškim Krstom Velikog Oficira PRO MERITO MELITENSI Suverenog malteškog Reda na dan 15. juna 2012.

Prokić je 3. novembra 2012. izašao iz LDP zbog odsustva osnovnih demokratskih procedura u stranci.

Od oktobra 2014. godine Nenad Prokić je na položaju Savetnika za humanitarne poslove u ambasadi Suverenog Vojnog Malteškog Reda u Republici Srbiji.

Gospodine Prokiću! Jedan ste od onih javnih djelatnika u Srbiji koji se često oglašava sa oštrim kritikama ne samo određene politike te zemlje, već i društva u cjelini. Naprimjer, prije nekih godinu dana ste izjavili da “naše društvo ni mitsko biće ne može da sredi”. Da li su se u tom pogledu stvari promijenile godinu dana poslije, to jest do danas i da li se za društvo u Srbiji može i dalje kazati da je neuspješno?

PROKIĆ: Naravno da nisu. Za to će biti potrebni eoni, ali mislim da ćemo u međuvremenu nestati, ili postati manjina na sopstvenoj teritoriji. Nije Srbija samo takva, mada je lider u neuspešnosti da napravi društvo u kojem bi većina ljudi bila srećna. Kao Jugoslovenu, što je po meni jedina zaista poštena opcija od svih koje nam se podmeću poslednjih decenija od strane raznih protuva, meni je strašno žao što ni ostali sa teritorije bivše države nisu bitno srećniji.

Zalagali ste se i za ukidanje Ministarstva kulture. Zašto?

PROKIĆ: Zato što ne treba državi koja ne vodi računa o kulturi dozvoliti da se busa u prsa kako ona tu kulturu kobajagi izdržava. Sve pare koje ona daje su korumpirane. Meni takav novac ne treba, jer bi moje stvaralaštvo onda bilo takođe korumpirano.

Posljednjih pet godina Vučić je neprikosnoven vladar Srbije. Kako objasniti njegove glatke izborne pobjede? Da li iza njih stoje neki prethodni rezultati, ili biračko tijelo kojemu je važnije nešto drugo od Vučićevih rezultata, ili slaba opozicija…ili sve to skupa i možda još ponešto?

PROKIĆ: Pa uračunajte da se ukrade desetak procenata na ćorave kutije, zatim uračunajte takođe da se sledećih desetak i više procenata iskorumpira partijskim ucenama oko zaposlenja i partijskih sinekura. Ostali procenti idu na poslovičnu osobinu glasača u Srbiji da uvek glasaju za vlast, ma kakva ona bila. E, to su oni koji su krivi za sve.

Aktuelnog predsjednika Srbije mnogi predstavljaju kao bivšeg radikala koji se kao preobratio u nešto drugo, maltene suprotno od onog Vučića iz nekih ranih i srednjih 90-tih. Ko je, zapravo, Aleksandar Vučić? I, čiji li je?

PROKIĆ: Nije on ni konvertirani nacionalista, niti bilo šta drugo. On će biti sve što hoćeš, samo da vlada. Takvi su mili takozvanoj međunarodnoj zajednici i svetskim silama, jer su poslušni i spremni da žrtvuju sve zaradi sopstvene godine ili dve na vlasti više.

Također, neki smatraju da taj Vučić nema više ambicija da se duže zadrži na nekom tronu jer je sve do sada “isprobao” (doduše, još nije probao da bude patrijarh !). Da li je to baš tako?

PROKIĆ: Ne nasedajte, on želi da bude sve. To je bolesna ambicija. Njegova bolest je srazmerna bolesti društva koje ga je istaklo.

Da li će se kosovski problem riješiti u mandatu ovog predsjednika i gdje je napisan taj scenarij po kojem glavnu ulogu ima Aleksandar Vučić? Hoće li mu njegovo biračko tijelo oprostiti kada izgovori tu “najskuplju srpsku reč”?

PROKIĆ: Biračko telo u Srbiji je loše koliko i on. Da je bilo koji lider iz nekadašnje antimiloševićevske koalicije pristao na ono na šta Vučić danas pristaje, visio bi na Terazijama. Ovako, će priznanje Kosova koje potpiše Vučić biti shvaćeno kao herojski čin među glupim i korumpiranim srpskim kriptonacionalistima. Međutim, što pre Srbija prizna Kosovo, to će budućnost na ovim prostorima biti srećnija i bolja. I svi političko-finansijski manipulanti će biti onemogućeni u svom razornom i pogubnom delovanju. A onaj ko je ustanovio svu tu zločinačku politiku, kao što je to bio Vučić sa svojim strankama i liderima tih stranaka koje je hladnokrvno i ravnodušno izdao – pa ima tu i neke elementarne pravde da on sad mora da bude taj koji će priznanje morati da potpiše.

Vi ste prije deset godina govorili da se Srbi treba da izvine Albancima zbog zlodjela koja su nad njima počinili tokom Balkanskih ratova, odnosno prije 100 godina i da Srbija treba prva da prizna Kosovo. Da li je za takav javno izrečen stav bila potrebna i hrabrost i da li je potrebna i danas u ovakvoj Srbiji?

PROKIĆ: To je jednostavno istina. Onaj koji se nje boji, nitkov je. Hrabar može da bude i nitkov, ali je mnogo bolje kad je to neko ko teži istinitosti. Čim počne kalkulacija oko istinitosti, već kreće nitkovluk. Isidora Sekulić je svojevremeno rekla za Srbe “velike pobede, a narod mali pa mali”. Danas su to već veliki porazi, a narod sve manji. Ja sam uveren da se, globalno, bliži kraj civilizacije, a u Srbiji je taj proces već počeo.

Nedavno ste također izjavili da “ima neke istorijske pravde da Vučić i njegova stranka imaju taj vruć krompir u rukama i da će oni da odrade taj posao…” (priznanje Kosova, op. B.G.). Hoćete li obrazložiti to stajalište i za moje čitatelje?

PROKIĆ: Pa neka vadi kestenje iz vatre onaj koji ih je u tu vatru i stavio. Dosta smo mi “izdajnici “vadili Srbiju iz govana u koje su nas gurnuli takvi kao što je on. Neka sad on zasuče rukave malo. Uostalom on, a ne ja, ima kapacitet da blentavim biračima u Srbiji objasni zašto je priznanje neminovno. Uzajamnim zločinima između Srba i Albanaca mora doći kraj.

Kako komentirate ovogodišnje obilježavanje “Oluje”  – u Kninu, odnosno Veterniku kod Novog Sada?

PROKIĆ: Svi smo još taoci devedesetih. To je opako nasledstvo. Sve te “pobede” kao “Oluja” su submisivne pobede, strogo lokalne. Na opštem planu su to enormni civilizacijski porazi. Pred Haškim tribunalom nisu odgovarali oni pravi počinioci sa svih zaraćenih strana, već njihove ponizne sluge. Jer da su oni koji su u Hagu osuđeni bili glavni krivci, danas bi vladao blaženi mir. Institucije međunarodne zajednice su bile, međutim, brutalno prevarene od strane komplikovane mreže ordinarnih bandita sastavljene od vojnih  i državnih tajnih službi, kriminalaca, kao i od izabranih političara. U pozadini su naravno bili novac, pohlepa, krađa, prevara, zločin i želja da se vlada. Rad te mreže koordinisala je jedna moćna služba sa Istoka, ali i neke sa Zapada.

Glavni krivci za razbijanje Jugoslavije su ratne političke partije u sprezi sa crkvom i verskim zajednicama. Zato su i danas svi u Hrvatskoj, BiH i Srbiji, ali i Makedoniji i Crnoj gori, taoci devedesetih. Svi oni se nalaze u produženom ratnom stanju, u stanju manjeg ili većeg haosa, jer se elite na tim prostorima u haosu najbolje, verovatno i jedino, snalaze. Zato ne prestaju “mitinzi podrške”, a ni odvratni patriotski folklor na strogo kontrolisanim medijima. Jugoslavija je bila najveći državni i društveno-politički evropski projekat u 20. veku, pa je samim tim i njeno razbijanje najveći zločin u Evropi posle II svetskog rata. Taj zločin još uvek traje i obnavlja se, jer se protuve na vlasti jedino u haosu i zločinu snalaze.

Mile Dodik je na tom skupu u Veterniku pred Vučićem rekao da će “prije ili kasnije Srbija i Rs biti jedna država”. Vučić se nije ogradio od te izjave. Dva dana nakon tog skupa Dodik je izjavio da će Banja Luka i Beograd potpisati “zajedničku deklaraciju o djelovanju za opstanak Srba”. Kako Vi komentirate te, po meni vrlo opasne izjave predsjednika Rs-a kao i Vučićevu šutnju na njih? Posebno, ne asocira li ta deklaracija na neki memorandum koji je prije više od četvrt stoljeća bio jednim od uzroka velikog krvoprolića na prostorima bivše SFRJ?

PROKIĆ: Ideja da svi Srbi žive u jednoj državi je idiotska ideja. Ja ne bih voleo da živim u takvoj državi. Dodik je kvintesenca bakanskog političara koji je lutao od nemila do nedraga, A iznad svega je novac koji rukovodi njegovim ideologijama, ako ih uopšte i ima. Ni Vučić nije drugačiji. Šteta, nepovratno, šteta.

Hvala Vam velika za ovaj razgovor.

PROKIĆ: Živeli! Popijte jedno dobro bostonsko pivo za mene. Divan grad, bio sam nekoliko puta.

RAZGOVARAO: Bedrudin GUŠIĆ (911)

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s