Sonja Biserko, osnivačica i predsjednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji: REPUBLIKA SRPSKA SE TRETIRA KAO RATNI PLEN OD KOGA BEOGRAD NEĆE LAKO ODUSTATI

Posted: 18. Novembar 2016. in Intervjui

 sonja-biserkoTokom diskusije o Zakonu u skupštini predstavnici radikala i naprednjaka su negirali genocid u Srebrenici. Znači da se taj zakon ne odnosi na regionalni kontekst……Taj Zakon se očigledno i ne odnosi na genocid u Srebrenici. Čini se da je to samo zamazivanje očiju međunarodnoj zajednici…..U Srbiji je na delu relativizacija i revizija celog XX veka, posebno devedesetih. Aktuelna vlast je zacementirala bilo kakvu diskusiju koja s e odnosi na devedeste. Milošević se tretira kao nacionalni heroj, a dodela povelja Radovanu Karadžiću u RS, Biljani Plavšić i Momčilu Krajišniku, povodom obeležavanja 25 godina rada parlamenta RS, je direktno glorifikovanje ratnih zločinaca. Ne negira se samo genocid u Srebrenici, već i Markale, Ovčara, zločin u Tuzli. Za sve se optužuju muslimani…..Šešelj je već počeo svoju predsedničku kampanju i kako stvari stoje sigurno će imati značajnu podršku. Tomislav Nikolić je najavio svoju kandidaturu za drugi mandat ali to za sada nije izvesno…..Republika Srpska se tretira kao ratni plen od kojeg Beograd neće lako odustati. Taj stav deli skoro cela politička elita Srbije, akademski  i intelektualni krugovi, SPC… Znači radi se samo o nijansama u reagovanjima kada je reč o RS. Najeksplicitniji je svakako predsednik Nikolić koji već godinama izjavljuje da BiH nije funkcionalna država i da nije održiva…..Pobeda Donalda Trampa šokirala je liberalni deo sveta. U mnogim analizama i komentarima američki izbori i britansko napuštanje Evropske unije (EU), po značaju i mogućim globalnim posledicama upoređuju se s padom Berlinskog zida 1989. godine……Beograd se nada će Tramp (zbog izjava koje je davao o Putinu) normalizovatii odnose sa Rusijom i očekuje da bi mogao deo Balkana prepustiti njima. Posebno se nadaju da će priznati aneksiju Krima što, po njihovom mišljenju, bila preporuka za secesiju Republike Srpske…..

Ovih dana u Skupštini Srbije je rasprava o Predlogu izmena i dopuna Krivičnog zakonika Srbije, a suština izmjena jeste o kažnjavanju negiranja genocida. Kako Vi generalno komentirate Prijedlog izmjena tog Zakona?

BISERKO: Nije još sasvim jasno zašto je uopšte donet taj zakon sem ukoliko to nije uslov koji proizilazi iz pregovora sa EU. Nije jasno ni zašto je samo pomenut Međunarodni krivični sud, a ne ICTY i Međunarodni sud pravde. Oba su potvrdili genocid u Srebrenici. Tokom diskusije o Zakonu u skupštini predstavnici radikala i naprednjaka su negirali genocid u Srebrenici. Znači da se taj zakon ne odnosi na regionalni kontekst.

Da li su odredbe ovog Zakona, kada je riječ o negiranju genocida, vremenski i prostorno determinirane? Konkretno, da li obuhvataju i genocid u Srebrenici, naprimjer?

BISERKO: Taj Zakon se očigledno i ne odnosi na genocid u Srebrenici. Čini se da je to samo zamazivanje očiju međunarodnoj zajednici. Profeor Varadi smatra da taj zakon može da se tumači svakojako. Do sada nije bilo ozbiljnije analize tog zakona tako da nije jasno šta se želelo postići tim zakonom.

Šta je, zapravo, bio motiv predlagača, odnosno Vlade Srbije, da u skupštinsku proceduru uputi Prijedlog izmjena ovog zakonika i baš sa ovakvim izmjenama?

BISERKO: Kao što sam već rekla motiv baš nije najasniji, bar za sada.

Ako je, suštinski gledano, ovaj Zakon farsa, hoće li i kome, eventualno, Srbija moći da je proda vani?

BISERKO: U Srbiji je na delu relativizacija i revizija celog XX veka, posebno devedesetih. Aktuelna vlast je zacementirala bilo kakvu diskusiju koja s e odnosi na devedeste. Milošević se tretira kao nacionalni heroj, a dodela povelja Radovanu Karadžiću u RS, Biljani Plavšić i Momčilu Krajišniku, povodom obeležavanja 25 godina rada parlamenta RS, je direktno glorifikovanje ratnih zločinaca. Ne negira se samo genocid u Srebrenici, već i Markale, Ovčara, zločin u Tuzli. Za sve se optužuju muslimani… Dakle, mislim da Srbija ne može da promeni istinu o zločinima devedesetih. I ovaj zakon neće doprineti sprečavanju poricanja koje je vremenom postaje sve dublje.

Za pola godine su predsjednički izbori u Srbiji i među kandidatima se spominju Tomislav Nikolić i Vojislav Šešelj. Nikolić se već desio Srbiji a može li joj se desiti i Šešelj te kakve bi posljedice u tom slučaju po tu zemlju mogle biti na međunarodnom planu, posebno na njenom putu ka EU?

BISERKO: Šešelj je već počeo svoju predsedničku kampanju i kako stvari stoje sigurno će imati značajnu podršku. Tomislav Nikolić je najavio svoju kandidaturu za drugi mandat ali to za sada nije izvesno. Prošlog proleća Nikolić je stavljao do znanja da će se upustiti u sledeće predsedničko nadmetanje , ali je kasnije postao oprezniji, pravdajući se da još nije doneo odluku. Njegova partija još nije izašla s imenom svog kandidata.

Kada smo već kod Šešelja, ponovo prijeti Vama, Nataši Kandić i Jeleni Milić. Kako se Vi nosite sa tim prijetnjama?

BISERKO: Pretnje nama nisu nikakva novost,. Međutim, svakako je indikativno da aktuelna vlast napada sve proevropski orijentirane pojedince, kao i deo civilnog sektora a deklarativno se zalaže za EU. Služe se uobičajenim dikvalifikacijama poput izdajnici, plaćenici i sl. Sada je fokus više na finansijsku podršku sa Zapada tim organizacijama. Već duže vreme aktuelna vlast pokušava da primeni Putinov recept kada je reč o liberalnom civilnom sektoru. Do sada je uspela da ućutka medije i spreči bilo kakav dijalog u društvu.

Kako komentirate stav Vučića i Nikolića po pitanju već održanog referenduma u Republici Srpskoj?

BISERKO: Nije bilo realno očekivanje Zapada da će Vučić sprečiti referendum u Republici Srpskoj, bez značajnijih pritisaka koji bi podrazumevali i izvesne sankcije. Bosna je jedina tekovina ili ratni plen rata iz devedestih, od koga će Srbija odustati samo ako bude morala. Sve dok Rusija stoji iza tog projekta Srbija će simulirati (kao i prethodne vlasti) odnos prema Bosni frazom, da će podržati sve  ono “što se tri naroda dogovore”, kao i da bezuslovno podržava Dejtonski sporazum. Od potpisivanja Dejtonskog sporazuma Srbija je strateški radila na suštinskom povezivanju RS sa Srbijom, dok je sa BiH povezana samo formalno. Nakon 21 godinu, takvo stanje se normalizovalo i rekonstrukcija Bosne moguća je samo uz temeljnu podršku SAD i EU koja podrazumeva i ekonomski oporavak Bosne.

Poslednjih meseci bila je vidljiva intenzivna politička koordinacija između Srbije i Republike Srpske, gotovo na dnevnom nivou. Milorad Dodik je bio prisutan na svakom važnijim događaju u Beogradu. Otuda ne čudi da su Brisel i Berlin očekivali da će Vučić ponovo iskoristiti svoj uticaj (kao u slučaju odlaganja referenduma o pravosuđu), kako bi Dodika odgovorio od refrenduma. Međutim, to se ovom prilikom  nije dogodilo, osim što su premijer Vučić i predsednik Nikolić saopštili da ne pružaju podršku referendumu u RS, ali ni na koji način nisu želeli da utiču na promenu političkih stavova legitimo izabranih političara u Republici Srpskoj.

Pošto je prošao nekažnjeno sa referendumom od 25. septembra, Dodik najavljuje i onaj o otcjepljenju 2018. Kakve bi posljedice, po Vašem viđenju, mogao prouzrokovati taj  i takav referendum po BiH pa i region? Da li Dodik samostalno, onako kao slobodni strijelac nasrće na suverenitet i Ustav BiH  ili ima važne suflere (ili ćutologe) iza kulisa?

BISERKO: Republika Srpska se tretira kao ratni plen od kojeg Beograd neće lako odustati. Taj stav deli skoro cela politička elita Srbije, akademski  i intelektualni krugovi, SPC… Znači radi se samo o nijansama u reagovanjima kada je reč o RS. Najeksplicitniji je svakako predsednik Nikolić koji već godinama izjavljuje da BiH nije funkcionalna država i da nije održiva. Premijer Vučić je pokušao da se predstavi kao posrednik u rešavanju razmirica unutar srpskog korpusa u Bosni, međutim, nedavni referendum u RS pokazao je da su svi jedinstveni – nije bilo ni pokušaja da se taj referendum spreči.. S obzirom da je izostala ozbiljnija reakcija međunarodne zajednice, Dodik je nastavio sa svojim pretnjama o referendumu 2018. Visoki predstavnik Incko je u svom izveštaju Savetu bezbednosti optužio vlast u Srpskoj i njenog predsednika Milorada Dodika da organizovanjem referenduma o Danu RS ruše “Dejton” i zagovaraju disoluciju BiH i upozorio da međunarodna zajednica to ne bi smela dalje da toleriše.

Kako komentirate izbor Donalda Trumpa za predsjednika SAD s obzirom da nije nebitno za svijet, a samim tim i za Balkan, ko stoluje u Bijeloj kući u Washington DC-ju?

BISERKO:Pobeda Donalda Trampa je rezultat nezadovoljstva koje je on prepozao ali ne znamo da li ima odgovore na to nezadovoljstvo. Njegova pobeda nosi puno nepoznanica posebno na međunarodnom planu. Otuda tako burne reakcije i pozitivne i negativne. Njegova pobeda jee ohrabrila i pojačala uzlet desničarskih i dogmatsko-populističkih stranaka i pokreta u svetu, posebno u Srbiji. Priželjkivanje Trampove pobede bilo je očigledno tokom njegove izborne kampanje, ali je sama pobeda dočekana sa euforijom kompletnog desnog bloka, koga, čini i dobar, ako ne i najveći deo pripadnika stranke i biračkog tela premijera Aleksandra Vučića.

Pobeda Donalda Trampa šokirala je liberalni deo sveta. U mnogim analizama i komentarima američki izbori i britansko napuštanje Evropske unije (EU), po značaju i mogućim globalnim posledicama upoređuju se s padom Berlinskog zida 1989. godine. A, 2016. godina se percipira kao kraj probuđenoj nadi kojom su odisala zbivanja od pre gotovo tri decenije.

Na samom kraju, da li je indikativna podrška Trumpu od strane srpskih radikala i njima sličnih u Srbiji?

trampe-srbinetramp-u-sajkaci

 

BISERKO:Iako je formalno u procesu priključivanja Evropskoj uniji, Srbija zapravo još nije učinila definitivan strateški izbor. U tom smislu ponašanje Vojislava Šešelja i njegovih radikala imaju značaj, jer ih aktuelna vlast ne sprečava. Naročito je indikativan Šešeljev incident u Skupštini kada je Majkl Devenport, šef EU delegacvije u Beogradu, trebao da predstavi godišnji izveštaj o Srbiji. Šešelj ga je sprečio jer izveštaj nije bio preveden na srpski. Međutim, skandalazno je bio način na koji je on to uraio. Beograd se nada će Tramp (zbog izjava koje je davao o Putinu) normalizovatii odnose sa Rusijom i očekuje da bi mogao deo Balkana prepustiti njima. Posebno se nadaju da će priznati aneksiju Krima što, po njihovom mišljenju, bila preporuka za secesiju Republike Srpske.

Hvala Vam velika za ovaj ragovor.

BISERKO:

RAZGOVARAO: Bedrudin GUŠIĆ (839)

vrbas-miso

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s