Andrej Nosov, direktor i osnivač Hartefakt fondacije iz Beograda: DŽABE NOVO ODELO, KAD SMRDI NA PROŠLOST IZ GLAVE KOJA JE TAKVU PROŠLOST SMISLILA

Posted: 19. Decembar 2016. in Intervjui

andrej-nosov

Hartefakt je mesto okupljanja ljudi koji žele da budu baš tu. S vremena na vreme otvore se neka druga vrata ali ljudi ostaju tu jer veruju u naš grupni pristup…..Mi koristimo kreativne načine komunikacije, inovativni pristup i više smo realpolitični. Principi su važan segment našeg rada a odnose se na jednakost, pravdu i otvoreno društvo u najširem smislu tog pojma…..Nikada nisam zadovoljan. Uvek mora više. Moj tim često pada sa nogu, a ja uvek govorim jednom ćemo i mi na odmor. Nisam zadovoljan jer se ovde stvari uvek vraćaju nazad…..Mislim da je vreme da ljudi prihvate mogućnost da drugačije nije strano, nije nemoguće živeti uz i sa drugačijim. Svi se razlikujemo……Diskriminaciju vrši samo država. I to je ključ. To što ste vi fašista pa ljude tretirate ovako i onako biće toga uvek. Ako država ne reaguje, ako propusti, tu je polje najgore i najopasnije diskriminacije….. Lustracija je obična glupost. Smišljena da se izbegne odgvornost najvišeg vrha. Lustracija može da postoji u zemlji gde se svi slažu da su grešili. Većina u Srbiji misli da su ratovi bili legitina odbrana, a ne nešto drugo…..Ipak, napredak je postignut u odnosu na pre deset ili petnaest godina. Mnogi su se suočili sa pravdom. Pamćenje i buduće generacije su najveća briga. Oni ne znaju ništa a nose mržnju i sve posledice tih ratova u sebi……Veliko je pitanje da li možemo išta uraditi dok nam Rusija diše za vratom u svojoj vratolomiji obračuna velikih sila. To me najviše plaši. Mislim da moramo u NATO, i mislim da je određenje po tim tzv. Evropskim pitanjima prioritet….. Ne razmišljam o onima koji mrze. Nemam šta da im kažem, oni samo mrze. Možda je vreme da podržimo one koji misle drugačije, ako su oni jači, snažniji i imaju prostora onda možda ima nade za naš region…..

Kada je osnovan Hartefakt i hoćete li pojasniti ime Fondacije?

NOSOV:Hartefakt je osmišljen i osnovan 2009. godine. Posle velikog rada na stvaranju Inicijative mladih za ljudska prava u citavoj regiji, odlučio sam da promenim direkciju i krenem ka nekim drugim stvarima. Nadežda Milenković koja je godinama bila u našem bordu i koja je jedan od najznačajnijih kreativnih direktora na ovim prostorima i šire – posle dosta razgvora i slušanja mojih ideja i priča – došla do imena. Hartefakt je po činjenicama kreativno i emotivno ljudski pristup. Hartefakt je mesto okupljanja ljudi koji žele da budu baš tu. S vremena na vreme otvore se neka druga vrata ali ljudi ostaju tu jer veruju u naš grupni pristup.

Šta su ciljevi i sadržaj rada vaše NGO?

andrej-nosov-1NOSOV:Veoma cenim ovo pitanje. Na našem sajtu ima puno informacija. Mi delujemo kao fondacija koja podržava male i značajne programe i posebne pojedince, ali i kao produkcija i svojvrsni hub novih i posebnih ideja. Nisam gadljiv na NGO svrstavanje, ali mi to nismo. Radimo sa Vladama, finansirani smo od vlada, i naši principi ne dolaze iz te definicije već iz etike koja je malo šira od plastične podele na provladine i ne vladine orjentire. Mnoge kolege iz nevladinog sektora veoma su značajne stvari uradili i veoma smo ponosni i podržavamo njihov rad.

Mi koristimo kreativne načine komunikacije, inovativni pristup i više smo realpolitični. Principi su važan segment našeg rada a odnose se na jednakost, pravdu i otvoreno društvo u najširem smislu tog pojma.

Da li ste zadovoljni sa dosadašnjim postignućima vezano za “kreiranje regionalnog kulturnog prostora koji se odgovorno odnosi prema prošlosti i gradi sigurnu budućnost…”, kako s aspekta regije, tako i Srbije?

NOSOV: Nikada nisam zadovoljan. Uvek mora više. Moj tim često pada sa nogu, a ja uvek govorim jednom ćemo i mi na odmor. Nisam zadovoljan jer se ovde stvari uvek vraćaju nazad. Pogledajte stalno dva koraka napred, dva nazad. I tako u krug. Regionalni prostor, prostor saradnje je tu. Danas je normalna i očekivana ta razmena. Tada, kad smo rkenuli nije bila. Danas je to prirodna posledica i očekivanje. Mali smo mi prostor da bi se kleli u sopstvene granice.

Koje društvene grupe su u fokusu vaše pažnje?

NOSOV: U ovom trenutku izbeglice, oni koji dolaze, oni koji moraju da dodju, oni koji će nas promeniti. Mislim da je vreme da ljudi prihvate mogućnost da drugačije nije strano, nije nemoguće živeti uz i sa drugačijim. Svi se razlikujemo. Posebna pažnja je na svim najranjivijim grupama. Onima kojih nema, koji ćute.

I ima li diskriminacije prema tzv. marginaliziranim društvenim grupama u Srbiji? Ko prednjači u toj eventualnoj diskriminaciji?

NOSOV: Diskriminaciju vrši samo država. I to je ključ. To što ste vi fašista pa ljude tretirate ovako i onako biće toga uvek. Ako država ne reaguje, ako propusti, tu je polje najgore i najopasnije diskriminacije. Ima napredka, ali ostaju otvorena velika pitanja etničkih manjina i seksualnih. Kako je biti danas gej koji pripada nekoj od malih religijskih zajednica ili manjina to je veliko i važno pitanje.

Neki analitičari smatraju da je u Srbiji u toku rehabilitacija Slobodana Miloševića. Šta Vi mislite o tome?

NOSOV: Izvinte, rehabilitacija?! Ti analitičari su očigledno propustili sve ono što se dešavalo u ovoj zemlji za vreme Borisa Tadića, Vojislava Koštunice, pa i ovih danas. Milošević je pobeđen, neke su stvari urađene, ali ipak završilo se ubistvom premijera. Ovo je samo nastavak iste serije, sa pokušajem da se nešto promeni s vremena na vreme. S druge strane mnogo toga liči na ono vreme. Odnos prema političkim neistomišljenicima, burazerske konferencije za novinare, ponižavanje institucija i taj jezik pretnji. S druge strane, to je Srbija. Džabe novo odelo, kad smrdi na prošlost iz glave koja je takvu prošlost smislila.

Da li je u Srbiji provedena lustracija?

NOSOV: Nije. Lustracija je obična glupost. Smišljena da se izbegne odgvornost najvišeg vrha. Lustracija može da postoji u zemlji gde se svi slažu da su grešili. Većina u Srbiji misli da su ratovi bili legitina odbrana, a ne nešto drugo. Lustracija je bila jedan od tih pokušaja – bolje išta nego ništa. Isti ljudi, bolje pozicije. Nova retorika. Već viđeno, samo je naše pa boli malo više.

Kako ocjenjujete odnos aktuelne politike Srbije prema zbivanjima u bliskoj prošlosti (devedesete, prošlog stoljeća) u regionu?

NOSOV: Mislim da je važno sve što svaka vlada uradi u odnosu na prošlost. Mora više i može više. Ključno je pitanje nestalih i pitanje pamćenja. Ima značajnih inicijativa koje je vlast podržala u odnosu na prošlost i mislim da je tu nevladin sektor učinio puno. Ima tih pitanja, kada dodjete do vrha bivšeg režima, gde institucije prestanu da rade i tu je veliko pitanje za naše institucije kada i kako će procesuirati one koji su učestovali u masovnim zločinima sa srednjih ili viših pozicija. Ako znamo da neki predvode institucije ogromno je pitanje karakter te vlasti. Da ne budem zadrt, bez činjenica nema budućnosti u regionu. Što pre to bolje. Ipak, napredak je postignut u odnosu na pre deset ili petnaest godina. Mnogi su se suočili sa pravdom. Pamćenje i buduće generacije su najveća briga. Oni ne znaju ništa a nose mržnju i sve posledice tih ratova u sebi.

Da li je tamošnje društvo, generalno, doseglo potreban nivo svijesti i zrelosti da se nosi sa izazovima ovog vremena?

NOSOV: Veliko je pitanje da li možemo išta uraditi dok nam Rusija diše za vratom u svojoj vratolomiji obračuna velikih sila. To me najviše plaši. Mislim da moramo u NATO, i mislim da je određenje po tim tzv. Evropskim pitanjima prioritet. Nama je za to potrebno da se društvo u celosti sporazume oko ovih pitanja. Danas to deluje nemoguće, ali sve informacije koje imam govore da možda ima nade da krenemo napred i uspostavimo bolji i kvalitetniji odnos prema sopstvenom životu i životu onih koji dolaze. Ne znam, čini se da ima nade. Ne napušta me optimizam.

Za preostale zemlje zapadnog Balkana, pa prema tome i za Srbiju, aktuelna je priča o EU. Da li je Srbija spremna za put ka EU i da li ga uistinu želi? Ili dio društva u toj zemlji želi da Srbija ide nekim drugim putem?

NOSOV: Pa mislim da je deo bilo kog evropskog društva zabrinut nad EU. Ali ova grupa na koju vi mislite je prosto tu i biće uvek tu. Moramo imati u vidu da evropski projekat na Balkanu nije nov i da je istorijski naš region uvek bio između. Posebno, ako uzmemo nasleđe jugoslovenskih ratova i ako uzmemo sve te geopolitičke klackalice čini se da je evropski projekat jedina razumna i okej stvar. Ne razmišljam o onima koji mrze. Nemam šta da im kažem, oni samo mrze. Možda je vreme da podržimo one koji misle drugačije, ako su oni jači, snažniji i imaju prostora onda možda ima nade za naš region.

Hvala Vam velika za ovaj razgovor.

NOSOV: Hvala vama.

RAZGOVARAO: Bedrudin GUŠIĆ (848)

vrbas-miso

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s