Arhiva za 1. Avgusta 2017.

I desi mi se Bosna, te nakratko i na kraju i “lijepa njihova” i ove, 2017. Naravno, puno utisaka nosim u sebi i ako bi ih trebao sublimirati u jednu rečenicu, onda bi to bila ona, posuđena od mog Džeme koju mi je u prvoj sekundi našeg susreta u Sarajevu, onako sjetno, rodoljubno, kritički i kiselog izraza lica, izrekao. Da se ne slažem sa njegovom dijagnozom, ne bih je niti stavio u naslov.
 
Ovoga puta reportaža će biti tekstualno veoma kratka jer držim da malo koga zanimaju moji utisci iz Bosne a pomalo i iz Hrvatske pa one koje ne zanima prepuštam fotografijama, a ako ih ni one ne zanimaju onda neka u velikom krugu zaobiđu moj blog. Do njih je, nije do mene.
 
Neki će vjerovatno primjetiti da ove godine nisam obavještavao o odmoru i mirovanju priloga na blogu jer odmora, zapravo, nije ni bilo. Bile su brojne posjete i susreti, te odlasci na neka mjesta koji su odmah morali biti zabilježeni – tekstom i slikom. Dakle, bilo je u ove tri sedmice i osvrta, i reportaža te poneki intervju, sa terena i to ste, poštovani čitatelji, mogli konzumirati.
 
Nosim u sebi predivne utiske sa brojnih susreta, ali i veliku gorčinu koja neće dugo prestati (možda neće nikad) sa nekih bh., posebno banjalučkih lokaliteta. Naravno, kada se sve stavi na vagu, prevagnula je gorčina i led oko srca sa puta po Bosni ove godine. Kako zbog slika strave i užasa sa jednog banjalučkog harema, tako i zbog spoznaje da u prelijepoj, najljepšoj i najdražoj zemlji Bosni, skoro ni na jednom njenom pedlju ne stanuje država. Za ljepote Bosne zaslužan je On, Gospodar svih svjetova, a za državu su zaduženi ljudi. Oni su učinili sve da je bude veoma malo i još čine sve da je nikako ne bude. Neću propustiti ni ovu priliku da za gorčinu koju nosim sa preoranog Hadži Babinog harema u Banja Luci javno, po stoti put, optužim mafiju koja se infiltrirala u Islamsku zajednicu Banja Luka te onu s kojom se ista u mome gradu uvezala, a za gorke utiske što sam tamo zatekao manje države nego lani, treba li crtati face onih koji su odgovorni za to?! Ali, nisu samo oni u pitanju jer i njih je neko birao.
 
Samo kratko i iz Hrvatske: zna se šta mislim o njenom režimu ali Istra je nešto baška. Uostalom, tamo nisam išao radi mora nego zbog porodičnih i rodbinskih razloga. A za one koje put nanese prema novoj Zračnoj luci “Franjo Tuđman” sa bilo koje hrvatske autoceste preporuka: tražite put prema obližnjoj staroj Zračnoj luci “Pleso” i odatle ćete lahko i brzo do “Tuđmana”, a ne koristite rijetke znakove na autocestama koje obilaze Zagreb jer će vas to odvesti prema Sisku, odnosno napravit ćete 10-ak suvišnih kilometara. Šta ćete, ta država je članica EU a u to sam se osvjedočio i ovoga puta uglavnom po cijenama.
 
Prepuštam vas sada hrpi fotografija koju započinjem i završavam sa jednog mjesta zločina u Banja Luci i ti utisci su obilježili moju posjetu Bosni ove godine.
 
Bedrudin GUŠIĆ
Evo slika:
                                                                                     Moja banjalučka adresa
                                                                 Sa Slobodanom Popovićem – Popom
                                                                       Sa Bracinog koncerta u Domu kulture
                                                  Sa hadži Ahmetom Cazinkićem i njegovom hanumom u Bužimu
————————————————————————————————————————————————-
—————————————————————————————————————————————————-
—————————————————————————————————————————————————
                                       Negdje između Bosanske Krupe i Bosanske Otoke, pokraj Jedne i Jedine
————————————————————————————————————————————————
—————————————————————————————————————————————————-
                                                    Sa Ibrahimom Halilovićem u njegovom stanu u Varcar Vakufu
                                                 Moja hanuma sa Ibrahimovom i Hajrinom unukom Lejlom
                                                                  Hajra je najprije servirala kahvu i prirodni sok
                                                                Sa Ismetom Bekrićem i Edinom Osmančevićem
                                                    Ja i Ismet sa legendarnim nogometašem “Borca ” Smailom Alagićem
        Sa Atkom iz Novoselije, hadži Sulejmanom Salihagićem, Elmirom Muftićem i dr. Emirom Bišćevićem ispred Ferhadije
                                           Sa komšijama Muhamedom Bracom Skopljakom i Elmirom Muftićem
                          Mirsada sa Slobodankom Bobom Kovačević, nekadašnjom komšinicom i udovicom pokojnog Bjankija
                                                  Sa Seadom Lalom Pašićem i Asimom Hamidovićem
                                                                                      Fatiha za moga zeta
————————————————————————————————————————————–
                                                              Sa sestrama Bedrijom i Azrom u Sanskom Mostu
                                            Sa sestrinom komšinicom Devlom u Sanskom Mostu
                                                                           Kod zeta Besima u Begićima na Sani
Šehidsko mezarje u Ključu: pošto je kapija bila zaključana, preskočio sam ogradu da posjetim mezare  Omera Fililovića i Esada Bendera, mučki ubijenih u logoru na Manjači, te proučim im po Fatihu
———————————————————————————————————————————————-
                   Sa Amnom Sofić, predsjednicom BZK “Preporod” Zenica, nakon njihovog koncerta u Domu kulture u Banja Luci
—————————————————————————————————————————————————–
—————————————————————————————————————————————————–
                                      Derventsko mezarje pokraj Plave vode u Travniku: mezari majke i dide moje snahe Lejle
——————————————————————————————————————————————–
—————————————————————————————————————————————————-
——————————————————————————————————————————————————-
—————————————————————————————————————————————————–
                                                Sa Đanom Kukić i njenin mužem Alemom
   Okrenuti leđima dr. Aras Konjhodžić, njegova majka Azra i moja hanuma a licem, prof. dr. Munir Jahić i prof. dr. Džemal Hadžismajlović
                                                                           Negdje u Sarajevu
—————————————————————————————————————————————————
Sa Mirsadom Hadžikadićem i Sabahudin ef. Ćemanom, glavnim imamom ICNAB-a (Islamska zedenica Bošnjaka Sjeverne Amerike) u Sarajevu
———————————————————————————————————————————————————
—————————————————————————————————————————————————
———————————————————————————————————————————————————
                                                                                         Sa Salihom Halkićem
                                                   Sa Hasanom Dizdarem u Kući sevdaha
—————————————————————————————————————————————————–
—————————————————————————————————————————————————-
                                                                  Nova Gradska džamija u Maglaju – iznutra
                                                                             Nova Gradska džamija u Maglaju – izvana
                                              Sa Mehmedalijom Pekićem u Lišnji kod Prnjavora
                                                               Sa prijateljem Zikom Pekićem u Bosanskoj Dubici
                                                                                         U Rovinju
                                                                                 U Rovinju
                                                                             U Umagu
                                                                                  Na Brionima


31 . juli  2017.

Novi Sad

 

Na današnji dan, 31. jula 1945, pre tačno 72 godine, u Novom Sadu je doneta istorijska odluka kojom se Vojvodina, kao smostalan i nezavistan entitet, udlukom svojih legitimnih predstavnika priključuje Srbiji i Jugoslaviji.   

 

Izaslanici Vojvodine, kao zasebnog entiteta koji je imao svoje organe vlasti, konstutuisane tokom 1943. godine, suvereno su 30. i 31. jula 1945. godine, u Novom sadu, u velikoj sali Doma kulture, održali sednicu Skupštine izaslanika naroda Vojvodine, na kojoj je doneta Odluka da Vojvodina kao autonomna pokrajina uđe u sastav Federalne Srbije u Demokratskoj Federativnoj Jugoslaviji.

Skupština izaslanika naroda Vojvodine je imala 576 članova, koji su predstavljali sve tadašnje okruge i sve vojvođanske nacije. Za odluku su glasali svi prisutni izaslanici (501 član), dok je 75 predstavnika građana Vojvodine bilo odsutno.

Prosec ulaska Vojvodine u sastav Srbije i Jugoslavije završen je tek kada je – na osnovu opredeljenja Skupštine izaslanika naroda Vojvodine, odluku potvrdio AVNOJ, kao najviši organ Demokratske Federativne Jugoslavije, na svom Trećem zasedanju, 10. avgusta 1945. godine. Jugoslavija je, očito, formalno pravno i stvarno bila garant ulaska i opstanka Vojvodine u Jugoslaviji i Srbiji.

Ovim činom su Vojvođani drugi put u svojoj istoriji doneli odluku da se Vojvodina kao zaseban entitet nastao van Srbije, ujedini sa Srbijom. Prvi put, to je urađeno 25. novembra 1918. godine, kada je Velika narodna skupština Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena u Banatu, Bačkoj i Baranji proglasila prisajedinjenje Banata, Bačke i Baranje Kraljevini Srbiji. Istorijska činjenica, koju mnogi (veliko)srpski istoričari pokušavaju da izbegnu je da su tu Skupštinu činili praktično samo predstavnici slovenskih naroda u Vojvodini. U svakom slučaju, oba puta odluka se odnosila na prisajedinjenje Vojvodine i Srbije, za koji je preduslov bio ulazak Srbije u Jugoslaviju kao širu celinu.

Mada je u vreme raspada Jugoslavije Vojvodina, kao konstutitivni elemenat federacije, imala Ustavom garantovano pravo na samoopredeljenje do ocepljenja, Vojvodina je danas jedina federalna jedinica bivše SFRJ čiji položaj nije rešen u skladu sa istorijom, pravnim normama i prirodom odnosa Vojvodine i Srbije. Novija istorija ovih prostora nas uči da to nije dobro i mi na to podsećamo, upravo danas, kada zapostavljanje, pljačka i rasprodaja vojvođanske zemlje i imovine od strane Vučićevog režima dostižu svoj vrhunac.

Za    “Vojvođanski klub”

Dr Branislava Kostić, Predsednica