Prof. dr. Miroslav Ilić, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, autor knjige “Vojvodina direktno”, publicist: UNATOČ NADANJU SRBIJE DA ĆE SE EVROPA RASPASTI A VOJVODINA NESTATI, VOJVODINA ĆE – VASKRSNUTI !

Posted: 18. Maja 2017. in Intervjui

Politika utiče na svaki segment života jednog društva. Možda najviše na sferu zdravlja ljudi. Suočen još odavno sa pacijentima i njihovim sudbinama, osluškujući vreme u kome živim, nisam mogao a da se ne suočim sa politikom…..Ustavno pravni položaj Vojvodine jeste nesuštinska autonomija, oktroisana nelegalnim i nelegitimnim Ustavom iz 2006. od strane nove, skraćene srpske države, a ispražnjena od sadržaja, ekonomski ugnjetena i opljačkana, sa zatiranjem varoši i sela i sa egzodusom mlađe generacije, pogotovo nesrpskih etničkih zajednica….. Srbi, kao najbrojniji živalj u Vojvodini, ne slučajno, zaboravili su lekciju sa kraja devetnaestog veka koju je održao Svetozar Miletić: “Mi smo i Srbi i građani”. Umesto da se ova rečenica obrazloži na pravi način, onako kako je i mišljenja tada, tu nedavno, a jednom prigodnom prilikom od strane uglednog akademika SANU – bila je potpuno iskrivljena. Težište je upravo bačeno na “Srbi”….. Politika Zorana Đinđića odrazila se katastrofalno na Vojvodinu. Tome se nisu suprotstavili vojvođanski politički prvaci, pre svega zbog svojih sinekura. Zaboravili su Vojvodinu. Kruna svega bila je “prodaja”, bolje rečeno predaja vojvođanskog “Naftagasa” (preodenutog u ime “Naftna Industrija Srbije”) ruskoj državi, tobož u cilju očuvanju Kosova. Rezultat ovakvog postupanja Beograda (uz ćutanje lidera vojvođanskih stranaka) sada vidimo: sveopšta propast, neplaćanje rudne rente lokalnim samoupravama, njihovo ruiniranje, nestanak nafte ispod vojvođanske zemlje, zagađenje podzemnih vodotokova, rečju – pljačka važnog ekonomskog resursa pod zemljom Vojvodine. A na zemlji – Vučićeva Vlada prodaje ili daje u zakup “investitorima” iz arapskog sveta, koji drže zemlju u parlogu, dok vojvođanski seljaci istu tu zemlju ne mogu da dobiju iako daju više od Arapa…..Iz Vojvodine treba da se isele svi, ne bi li njena zemlja doživela poslednju prodaju i definitivno nestajanje. Nova politika u Vojvodini mora se suprotstaviti centralizmu i nacionalizmu, koliko god to u ovom trenutku to bilo nelukrativno i kratkoročno neuspešno. Protagonisti nove politike u Vojvodini biće oni koji su do nedavno šetali ulicama Novog Sada i njihovi profesori……Interesi velikih sila jesu  da nema nemira i oružanih sukoba. Velike sile se uzbude kada vide krv. Na lopovluk se žmuri. Na diktatore se gleda se nesimpatijom, ali i sa uvažavanjem. Tobož, oni drže stvari u svojim rukama…..Pametnija je Vojvodina od nacije. Koliko god je najznačajnije ličnosti Mađarske i Srbije gurali u nacionalne torove, Vojvodina se tome opire. To neće nikada prestati…..Zato je samo pitanje: koliko je Srbija spremna da se samo izleči? Ponekad mi se čini da aktuelna država Srbija trči trku sa evropskim vremenom uprapašćavajući i prodajući Vojvodinu. Sve se nada da će se Evropa raspasti i Vojvodina nestati (i naše osećanje pripadnosti Vojvodini), a da će Srbija opstati, definitivno pobedivši “neprijatelje”. Međutim, neće se to desiti. Ta “srpska” politika je krakovida i unapred osuđena na neuspeh. Vojvodina će vaskrsnuti…..

Prije nekoliko mjeseci ovaj prostor je bio ustupljen jednom Miroslavu Iliću koji je, da podsjetim, pjevao “đeneralu Draži” čime je javno obznanio svoj ideološki identitet. A, trebao je imati koncert u Sarajevu. Hvala Bogu da se taj koncert nije i desio. Ali, sretoh jednog drugog Miroslava Ilića kojeg je zaista vrijedilo sresti. Nadam se da ćete se, poštovani čitatelji, u to uvjeriti i sami čitajući  intervju koji je pred vama.

Poštovani gospodine Iliću! Vi ste po struci doktor medicinskih znanosti, dakle profesija Vam je medicina. Ali, oglašavate se i politički. Zašto?

ILIĆ: Politika utiče na svaki segment života jednog društva. Možda najviše na sferu zdravlja ljudi. Suočen još odavno sa pacijentima i njihovim sudbinama, osluškujući vreme u kome živim, nisam mogao a da se ne suočim sa politikom. Smatrao sam da ne mogu stojati po strani dok sve oko mene propada, da moram da pokušam da svet oko mene unapredim, jer su to radili i moji profesionalni očevi daleko pre mene. Jednostavno, ne određuje samo profesija moj odnos prema društvu, nego i činjenica da sam otac, sin, prijatelj, muzičar, jednom rečju integralna ličnost koja misli i radi u skladu sa svojom savešću.

Kako biste definirali sadašnji politički i ustavno-pravni trenutak Vojvodine, ako je moguće u nekoliko rečenica?

ILIĆ: Ustavno pravni položaj Vojvodine jeste nesuštinska autonomija, oktroisana nelegalnim i nelegitimnim Ustavom iz 2006. od strane nove, skraćene srpske države, a ispražnjena od sadržaja, ekonomski ugnjetena i opljačkana, sa zatiranjem varoši i sela i sa egzodusom mlađe generacije, pogotovo nesrpskih etničkih zajednica.

Ovakav položaj Vojvodine i stanje u njoj sigurno ima svoju genezu. Koliko su duboki korjeni ovog stanja?

ILIĆ: Prema mom shvatanju, najdublji koren ovakvog stanja jeste nemogućnost vojvođanske političke i građanske elite da se obračuna sa pogubnim srpskim nacionalizmom, jer je u korenu nacionalne majorizacije u Vojvodini pronađen jedan od od njena dva ključna stuba. Umesto građanstva i etničke tolerancije, pobedila je nacionalna mitomanija i etnička isključivost. Tranzicija – od nekada socijalističkog političkog uređenja ka kapitalizmu – poništila je ekonomski i etnički prosperitet ostvaren mukotrpno u dvadesetom veku. Vojvodina je, kao deo srednje evropskog identiteta, umesto racionalnih, životnih ciljeva dobila siromaštvo i obesčašćenje. Pitanje svih pitanja fokusirano je krajem devedesetih godina: jesam li ja Srbin (Mađar, Slovak, Rusin…) ili sam ja građanin? Šta je bitnije? Srbi, kao najbrojniji živalj u Vojvodini, ne slučajno, zaboravili su lekciju sa kraja devetnaestog veka koju je održao Svetozar Miletić: “Mi smo i Srbi i građani”. Umesto da se ova rečenica obrazloži na pravi način, onako kako je i mišljenja tada, tu nedavno, a jednom prigodnom prilikom od strane uglednog akademika SANU – bila je potpuno iskrivljena. Težište je upravo bačeno na “Srbi”. Kada elita ovako tumači istoriju, onda je sadašnjost ispunjena, ne samo ratom i proterivanjima drugih, nego je ostvaren kohezioni faktor koji tera na poslušnost i pokoravanje, čak i kada su vitalni interesi društva i svakog čoveka ugroženi. Ekonomski, pre svega.

Kako vidite odnos vojvođanskih javnih djelatnika – od političara do intelektualaca, prema sudbini Vojvodine u vremenu od završetka Drugog svjetskog rata do danas, koja joj, kao što znamo, nije bila naklonjena?

ILIĆ: Vojvođanski intelektualci i političari, jednostavno nisu izvukli pouke iz istorije. Već deset godina (1928) nakon “prisajedinjenja” Vojvodine Srbiji, odnosno Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, vojvođanski intelektualci su jasno uočili šta donosi blizak zagrljaj sa “većinskom” državom: nestajanje identiteta “manjinske” pokrajine, utapanje u kulturološke, bezbednosne i nacional-ekonomske obrasce centralizovane države i opšte siromašenje. Pad Berlinskog zida, raspad Jugoslavije i osnivanje “demokratskih” stranaka doneli su mogućnost da se sve kaže, ali ne i da se kritički misli. Pobeda DOS-a (“Demokratske Opozicije Srbije”) nad Miloševićevim režimom donela je Vojvodini novo propadanje. Politika Zorana Đinđića odrazila se katastrofalno na Vojvodinu. Tome se nisu suprotstavili vojvođanski politički prvaci, pre svega zbog svojih sinekura. Zaboravili su Vojvodinu. Kruna svega bila je “prodaja”, bolje rečeno predaja vojvođanskog “Naftagasa” (preodenutog u ime “Naftna Industrija Srbije”) ruskoj državi, tobož u cilju očuvanju Kosova. Rezultat ovakvog postupanja Beograda (uz ćutanje lidera vojvođanskih stranaka) sada vidimo: sveopšta propast, neplaćanje rudne rente lokalnim samoupravama, njihovo ruiniranje, nestanak nafte ispod vojvođanske zemlje, zagađenje podzemnih vodotokova, rečju – pljačka važnog ekonomskog resursa pod zemljom Vojvodine. A na zemlji – Vučićeva Vlada prodaje ili daje u zakup “investitorima” iz arapskog sveta, koji drže zemlju u parlogu, dok vojvođanski seljaci istu tu zemlju ne mogu da dobiju iako daju više od Arapa. Ako to nije bilo jasno mnogima 2000. i kasnije, mislim da je sada jasno. Međutim – reakcije još nema.

Vojvodini je, jednom ste se javno odredili, potrebna nova politika. Šta to konkretno znači i kako doći do te politike? S kojim protagonistima?

ILIĆ: Nekada se u Vojvodini stvarala i razvijala politika koja je bila evropska i regionalna. Politika koja nikako nije samo “srpska” ili “balkanska”. Naprotiv: Vojvodini je potrebno političko promišljanje koje neće destabilizovati srednje-evropski region, kao ni Balkanski. To je politika – stabilizovanja emocija i odbrana toleranacije i nacionalnog razumevanja. Nosioci takve autentične politike, moraju biti vođeni razuemvanjem iscrpljivosti vojvođanskih resursa i neophodnosti njihovog racinalnog korišćenja. Politika koja u centar svog interesovanja stavlja čoveka, prirodu, vodu, vazduh, zemljište… To je politika njihove bezuslovne zaštite, jer samo na ovakvom, zaštićenom parčetu panonske ravnice može nastati sigurna društvena zajednica. Bez zaštite, Vojvodina je osuđena na propast. Mislim da to aktuelna vlast i radi. Kada se pogledaju ulaganja u Vojvodini i van nje, jasno je da je Vojvodina pastorče Srbije. U njoj se finansiraju putevi kojima se odnosi njeno prirodno bogatstvo. Nedavni podatak recimo, da se od preko 2000 novih radnih mesta u zdravstvu Srbije, u Vojvodini planira tek 200, a to znači jedna desetina – jasno govori o odnosu Beograda. Iz Vojvodine treba da se isele svi, ne bi li njena zemlja doživela poslednju prodaju i definitivno nestajanje. Nova politika u Vojvodini mora se suprotstaviti centralizmu i nacionalizmu, koliko god to u ovom trenutku to bilo nelukrativno i kratkoročno neuspešno. Protagonisti nove politike u Vojvodini biće oni koji su do nedavno šetali ulicama Novog Sada i njihovi profesori.

Da li današnju vojvođansku političku i ustavno-pravnu zbilju određuju i neki vanjski faktori, odnosno interesi nekih tzv. velikih sila?

ILIĆ: Interesi velikih sila jesu  da nema nemira i oružanih sukoba. Velike sile se uzbude kada vide krv. Na lopovluk se žmuri. Na diktatore se gleda se nesimpatijom, ali i sa uvažavanjem. Tobož, oni drže stvari u svojim rukama. Nikada se stvari u Evropi neće toliko srediti, da neka tamo Vojvodina dođe na red. Jer Vojvodina i njeno umiranje nije spektakularno. Zato nema druge alternative nego uzdignute glave usprotiviti se diktaturi, centralizmu i nacionalizmu.

A kakvu ulogu naspram Vojvodine imaju neke susjedne zemlje, poput Mađarske, naprimjer?

ILIĆ: Vojvodina, umesto da bude prihvaćena kao multikulturalna regija, multikonfesionalna zajednica i društvo koje treba celinom zaštititi, postaje od strane Mađarske poligon za finansiranje samo jednog (mađarskog) naroda. To stvara osećanje trajnog poremećaja međunacionalnih odnosa. Verujem, ipak, da među ljudima različite nacionalnosti postoji mnogo bolje razumevanje i zajedništvo nego što lideri nacionalnih država mogu to i da pomisle. Pametnija je Vojvodina od nacije. Koliko god je najznačajnije ličnosti Mađarske i Srbije gurali u nacionalne torove, Vojvodina se tome opire. To neće nikada prestati.

Poznato mi je da se Vojvođanski klub, kao nevladina organizacija, zalaže da Vojvodina dobije status Republike, u sastavu Federativne Republike Srbije. Da li Vi lično podržavate takav ustroj?

ILIĆ: Ja mislim da je federalizacija Srbije – lek za srpski, nacionalistički centralizam. Da li će ta federalizacija biti simetrična ili asimetrična ili će se to zaodenuti u nekakav “regionalizam”, Vojvodina će biti jedinstvena društvo politička i pravno politička celina. Imaće subregione Srem, Banat i Bačku. Njena nezvanična himna biće uvek ona čuvena pesma iz “Salaša u Malom Ritu”, gde će klijati iznova nova “vojvođanska žita”. Zato je samo pitanje: koliko je Srbija spremna da se samo izleči? Ponekad mi se čini da aktuelna država Srbija trči trku sa evropskim vremenom uprapašćavajući i prodajući Vojvodinu. Sve se nada da će se Evropa raspasti i Vojvodina nestati (i naše osećanje pripadnosti Vojvodini), a da će Srbija opstati, definitivno pobedivši “neprijatelje”. Međutim, neće se to desiti. Ta “srpska” politika je krakovida i unapred osuđena na neuspeh. Vojvodina će vaskrsnuti.

RAZGOVARAO: Bedrudin GUŠIĆ (894)


Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s