Mirjana Milenkovski, predstavnica za medije Kancelarije UNHCR-a u Beogradu: VRAĆANJE IZBEGLICA SE DEŠAVA DUŽ CELE BALKANSKE RUTE

Posted: 27. Marta 2017. in Intervjui

Prema podacima koje UNHCR i partneri prikupljaju na terenu, trenutno u Srbiji boravi oko 7.900 izbeglica, tražilaca azila i migranata…..43% su deca, 16% žene, a muškarci 41%…..Prema podacima Kancelarije za azil Republike Srbije, do poslednje nedelje marta ove godine, oko 1.800 osoba je izrazilo nameru da traži azil u Srbiji. Od toga je 71 osoba zvanično podnela zahtev za azil nadležnim organima. Do kraja marta ove godine, nijedna osoba nije dobila izbeglički status niti supsidijarnu zaštitu…..Vraćanje izbeglica dešava se duž cele Balkanske rute. UNHCR je proteklih meseci više puta upozoravao na ovu praksu i skretao pažnju da se time dodatno pogoršava i inače težak položaj ovih ljudi i da ih se izlaže dodatnim rizicima od krijumčara i kriminalnih grupa……Krajem 2016. godine u svetu je živelo 21,3 miliona izbeglica, od toga više od 50% dece ispod 18 godina……UNHCR pomaže vladi Srbije da odgovori na potrebe ove populacije:od direktne pomoći u hrani, lekovima, preko pomoći nadležnim organima da povećaju kapacitete za evidentiranje i pomoći u opremi, do podrške za povećanje i poboljšanje smeštajnih kapaciteta. Od početka povećanog priliva izbeglica u Srbiju u maju 2015. godine, agencija UN za izbeglice je uložila blizu 28 miliona američkih dolara za pomoć Republici Srbiji…..Izbeglice i migranti nam se često obraćaju i prijavljuju slučajeve u kojima je prema njima upotrebljena sila. Izbeglice mahom hvale stav institucija i građana Srbije prema njima……Prema nedavno objavljenim rezultatima istraživanja o stavovima građana Srbije prema evropskim migracijama i izbegličkoj krizi koje je sprovela NVO Ana i Vlade Divac, 47% građana ima pozitivan stav prema izbeglicama i migrantima, 34% njih negativan a 18,5% građana je neutralno. Jedan od nalaza je bio i da i dalje veliki broj građana (60%) saoseća sa njima i razume problem sa kojima se oni suočavaju…..

Krenulo me nešto u posljednje vrijeme s damama. Današnja moja sugovornica je četvrta u neprekidnom nizu. Jednostavno, desilo se. I neka je!

Koliko se u Srbiji trenutno nalazi izbjeglica i migranata sa Bliskog istoka i gdje su smješteni?

MILENKOVSKI: Prema podacima koje UNHCR i partneri prikupljaju na terenu, trenutno u Srbiji boravi oko 7.900 izbeglica, tražilaca azila i migranata. Od toga je 6,760 ili 85% njih smešteno u 17 prihvatnih centara širom zemlje kojima upravljaju nadležni državni organi. Najveći broj ovih ljudi dolazi iz tri od deset zemalja koje „generišu“ izbeglice: Avganistana, Iraka i Sirije.

Koliko je među njima muškaraca, a koliko žena i djece?

MILENKOVSKI: 43% su deca, 16% žene, a muškarci 41%.

Koji procenat tih izbjeglica i migranata je do sada tražio azil u Srbiji i koliko ih je već dobilo?

MILENKOVSKI: Prema podacima Kancelarije za azil Republike Srbije, do poslednje nedelje marta ove godine, oko 1.800 osoba je izrazilo nameru da traži azil u Srbiji. Od toga je 71 osoba zvanično podnela zahtev za azil nadležnim organima. Do kraja marta ove godine, nijedna osoba nije dobila izbeglički status niti supsidijarnu zaštitu.

Poređenja radi, u istom periodu 2016. godine zvanično je podneto 262 zahteva za azil.

U 2016. godini, 19 osoba je dobilo izbeglički status, a 23 supsidijarnu zaštitu.

U kojim dijelovima Srbije je najveća koncentracija tih ljudi?

MILENKOVSKI: Najveći broj izbeglica, tražilaca azila i migranata boravi na teritoriji Beograda.

Da li je bilo pojava vraćanja izbjeglica i migranata iz Srbije legalnim i/li ilegalnim putem?

MILENKOVSKI: Vraćanje izbeglica dešava se duž cele Balkanske rute. UNHCR je proteklih meseci više puta upozoravao na ovu praksu i skretao pažnju da se time dodatno pogoršava i inače težak položaj ovih ljudi i da ih se izlaže dodatnim rizicima od krijumčara i kriminalnih grupa.

U javnom diskursu se koriste termini izbjeglice i migranti. U čemu je razlika?

MILENKOVSKI: Izbeglice su osobe koje beže od oružanih sukoba ili progona. Oni su često u tako opasnom i nepodnošljivom položaju da prelaze međunarodne granice u potrazi za bezbednošču u susednim zemljama. U međunarodnim okvirima, time bivaju priznate kao “izbeglice” sa pristupom pomoći koju im pružaju države, UNHCR i druge organizacije. One su priznate kao izbeglice upravo zato što je za njih previše opasno da se vrate svojim kućama i zato što im je potrebno utočište na nekom drugom mestu. To su ljudi za koje odbijanje dodele azila može imati fatalne posledice.

Krajem 2016. godine u svetu je živelo 21,3 miliona izbeglica, od toga više od 50% dece ispod 18 godina.

Migranti biraju da odu ne zato što su izloženi direktnoj pretnji od progona ili smrti, već uglavnom zato da bi poboljšali svoj život tako što će naći zaposlenje, ili u nekim slučajevima zbog obrazovanja, spajanja sa porodicom ili drugih razloga. Za razliku od izbeglica koje ne mogu bezbedno da se vrate kućama, migranti se ne suočavaju sa takvim preprekama za povratak. Ukoliko odluče da se vrate kući, oni će nastaviti da dobijaju zaštitu svoje države.

Kako su ti ljudi izdržali zimu koja je iza nas? Da li im je i kako pomagao UNHCR?

MILENKOVSKI: Prošla zima bila je veoma oštra u Srbiji. U periodu od početka decembra 2016. do kraja februara 2017. godine zabeležen je manji, ali ipak konstantan broj pridošlica. Oni koji su se prijavili nadležnim organima i izrazili nameru da traže azil u zemlji smeštani su u prihvatne centre. Izvestan broj lica se nije odlučivao za tu mogućnost te su boravili u neadekvatnim uslovima u napuštenim magacinima u centru Beograda. Obzirom na niske temperature, sa danima kada je bilo i do -17ºC, država je i toj grupi ponudila smeštaj u nekom od 17 prihvatnih centara bez obaveze da izraze nameru da traže azil. Kao što sam već pomenula, svi smešteni u centrima imaju pristup svim potrebnim vidovima pomoći, uključujući i zdravstvenu zaštitu.

UNHCR pomaže vladi Srbije da odgovori na potrebe ove populacije:od direktne pomoći u hrani, lekovima, preko pomoći nadležnim organima da povećaju kapacitete za evidentiranje i pomoći u opremi, do podrške za povećanje i poboljšanje smeštajnih kapaciteta. Od početka povećanog priliva izbeglica u Srbiju u maju 2015. godine, agencija UN za izbeglice je uložila blizu 28 miliona američkih dolara za pomoć Republici Srbiji.

Da li su zabilježeni slučajevi nehumanih postupaka prema izbjeglicama i migrantima, bilo da je riječ o institucijama ili pojedincima, kako u Srbiji, tako i u regionu?

MILENKOVSKI: Proteklih meseci zabeleženi su slučajevi onemogućavanja pristupa teritoriji i azilnim procedurama od strane zemalja duž Balkanske rute. UNHCR je više puta apelovao na države da omoguće ljudima koji stižu na njihove granice pristup međunarodnoj zaštiti i procedurama, istovremeno upozoravajući na sve veće opasnosti kojima takvo postupanje izlaže te ljude. Nažalost, naši apeli nisu rezultirali prestankom ove pojave. Izbeglice i migranti nam se često obraćaju i prijavljuju slučajeve u kojima je prema njima upotrebljena sila. Izbeglice mahom hvale stav institucija i građana Srbije prema njima.

Da li su u Srbiji zabilježene pojave ksenofobije prema ljudima o kojima sada govorimo i da li je njih, kao eventualne žrtve, neko zaštitio?

MILENKOVSKI: Prema nedavno objavljenim rezultatima istraživanja o stavovima građana Srbije prema evropskim migracijama i izbegličkoj krizi koje je sprovela NVO Ana i Vlade Divac, 47% građana ima pozitivan stav prema izbeglicama i migrantima, 34% njih negativan a 18,5% građana je neutralno. Jedan od nalaza je bio i da i dalje veliki broj građana (60%) saoseća sa njima i razume problem sa kojima se oni suočavaju. Za zaštitu svih onih koji se nalaze na teritoriji Republike Srbije, građana kao i izbeglica, migranata i drugih kategorija stranaca nadležno je Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Sa druge strane, da li je bilo incidenata koje su prouzrokovali izbjeglice i migranti?

MILENKOVSKI: Ako imamo u vidu da je od maja 2015. godine do danas, kroz Srbiju prošlo više od 1,200.000 ljudi, kao i da trenutno u zemlji boravi blizu 8.000 ljudi, broj incidenata koji su se dogodili između različitih grupa izbeglica i migranata, te onih koje su oni uzrokovali nizak. Takvim, izolovanim incidenatima bavili su se nadležni organi, te oni imaju najpouzdanije podatke.

Na samom kraju, kakva je daljnja sudbina trenutno zatečenih migranata i izbjeglica u Srbiji? Koliko bi u toj zemlji još mogli ostati, barem oni koji nisu zatražili azil, ili jesu ali su eventualno odbijeni?

MILENKOVSKI: Iako je priliv ljudi smanjen od zvaničnog zatvaranja Balkanske rute, oni se sada zadržavaju duže. Usled toga, prvenstveno je neophodno regulisati njihov status dok borave u zemlji. U tom smislu, očekujemo i da će usvajanjem novog Zakona o azilu i privremenoj zaštiti ovaj problem biti rešen, kao i da će biti unapređena procedura utvrđivanja izbegličkog statusa. Ovakva situacija takođe zahteva prilagođavanje i povećanje broja usluga koje im se pružaju. Potrebna im su adekvatna ishrana, higijenski uslovi, obrazovanje, u nekim slučajevima kontinuirana zdravstvena zaštita, itd.

Što se tiče onih koji nisu zatražili i ne žele da zatraže zaštitu u Srbiji, sa njima je potrebno postupati u skladu sa Zakonom o strancima. Vlasti bi trebalo da tretiraju takve osobe kao ilegalne, neregularne migrante. To je potpuno legitimno i zakonito; naravno nakon što prođu proceduru u kojoj utvrdite da li im je zaštita potrebna.

Hvala Vam velika za ovaj razgovor.

MILENKOVSKI: Hvala Vama na interesovanju i mogućnosti da još jednom skrenemo pažnju javnosti na situaciju i izazove sa kojima se suočavamo u Srbiji.

RAZGOVARAO: Bedrudin GUŠIĆ (879)


Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s