Dr. Aleksandar Sekulović, potpredsjednik Saveza antifašista Srbije: GENOCIDNOST JE KROZ ISTORIJU BILA BITNO OBELEŽJE SRPSKOG NACIONALIZMA

Posted: 3. Marta 2017. in Intervjui

aleksandar-sekulovic-1

To je najbolje izrazio jedan od istaknutih eksponenata srpskog nacionalizma književnik Brana Crnčević kada je povodom formiranja Tribunala u Hagu rekao: „Za zločine učinjene nad Srbima nadležan je sud, a za zločine koje Srbi počine drugima nadležan je Bog. Polazeći od ovog aksioma Srbi nikako ne mogu da se načude zbog čega Tribunal u Hagu sudi i Srbima, umesto da sudi samo Hrvatima i Bošnjacima. Za njih su srpski predstavnici optuženi u Hagu „heroji“, njihovim porodicama Srbija dodeljuje brojne novčane naknade, po povratku iz Haga priređuju im se zvanični dočeci i odaju priznanja i zahvalnosti, njihove knjige se odmah štampaju i predstavljaju na svečanim promocijama itd. Ako se sve to ima u vidu onda uopšte ne treba da čudi žestoka reakcija srpskih vlasti na zahtev Bosne i Hercegovine da se izvrši revizija presude Međunarodnog suda pravde i Srbija osudi za genocid nad Bošnjacima. A da je  genocida bilo, ne samo u Srebrenici već i u Prijedoru, Foči, Sarajevu, Tuzli, tj. na Markalama i Kapiji, te da je Srbija neposredni organizator tih genocidnih akata – to je notorna stvar koju ne bi trebalo ni dokazivati….Nemci su danas, u duhovnom smislu, najzdravija nacija i najveći antifašisti upravo zato što su sa sebe zbacili teret nacističkih zločina…..Iz ratova 90-tih, u kojima je doživeo vojnički poraz naročito od Hrvata, srpski nacionalizam je izvukao pouku da se ideja Velike Srbije ne može ostvariti blic-krigom, već da je to dugoročan projekat. Zbog toga je on sada osnovnu pažnju usmerio na obrazovni sistem i na vaspitanje mladih generacija u nacionalističkom duhu. Izrada udžbenika, pre svega istorije, poverena je ortodoksnim nacionalistima koji pripovedaju da su četnici izgubili zato što su bili borci protiv komunizma a nema ni reči o njihovim genocidnim zločinima i tesnoj saradnji sa okupatorima, dok se za ratove 90-tih kaže da su se Srbi samo branili od paklenih namera Hrvata, Bošnjaka i Albanaca. Kada se to ima u vidu onda nije čudo što ekstremni nacionalizam i neofašizam najveći broj pripadnika regrutuju među mladim ljudima…..Mi se protiv istorijskog revizionizma i rehabilitacije četništva borimo javnom rečju i argumentima. Međutim, mi naše stavove jedva uspevamo da izvučemo iz ilegalnosti  jer se skoro ceo medijski prostor nalazi pod kontrolom srpskog nacionalizma i vladajuće garniture…..Ne govori se uzalud „Ko s đavolom tikve sadi, o glavu mu se lupaju“. Ne shvata se da srpski nacionalizam gaji duboku mržnju prema Zapadnoj Evropi, a ono što se sada radi u podgledu približavanja motivisano je isključivo lukrativnim razlozima…..Meni se zato čini da Nedić neće biti pravno rehabilitovan, ali to nije ni mnogo bitno. On je već rehabilitovan politički, uvršten je u knjigu 100 najznačajnijih Srba, dodeljena mu je „titula“ borca protiv komunizma i „srpske majke“, a to su najveća priznanja koja srpski nacionalizam može da dodeli. Dakle, Srbija ide u pravcu još veće hegemonije srpskog nacionalizma i gušenja onoga što se zove građanska Srbija….. Srpska pravoslavna crkva je jedan od glavnih kreatora i stubova srpskog nacionalizma a time i istorijskog revizionizma, kao i rehabilitacije četništva koje je ustvari bilo vojno krilo srpskog nacionalizma zaduženo, i tokom Drugog svetskog rata i tokom ratova 90-tih,  da operativno realizuje ideju Velike Srbije…..Savez boraca se još u doba Miloševića pretvorio u državnu organizaciju koja je svesrdno podržavala agresiju Srbije na Hrvatsku i Bosnu, a nedavno je delegacija Saveza boraca išla u posetu četničkom vojvodi Tomislavu Nikoliću, trenutnom predsedniku Republike. Oni u svoje članstvo primaju i takozvane borce iz ratova 90-tih, tj. najekstremnije nacionaliste, pa mi sa Savezom boraca ne želimo ništa da imamo…..Aleksandar Vučić se politički formirao u ekstremnom srpskom nacionalizmu, a ko jednom uđe u to društvo više mu nema izlaska. To se vidi i po njegovoj sadašnjoj demagoškoj, agresivnoj i teatralnoj retorici. On sam kreira dramatične situacije i navodne opasnosti po Srbiju i njega lično a zatim  svečano izjavljuje da on neće nikome dozvoliti da Srbiju „ponižava i gazi“ makar ga to koštalo života…..Zato licemerno deluju izjave srpskih političara, na primer ministra spoljnih poslova Dačića, o bujanju fašizma u Hrvatskoj, a ti isti ljudi su autori vulgarnog istorijskog revizionizma u Srbiji i rehabilitacije ratnih zločinaca. Dakle, i u tom pogledu Srbija je prva počela, što je dalo podstrek drugima da pokušaju sa revizijom istorije Drugog svetskog rata…..

S obzirom da itekako znam u kakvom vremenu živim(o) i šta muči onaj zdraviji dio čovječanstva, pa i mene samog, razgovor sa antifašistima poput ovog sa gospodinom Sekulovićem mi dođe kao reliksir. Vjerujte mi na riječ!

Gospodine Sekuloviću! Da li je po Vašim spoznajama i eventualnim istraživanjima neofašizam, kojem je vaš Savez po definiciji suprostavljen, zahvatio visok procenat društva u Srbiji i u kojim slojevima je naročito prisutan?

aleksandar-sekulovicSEKULOVIĆ: Problem neofašizma u Srbiji ne može se razumeti bez uvida u ukupnu društvenu klimu, u stanje društvene svesti. A njih, još od polovine 80-tih godina, tj. od pojave Memoranduma SANU, karakteriše totalna duhovna hegemonija srpskog nacionalizma. On određuje pravce društvenog kretanja, modelira društvenu svest, upravlja javnom i političkom scenom, vaspitava u svom duhu mlade generacije – jednom rečju, apsolutni je komandant u društvu. Tu poziciju srpski nacionalizam je ostvario služeći se nekim primitivnim i demagaškim formulama u čijem je centru ideja o Srbima kao najplemenitijem narodu na svetu, kao izabranom, „nebeskom“ narodu koji ima tu nesreću da je okružen „zlim“ narodima – Hrvatima, Bošnjacima, Albancima. Srbi su svima njima kroz istoriju činili dobro, a oni su ih uvek napadali i želeli da ih unište. To je imalo za posledicu da jedino srpski narod na ovim prostorima nije ostvario prirodno pravo da ima svoju državu – Veliku Srbiju. Sa ovim mentalnim sklopom praktično je nemoguće komunicirati, nije ga moguće dovesti na teren materijalne istine, etike, prava i pravne države i onoga što su vrednosni standardi savremenog sveta jer on ima sopstveni normativni sistem po kome sudi šta je ispravno a šta ne. To je najbolje izrazio jedan od istaknutih eksponenata srpskog nacionalizma književnik Brana Crnčević kada je povodom formiranja Tribunala u Hagu rekao: „Za zločine učinjene nad Srbima nadležan je sud, a za zločine koje Srbi počine drugima nadležan je Bog. Polazeći od ovog aksioma Srbi nikako ne mogu da se načude zbog čega Tribunal u Hagu sudi i Srbima, umesto da sudi samo Hrvatima i Bošnjacima. Za njih su srpski predstavnici optuženi u Hagu „heroji“, njihovim porodicama Srbija dodeljuje brojne novčane naknade, po povratku iz Haga priređuju im se zvanični dočeci i odaju priznanja i zahvalnosti, njihove knjige se odmah štampaju i predstavljaju na svečanim promocijama itd. Ako se sve to ima u vidu onda uopšte ne treba da čudi žestoka reakcija srpskih vlasti na zahtev Bosne i Hercegovine da se izvrši revizija presude Međunarodnog suda pravde i Srbija osudi za genocid nad Bošnjacima. A da je  genocida bilo, ne samo u Srebrenici već i u Prijedoru, Foči, Sarajevu, Tuzli, tj. na Markalama i Kapiji, te da je Srbija neposredni organizator tih genocidnih akata – to je notorna stvar koju ne bi trebalo ni dokazivati. Ustvari, genocidnost je kroz istoriju bila bitno obeležje srpskog nacionalizma. Kada se 1917. godine razgovaralo o stvaranju Jugoslavije i kada je Ivan Meštrović upozorio da treba biti posebno pažljiv prema Bosni, srpski političar Stojan Protić mu je rekao: „Pustite vi to nama, mi imamo rešenje za Bosnu. Kad pređe naša vojska Drinu, daćemo Turcima (Bošnjacima, m.p.) dvadeset četiri, pa makar i četrdeset osam sati vremena da se vrate na pradedovsku veru. Što ne bi htelo, to poseći, kao što smo radili u svoje vreme u Srbiji“. A 90-tih godina režiser Dragoslav Bokan iz Beograda, osnivač jedne paravojne formacije, izjavio je: „Prosuti tursku krv, to je srpska dužnost najsvetija“. Kada bi se stvari posmatrale sa stanovišta pravde i etike, onda bi Srbija trebala da bude prva koja bi zahtevala da se utvrdi istina i osude krivci za genocid, a ne da izmišlja neke proceduralne začkoljice. Ona bi to trebala da uradi zbog sebe kako bi izašla iz ovog bolesnog stanja, kao što su to uradili Nemci suočavajući se sa istinom o zlodelima nacizma. Nemci su danas, u duhovnom smislu, najzdravija nacija i najveći antifašisti upravo zato što su sa sebe zbacili teret nacističkih zločina.
Dakle, da odgovorim na pitanje: Neofašizam u Srbiji je samo jedan od ventila preko kojeg srpski nacionalizam emituje svoje poruke i to onda kada oceni da, zbog međunarodne zajednice, nije oportuno da se te poruke emituju direktno preko organa vlasti, nekih kulturnih institucija ili medija. Za tu svrhu se koriste tzv.navijačke grupe, inače tesno povezane sa kriminalom, a sve je to pod kontrolom određenih državnih struktura. Navešću samo jedan primer kako to funkcioniše. Nedavno je u mafijaškom obračunu ubijen čovek sa kriminalnim dosijeom i vođa navijača fudbalskog kluba Partizan. Posle nekoliko dana fudbaleri Partizana odali su poštu tom ubijenom kriminalcu tako što su izašli na teren u majicama sa njegovim likom. A u upravi Partizana sede mnoge istaknute javne i političke ličnosti, a predsednik je Milorad Vučelić, notorni srpski nacionalista koji je u doba Miloševića bio direktor ratnohuškačke nacionalne televizije.

Kako stoje stvari u obrazovnom sistemu Srbije kada je u pitanju istina o događajima iz Drugog svjetskog rata te ratova iz ranih 90-tih prošloga stoljeća?
 
SEKULOVIĆ: Iz ratova 90-tih, u kojima je doživeo vojnički poraz naročito od Hrvata, srpski nacionalizam je izvukao pouku da se ideja Velike Srbije ne može ostvariti blic-krigom, već da je to dugoročan projekat. Zbog toga je on sada osnovnu pažnju usmerio na obrazovni sistem i na vaspitanje mladih generacija u nacionalističkom duhu. Izrada udžbenika, pre svega istorije, poverena je ortodoksnim nacionalistima koji pripovedaju da su četnici izgubili zato što su bili borci protiv komunizma a nema ni reči o njihovim genocidnim zločinima i tesnoj saradnji sa okupatorima, dok se za ratove 90-tih kaže da su se Srbi samo branili od paklenih namera Hrvata, Bošnjaka i Albanaca. Kada se to ima u vidu onda nije čudo što ekstremni nacionalizam i neofašizam najveći broj pripadnika regrutuju među mladim ljudima.

Koji su, zapravo, oblici vaše borbe protiv istorijskog revizionizma i rehabilitacije četništva i kolaboracionista iz Drugog svetskog rata?

sasSEKULOVIĆ: Mi se protiv istorijskog revizionizma i rehabilitacije četništva borimo javnom rečju i argumentima. Međutim, mi naše stavove jedva uspevamo da izvučemo iz ilegalnosti  jer se skoro ceo medijski prostor nalazi pod kontrolom srpskog nacionalizma i vladajuće garniture. Mi smo čak pokušali da stupimo u direktan dijalog sa nosiocima istorijskog revizionizma i da na javnoj sceni suočimo činjenice i argumente. Međutim, oni takav dijalog ne prihvataju a u par prilika kada su ga prihvatili mi praktično nismo uspeli da dođemo do reči. Ti ljudi su agresivni i netolerantni fanatici koji govore povišenim tonom, upadaju vam u reč, skaču sa stolice, mašu nekim papirima koje vam ne daju da vidite – i u takvoj situaciji nikakav dijalog nije moguć.

Borili ste se protiv rehabilitacije Draže Mihailovića te izjednačavanja prava partizana i četnika iz Drugog svjetskog rata i znamo kakav je ishod na kraju. Da li i koliko takav odnos prema Draži Mihailoviću i četnicima uopće službene Srbije krnji njen ugled u Evropi i svijetu, barem onom antifašističkom?

SEKULOVIĆ: Neki krugovi u susedstvu i u Evropi osudili su rehabilitaciju četnika i Draže Mihailovića, mada mi ukupnom reakcijom nismo zadovoljni. Ponekad se stiče utisak da između Evropske unije i vlasti u Srbiji postoji neki prećutni dogovor da se Srbija usmeri prema EU a da EU, za uzvrat, prepusti vlastima da u Srbiji rade šta im je volja. Ako toga ima – to je kratkovida politika. Ne govori se uzalud „Ko s đavolom tikve sadi, o glavu mu se lupaju“. Ne shvata se da srpski nacionalizam gaji duboku mržnju prema Zapadnoj Evropi, a ono što se sada radi u podgledu približavanja motivisano je isključivo lukrativnim razlozima.

Sada smo svjedoci procesa rehabilitacije Milana Nedića. Kuda, zapravo, ide današnja Srbija, u ideološkom smislu?

SEKULOVIĆ: U pogledu pravne rehabilitacije Milana Nedića aktuelna vlast se nalazi u velikoj dilemi. Svi pravni razlozi za to su ispunjeni a pošto je do sada rehabilitovano oko 15 ratnih zločinaca, nema razloga da se to ne uradi i sa Nedićem, što je i želja aktuelne vlasti. Ali tome se snažno protive razne jevrejske organizacije a ovoj vlasti je veoma stalo do dobrih odnosa sa Izraelom kako bi se lakše prodala priča da su sudbine Srba i Jevreja identične. Meni se zato čini da Nedić neće biti pravno rehabilitovan, ali to nije ni mnogo bitno. On je već rehabilitovan politički, uvršten je u knjigu 100 najznačajnijih Srba, dodeljena mu je „titula“ borca protiv komunizma i „srpske majke“, a to su najveća priznanja koja srpski nacionalizam može da dodeli. Dakle, Srbija ide u pravcu još veće hegemonije srpskog nacionalizma i gušenja onoga što se zove građanska Srbija.
Ima li, po Vama, na revizionističke i pročetničke trendove službene Srbije utjecaja Srpska pravoslavna crkva?

SEKULOVIĆ: Srpska pravoslavna crkva je jedan od glavnih kreatora i stubova srpskog nacionalizma a time i istorijskog revizionizma, kao i rehabilitacije četništva koje je ustvari bilo vojno krilo srpskog nacionalizma zaduženo, i tokom Drugog svetskog rata i tokom ratova 90-tih,  da operativno realizuje ideju Velike Srbije. Evo samo dva primera: Srpska pravoslavna crkva je dodelila visoko zvanje „mučenika“ popu Macu Vukojičiću iz Pljevalja koga su posle rata partizani streljali jer je izvršio 57 ubistava. Pouzdano je utvrđeno da je svojeručno zaklao šest žena, među njima i majku poznatog glumca Miše Janketića. Kada ga je na suđenju sestra te žene pitala „Zbog čega si je ubio“, on je odgovorio: „I opet bih“. Drugi primer: Poznatog zločinca Arkana, uoči  odlaska u Hrvatsku i Bosnu, gde su njegove paravojne formacije uključene u vojsku Srbije počinile  strašne zločine i pljačku, primio je i blagoslovio srpski patrijarh Pavle. A da bi opravdala zločine koje su Srbi počinili 90-tih godina u Hrvatskoj i Bosni Srpska pravoslavna crkva je lansirala dosetku da su to učinili komunisti koji, samim tim što nisu bili pripadnici pravoslavne religije, nisu bili ni Srbi.

Kako tumačite pasivnost Saveza boraca Srbije na pojave neočetništva u Srbiji? Zar ne bi bilo prirodno da ste i vi i oni na istoj strani i praktično?

SEKULOVIĆ: Savez boraca se još u doba Miloševića pretvorio u državnu organizaciju koja je svesrdno podržavala agresiju Srbije na Hrvatsku i Bosnu, a nedavno je delegacija Saveza boraca išla u posetu četničkom vojvodi Tomislavu Nikoliću, trenutnom predsedniku Republike. Oni u svoje članstvo primaju i takozvane borce iz ratova 90-tih, tj. najekstremnije nacionaliste, pa mi sa Savezom boraca ne želimo ništa da imamo.

Znamo ko je bio Aleksandar Vučić ranih 90-tih a znamo kako se predstavlja danas. Vjerujete li u njegovo istinsko preobraćenje?

SEKULOVIĆ: Aleksandar Vučić se politički formirao u ekstremnom srpskom nacionalizmu, a ko jednom uđe u to društvo više mu nema izlaska. To se vidi i po njegovoj sadašnjoj demagoškoj, agresivnoj i teatralnoj retorici. On sam kreira dramatične situacije i navodne opasnosti po Srbiju i njega lično a zatim  svečano izjavljuje da on neće nikome dozvoliti da Srbiju „ponižava i gazi“ makar ga to koštalo života. U tom cilju se svaki čas „otkriva“ po neka zavera protiv Srbije ili njega lično. Nedavno je u blizini kuće njegovih roditelja „pronađen“ automobil pun oružja i od toga su mediji stvorili neviđenu nacionalnu dramu. Policija je obećala temeljnu istragu, ali je stvar brzo pala u zaborav i bila zatrpana novim aferama i skandalima. Očigledno je da je sve to bio običan pseudo-događaj u režiji same policije. Ukratko, između Vučića i srpskog nacionalizma postoji bliska saradnja što se može videti i iz izjave Veselina Šljivančanina, osuđenog ratnog zločinca, koji kaže „Život bih dao za Vučića“.

Kako komentirate neofašističke pojave i djelovanja u okruženju, kao naprimjer u BiH i Hrvatskoj? U BiH se osuđeni ratni zločinci doživljavaju kao nacionalni heroji, a u Hrvatskoj je neoustaštvo itekako metastaziralo, dok aktuelna vlast ne samo da se ne distancira od njega, nego čak i koketira s njim? Hrane li, zapravo, neofašistički pokreti u regionu jedni druge ili djeluju potpuno nezavisno?

SEKULOVIĆ: Što se tiče neofašizma u okruženju, toga ima pre svega u srpskom entitetu BiH gde su nedavno ravnogorci (četnici), u crnim uniformama, organizovali nekakvu svoju smotru, gde svi ratni zločinci srpske nacionalnosti uživaju veliki ugled i poštovanje, gde se studentskom domu daje ime Radovana Karadžića itd. U Hrvatskoj je situacija ipak drugačija. Tačno je da u njoj ustaštvo i istorijski revizionizam poprimaju zabrinjavajuće razmere, ali je takođe tačno i to da se veliki deo hrvatskog društva tome odlučno suprotstavlja i ima mogućnosti da svoje stavove iznosi kroz medije. U Srbiji toga nema i mi koji smo protiv četništva i istorijskog revizionizma predstavljamo ilegalne organizacije. Zato licemerno deluju izjave srpskih političara, na primer ministra spoljnih poslova Dačića, o bujanju fašizma u Hrvatskoj, a ti isti ljudi su autori vulgarnog istorijskog revizionizma u Srbiji i rehabilitacije ratnih zločinaca. Dakle, i u tom pogledu Srbija je prva počela, što je dalo podstrek drugima da pokušaju sa revizijom istorije Drugog svetskog rata.

Da li SAFS ili Vi lično imate neki službeni stav za kojeg kandidata bi trebalo glasati na predstojećim predsjedničkim izborima u Srbiji?

SEKULOVIĆ: Naša organizacija u Vojvodini već je odlučila da na predsedničkim izborima podrži kandidata Sašu Jankovića. Naše Predsedništvo će u tom smislu podneti predlog Glavnom odboru koji će doneti konačnu odluku. Ja lično se sa ovom orijentacijom slažem ali mislim da kod Jankovića postoji potreba za jasnijim određivanjem prema nekim gorućim pitanjima. Naime, on je obavljao funkciju zaštitnika građana, što znači svih građana bez obzira na njihovu političku orijentaciju, pa postoji bojazan da on taj svoj generalni pristup ne ispolji i tokom predizborne kampanje, da se obraća svim slojevima i društvenim grupama i da vodi politiku, kako se to u Bosni kaže, „dobro jutro čaršijo na sve četiri strane“. On se mora jasno odrediti prema antifašizmu i istorijskom revizionizmu, mora reći da nije kandidat četnika i srpskog nacionalizma, mora osuditi ulogu Srbije u ratovima 90-tih i reći jasno da je u Srebrenici počinjen genocid itd. Koketiranje sa srpskim nacionalizmom se ne isplati jer je jasno da ni jedan nacionalista neće za njega glasati ma šta on rekao. Zoran Đinđić je pokušao da koketira sa nacionalistima, pa su ga oni na kraju ubili.

rehabilitacija-draze-mihailovica-politicko-nasilje-nad-istinom-i-pravom-65620Na samom kraju, da se dotaknemo i Vaše knjige “Rehabilitacija Draže Mihailovića – Političko nasilje nad istinom i pravom”. Kada je izdata i kako se može doći do nje?

SEKULOVIĆ: Moju knjigu su 2016. godine objavili Savez antifašista Srbije i izdavačko preduzeće Mostart i, koliko znam, može se naći samo u Beogradu kod izdavača.

Hvala Vam velika za ovaj razgovor.

SEKULOVIĆ:

RAZGOVARAO: Bedrudin GUŠIĆ (869)

bg-26-12-2016-1

 

komentara
  1. Aljosa Mujagic kaže:

    Svaka cast Bedro za razgovor sa gosp.Sekulovicem. To me cini sretnijim znajuci da u Srbiji ipak djeluju neke snage koje postavljaju stvari iz istorije na pravo mjesto. Nazalost kao sto je u intervju istaknuto njihov pristup medijima je ogranicen a sadasnji politicari Srbije su duboko nacionalisticki/fasisticki ukorjenjeni u nazadnu ideologiju. Trebace puno vremena i novih ljudi, odgajanih mimo knjiga iz kojih se uci sada po skolama, da se zbaci breme zlocina i daju prave ocjene dogadjaja u kojima je srpski narod ucestovao kreirajuci i sprovodeci fasisticku ideologiju i zlocine koji su je pratili.

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s