Dr. Branislava Kostić, predsjednica Vojvođanskog kluba: VOJVODINA JESTE OSVOJENA, ALI NIJE POKORENA !

Posted: 5. Novembar 2016. in Intervjui

branislava-kosticvojvodjanski-klub_1_1443888699_647x350

 

Organizatori parade su centralnu vojnu vežbu na paradi nazvali “Desant na Novi Sad”. Ne “Odbrana Novog Sada od desanta sa vode”, što bi, svakako, bilo mnogo primerenije za javnu prezentaciju odbrambene sposobnosti vojske, već baš  “Desant na Novi Sad”, što je mnogima promaklo. Tri dana pre vojne vežbe, Grad su nadletali vojni avioni, lovci su se spuštali tako nisko da je odletao veš sa terasa na najvišim zgradama. U gradu koji je preživeo bombardovanje 1999. godine, u kome svi pamtimo zlokobni zvuk aviona u brišućem letu, dok gađaju naše mostove, to se ne radi…..Neposredno pre vojne parade gospodin Vučić je na konferenciji za medije rekao da Vojvodini ne treba Zakon o finansiranju. To je Zakon za čije donošenje se Vojvodina bori još od 2006. godine, a Srbija ga je po Ustavu morala usvojiti pre skoro deset godina. Kao razlog je naveo da će ON dati Vojvodini “još više nego što Ustav predviđa”. To je za građane Vojvodine bila ozbiljna uvreda.  Vojvođani nikada nisu tražili da im bilo ko, bilo šta, da ili pokloni…..Međutim, nije prvi  put da neko dođe i osvoji vlast u Vojvodini. To se dešavalo više puta kroz istoriju. Ali, niko nije uspeo da pokori Vojvodinu. Umeli su Vojvođani da se povedu za ovim ili onim “zlatoustim” političarem ili ideologijom, ali su se brzo i treznili od tog zanosa. Otreznili su se od Miloševića. Otrezniće se i od Vučića…..Na svaki način se nastoji izbrisati sve ono što je vekovina činilo vojvođanski identitet, da bi se umesto toga promovisala neka nova, navodno srpska kultura. Međutim, to nije srpska kultura, to je najniži deo srpske kulture svedene na nacionalizam, ideju velike Srbije, poistovećivanje fašista i antifašista… U suštini se radi o pretvaranju multikonfesionalne i multikulturalne Vojvodine u “Srpsku Vojvodinu”. Krajnji cilj je brisanje identiteta Vojvodine, kako bi se utopila u unitarnu Srbiju…..Teško je imati poverenje u stranke koje imaju centralu u Beogradu. Zato moramo jačati autohtone Vojvođanske stranke i paralelno sa tim ići na promenu izbornog sistema. Polako mnogima postaje jasno da je jedina prava budućnost za Vojvodinu federalizacija Srbije i jasan Ustavom definisan položaj Vojvodine kao Republike u Srbiji kao složenoj državi….. Nekoliko respektabilnih analitičara  smatra da  je optimalna opcija buduće borbe za promenu položaja Vojvodine u Srbiji – forma političkog pokreta, a ne političkih  partija. S druge strane, situacija  na Balkanu se ponovo komplikuje međusobnim “prepucavanjem” Rusije i Amerike. Ako sve to imamo u vidu, čini se da je pred nama period u kome će se definisati neke nove opcije, dok će u starim strankama doći do različitih prekomponovanja i izmena. Da bismo znali sa kime i kako, moramo sačekati da se te stvari dese. Ili pre, moraćemo da pustimo da se dese…..Vojvođanska multietničnost je naša prednost. Dokle god Vojvodina bude uspevala da je sačuva, to će biti naš zajednički zalog za budućnost. U Vojvodini u kojoj bi ne-srpski živalj bio sveden na statistički grešku, niko od ljudi koji dele moja opredeljenja ne bi voleo da živi. Vojvodina je vekovima nastajala kao mešavina tih kultura, jezika, običaja i stvaralaštva. To je ono što želimo da sačuvamo…..Međutim, ni jednom Mađaru u Vojvodini nije lako da zaboravi da je čovek koga je Vučić postavio na čelo Vojvodine isti onaj koji je tražio da se iz Vojvodine proteraju  etničke manjine “kao što su Srbi proterani iz Hrvatske”. To je velika žaba koju su pristalice gospodina Pastora morale da progutaju. Kao i “zalogaj” koji se sastoji iz  klektivnog sećanja na parole koje je sa skupštinske govornice uzvikivao Aleksandar Vučić devedesetih, kad je govorio da “za jednog Srbina treba ubiti 100 Muslimana”…..Velika javna preduzeća građena vojvođanskim novcem su prodata u bescenje. NIS je prodat Rusima, zajedno sa pravom eksploatacije nafte i gasa po rudnim rentama ispod svake cene, Elektrovojvodina je oteta, naše pruge se ukidaju, putevi su u stanju raspadanja, naše najveće firme su ili prodate ili zatvorene. To je ekonomski genocid Vojvodine. I to mora prestati…..Da je desnica “u modi” samo u Srbiji, naš zadatak bi bio lakši. Zahvaljujući, između ostalog, terorizmu i talasu migranata sa istoka, desnica je postala veoma popularna i u najvećem delu Evrope. To je, inače, karakteristika kriznih perioda, kada se ljudi lakše opredeljuju za populističke opcije koje nudenaoko jednostavna, brza i glasna rešenja…..Ono što, međutim, ni jedna institucija EU nikada neće poreći je činjenica da je “Vojvođansko pitanje”, jedino koje nije rešeno raspadom SFRJ. To zna i Venecijanska komisija, i Savet Evrope, to znaju sve institucije u Evropi, to zna i Putin, to zna i Amerika, to znaju i zemlje iz Pokreta nesvrstanih. To je politička činjenica. Kao što je činjenjica da Vojvodina nije nastala u procesu decentralizacije Srbije, već je nastala kao zaseban entitet, koji se voljom svojih građana opredelio za ulazak u Srbiju. Ali ne za ulazak u unitarnu Srbiju, već u Srbiju koja je deo veće federalne celine. Prestankom postojanja federacije prestao je da postoji i garant položaja Vojvodine u Srbiji. Evropa to zna. Svet to zna. To su istorijska prava Vojvodine, na koima se, između ostalog,  zasniva naša borba za promenu položaja Vojvodine u Srbiji…..Borba za položaj Vojvodine u Srbiji ulazi u svoju zrelu fazu. Ne sumnjam da ćemo u njoj postići značajan deo svojih ciljeva. Drugačije i ne može biti, jer – dok je Vojvođana biće i Vojvodine…..U momentu kada se građani Amerike spremaju da izađu na izbore, koji su po mnogo čemu neobični, šaljemo im pozdrave iz Vojvodine u kojoj 29 nacija uspeva da živi složno. Naša poruka građanima preko okeana je jednostavna: “Birajte mudro, jer su pogrešne odluke najgori neprijatelji budućnosti. Srećno!”….

Vojnu paradu održanu 22. oktobra ove godine, u povodu Dana oslobođenje glavnog grada Vojvodine, nazvali ste “desantom na Novi Sad”. Zašto?

KOSTIĆ: Organizatori parade su centralnu vojnu vežbu na paradi nazvali “Desant na Novi Sad”. Ne “Odbrana Novog Sada od desanta sa vode”, što bi, svakako, bilo mnogo primerenije za javnu prezentaciju odbrambene sposobnosti vojske, već baš  “Desant na Novi Sad”, što je mnogima promaklo. Tri dana pre vojne vežbe, Grad su nadletali vojni avioni, lovci su se spuštali tako nisko da je odletao veš sa terasa na najvišim zgradama.

vojna-parada-1

U gradu koji je preživeo bombardovanje 1999. godine, u kome svi pamtimo zlokobni zvuk aviona u brišućem letu, dok gađaju naše mostove, to se ne radi. Odnosno – to ne radi niko ko ne želi da zaplaši građane i demonstrira svoju moć. Tih dana, na društvenim mrežama, Novosađani su pokazali da takvo ponašanje shvataju kao demonstraciju moći i da je se gnušaju. Uzeto zajedno, te pripreme  i sama parada jesu bili,  i stvarno i metaforički, desant na Novi Sad, izveden kao pokazna vežba oružjem, ali i kao politička manifestacija namera novih vlasti u Vojvodini. Time je, simbolički, obznanjeno da je Vojvodina osvojena od strane onih koji se, još od devedesetih, zalažu za njeno ukidanje. U Novom Sadu, gradu koji se ponosi svojom kulturom i pristojnošću, bilo je i te kako zapaženo da su se svi govori na paradi završavali sa “Živela Srbija”, a ni jedan sa “Živeo Novi Sad”, ili “Živela Vojvodina”. Kako bi se to kod nas, u Vojvodini,  reklo: “Gospodo, to se ne radi. Nije pristojno  ući u tuđu kuću i ne pozdraviti domaćina”.

vojna_parada_naslovna

Neposredno pre vojne parade gospodin Vučić je na konferenciji za medije rekao da Vojvodini ne treba Zakon o finansiranju. To je Zakon za čije donošenje se Vojvodina bori još od 2006. godine, a Srbija ga je po Ustavu morala usvojiti pre skoro deset godina. Kao razlog je naveo da će ON dati Vojvodini “još više nego što Ustav predviđa”. To je za građane Vojvodine bila ozbiljna uvreda.  Vojvođani nikada nisu tražili da im bilo ko, bilo šta, da ili pokloni. Mi smo oduvek samo tražili da raspolažemo (delom) naših sredstava. Taj Ustavom utvrđeni  minimum od 7% budžeta kojim Vojvodina ima pravo da raspolaže, Srbija godinama prosleđuje Vojvodini samo delimično, na kašičicu, iako se radi samo o malom delu sredstava koja su ubrana sa teritorije Vojvodine. Zato, uz autonomiju vojvođanske zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, insistiramo na tome da Vojvodina sama ubira sve poreze na svojoj teritoriji i propisani deo prosleđuje (federalnoj) Srbiji.

U Saopštenju kojeg ste izdali tim povodom i koji je objavljen na ovom blogu između ostalog ste potcrtali da je je takvom vojnom paradom odaslana jasna i glasna poruka Vojvođanima od strane više subjekata da je “Vojvodina osvojena”. Dakle, oni tako misle. Kako Vi mislite u vezi s tim?

KOSTIĆ:  Ta poruka je istinita, ma koliko to nas u Vojvodini bolelo. Vojvodina jeste osvojena od strane Aleksandra Vučića i njegovih naprednjaka. Uz pomoć njegovih medija, kombinacije “štapa i šargarepe”, političkih podvala, onemogućavanja neistomišljenika i uz podršku onih kojima je bio važniji njihov položaj nego sudbina građana Vojvodine. Između ostalog, zahvaljujući i prošloj vlasti, koja nije uradila ništa na promeni položaja Vojvodine unutar Srbije, čime je u velikoj meri doprinela obesmišljavanju ideje autonomije. Međutim, nije prvi  put da neko dođe i osvoji vlast u Vojvodini. To se dešavalo više puta kroz istoriju. Ali, niko nije uspeo da pokori Vojvodinu. Umeli su Vojvođani da se povedu za ovim ili onim “zlatoustim” političarem ili ideologijom, ali su se brzo i treznili od tog zanosa. Otreznili su se od Miloševića. Otrezniće se i od Vučića. Vojvodina na poslednjim izborima nije imala svog istinskog zastupnika. Mnogi se zbog toga danas  kaju. No, vreme i aktuelna vlast rade za nas. Aktuelna vlast svojom bahatošću, nestručnošću i kršenjem osnovnih prava građana, uključujući i pravo na svojinu i osnovna prava poljoprivrednih domaćinstava, a vreme time što sve veći broj građana počinje da shvata pravu prirodu aktuelne vlasti. Polako i vojvođanske manjine počinju da se prisećaju da su ljudi koji danas vode Vojvodinu isti oni koji su manjinama nudili sendviče i besplatan autobuski prevoz da ih odvede “u jednom pravcu” do njihovih “matičnih zemalja”. Ti isti koji nikada nisu shvatili da je Vojvodina jedina domovina svih nas, nezavisno od naše etničke pripadnosti, danas misle da je dovoljno da organizuju vojnu paradu, da puste lovce da niskim letovima plaše decu po Novom Sadu, zaboravljajući pri tome da nije Novi Sad bez razloga dobio priznanje “Grad heroj”.

Da ne dužim: Vojvodina jeste osvojena, ali nije pokorena. I to će se vrlo brzo jasno videti.

Kako ćete odgovoriti na to posljednje u nizi pokazivanje mišića od strane Republike Srbije prema Vojvodini i Vojvođanima?

KOSTIĆ: Aktuelna vlast svakoga ko se zalaže za bolji položaj Vojvodine u Srbiji proglašava secesionistom. S druge strane, upravo ta vlast se ponaša prema Vojvodini kao prema stranoj teritoriji koju Srbija “mora osvojiti”, što je i učinjeno na poslednjim, veoma diskutabilnim, izborima. Nakon tih izbora, naprednjačka vlast se zaista ponaša u Vojvodini onako kako se, obično, ponašaju osvajači na upravo zaposednutoj teritoriji. Na svaki način se nastoji izbrisati sve ono što je vekovina činilo vojvođanski identitet, da bi se umesto toga promovisala neka nova, navodno srpska kultura. Međutim, to nije srpska kultura, to je najniži deo srpske kulture svedene na nacionalizam, ideju velike Srbije, poistovećivanje fašista i antifašista… U suštini se radi o pretvaranju multikonfesionalne i multikulturalne Vojvodine u “Srpsku Vojvodinu”. Krajnji cilj je brisanje identiteta Vojvodine, kako bi se utopila u unitarnu Srbiju.

Mi se nikada nismo zalagali za nasilne metode u politici. Mi verujemo u demokratiju  i sistemska rešenja do kojih se dolazi kompromisom i dogovorom. Dugoročno, mi se zalažemo za Ustavnu federalizaciju Srbije, odnosno za stvaranje složene države u kojoj bi svi njeni delovi mogli da ostvare svoje optimalne interese, bez nanošenja štete bilo kom njenom delu. Pravi put ka tome je promena Ustava. Kako se Srbija nalazi u procesu pridruživanja Evropskoj Uniji, u toku 2017. godine mora doći do usaglašavanja Ustava Srbije sa pravnim normama Evropske Unije. To je prilika da Vojvodina izađe sa svojim zahtevima i predlozima. Vojvođanski klub je sačinio pravno i istorijski utemeljen dokumenat koji sadrži predloge izmena i dopuna Ustava Srbije. U ovom dokumentu se predlaže federalizacija i decentralizacija Srbije, jasno razgraničenje nadležnosti i obezbeđivanje značajnih elemenata zakonodavne, izvršne i sudske vlasti za federalne jedinice. Naš predlog definiše Vojvodinu kao Republiku unutar federalne Srbije.

sloboda-za-vojvodinu

U cilju ostvarivanja te ideje, Vojvođanski klub  od ovog meseca kreće sa promotivnim tribinama, na kojima će, pored analitičara iz Vojvodine uvek učestvovati i neki od eminentnih pravnika iz uže Srbije, odnosno iz Beograda. Cilj nam je da se naše ideje čuju ne samo u Vojvodini, već i u Beogradu i da ljudi iz Beograda takođe govore o njima. Obraćamo se i medijima, mada je tu pretpostavljeni rezultat ograničen, jer je većina nacionalnih medija pod kontrolom aktuelnih vlasti. No, još uvek nisu svi, a tu je i Internet i društvene mreže.

Sa tribinama i skupovima ćemo tokom zime i proleća nastaviti i u drugim vojvođanskim gradovima, kako bismo pripremili javno mnenje za ozbiljno učešće u javoj raspravi o Ustavnim promenama, koju očekujemo od proleća. U tom procesu, Vojvođanski klub dosta sarađuje sa drugim nevladinim organizacijama, a tek nas očekuje i organizovana saradnja sa opozicionim političkim strankama, kada se one oporave od izbornog poraza, što ide dosta sporo.

Nije tajna da se u tom procesu obraćamo i međunarodnim organizacijama i zajednicama. Pre svega evropskim.

Zanimljivo je da je Vučić posljednje izbore dobio i sa 25% glasova iz Pokrajine. Da li u onih 75% preostalih Vojvođana vidite potencijal na koga se može računati da se Vojvodina izbori za svoja prava i poziciju unutar države Srbije?

KOSTIĆ: Naš izborni sistem je takav da se apsolutna vlast može uzeti i sa četvrtinom glasova.  No, dok ga ne uspemo promeniti, takav je kakav jeste. Naš potencijal su dve velike grupacije građana: oni koji nisu izašli na izbore uz opravdanje da “nemaju za koga da glasaju” i razočarani birači postojećih parlamentarnih stranaka. U Vojvodini imamo dve velike autohtone vovođanske stranke, čiji deo birača je razočaran ulaskom “njihovih” stranaka u postizborne koalicije sa naprednjacima Aleksandra Vučića. Ti ljudi su temeljno opredeljeni za jačanje autonomije Vojvodine. Tu je i deo simpatizera Demokratske stranke iz Vojvodine, koji su takođe pro -Vojvođanski orijentisani. Na nama je da i njih, ali i značajan deo “neopredeljenih” privučemo ka ideji Vojvodine Republike u federalnoj Srbiji. Tim pre, što značajan deo njih iskreno misli da je borba za “manju ili veću” autonomiju potrošena. Pre svega zato što svaka nova stranka ili koalicija koja dođe na vlast u Srbiji može tu autonomiju da smanji ili gotovo potpuno uništi.

Teško je imati poverenje u stranke koje imaju centralu u Beogradu. Zato moramo jačati autohtone Vojvođanske stranke i paralelno sa tim ići na promenu izbornog sistema. Polako mnogima postaje jasno da je jedina prava budućnost za Vojvodinu federalizacija Srbije i jasan Ustavom definisan položaj Vojvodine kao Republike u Srbiji kao složenoj državi.

Stvari polako počinju da idu u tom pravcu. Pre neki dan je napravljena nova poslanička grupa u Skupštini Vojvodine – “Alternativa za Vojvodinu”, koju čine upravo ljudi koji su izašli iz svojih stranaka i žele da se bore za bolji položaj Vojvodine i Vojvođana. Videćemo u kom će to još pravcu ići..

A na koje političke strane/opcije računate u toj dugoj i iscrpljujućoj borbi do cilja zvanog “Vojvodina Republika” unutar “SR Srbije”?

KOSTIĆ: Tradicionalno provojvođanske stranke kao što je Savez vojvođanskih Mađara i Liga socijaldemokrata Vojvodine su nakon poslednjih izbora, po našem sagledavanju stvari, odustale od borbe za izmenu položaja Vojvodine u Srbiji. Položaj Vojvodine na bolje se ne može ostvariti sa onima koji bi da ukinu Vojvodinu. Dakle, Vućič prosto ne može biti partner za taj proces. Kao ni Dačićev SPS. S druge strane, Demokratska stranka se tek poslednjih godina, od kako je na čelu pokrajinskog odbora za Vojvodinu gospodin Miroslav Vasin, okrenula i pitanju položaja Vojvodine u Srbiji. Po mnogima je to bio zakasneli zaokret. Ja takođe mislim da je do njega došlo veoma kasno. Međutim, ako je to zaista bio zaokret, onda možemo očekivati i takav scenario u kome će doći do izdvajanja Vojvođanske demokratske stranke, kao zasebne političke partije, koja ne bi imala centralu u Beogradu. Moguće je i da dođe do značajnijeg  okupljanja provojvođanskih poslanika u Skupštini Vojvodine, kao što je moguće i novo objedinjavanje bivših “Ligaša”. Proces okupljanja razočaranih članova Pastorovog Saveza Vojvođanskih Mađara je počelo još pre izbora… Nekoliko nevladinih organizacija koje imaju i simpatizere i renome takođe se okrenulo ka ovom cilju. Tu je i vanparlamentarna Vojvođanska stranka, koja se otvoreno zalaže za Vojvodinu Republika, a poslednjih godinu dana beleži zanimljiv uspon… Iz svega što sam rekla, jesno je samo jedno: vojvođanska politička scena je u pregrupisavanju. Nadam se da će to pregrupisavanje voditi i ka objedinjavanju. Nekoliko respektabilnih analitičara  smatra da  je optimalna opcija buduće borbe za promenu položaja Vojvodine u Srbiji – forma političkog pokreta, a ne političkih  partija. S druge strane, situacija  na Balkanu se ponovo komplikuje međusobnim “prepucavanjem” Rusije i Amerike. Ako sve to imamo u vidu, čini se da je pred nama period u kome će se definisati neke nove opcije, dok će u starim strankama doći do različitih prekomponovanja i izmena. Da bismo znali sa kime i kako, moramo sačekati da se te stvari dese. Ili pre, moraćemo da pustimo da se dese.

O nacionalističkim strankama kao potencijalnim saveznicima ne vredi govoriti. One nikada neće shvatiti vojvođansku multinacionalnost kao vrednost po sebi.

Da li složena etnička struktura Vojvodine ide u prilog režimu u Beogradu da i dalje Vojvodinu drži na marginama ustavno-pravnog poretka Države, da je finansira voljom jednog čovjeka, ali da je i dalje bezdušno eksploatira na razne načine?

KOSTIĆ: Vojvođanska multietničnost je naša prednost. Dokle god Vojvodina bude uspevala da je sačuva, to će biti naš zajednički zalog za budućnost. U Vojvodini u kojoj bi ne-srpski živalj bio sveden na statistički grešku, niko od ljudi koji dele moja opredeljenja ne bi voleo da živi. Vojvodina je vekovima nastajala kao mešavina tih kultura, jezika, običaja i stvaralaštva. To je ono što želimo da sačuvamo. S druge strane, manjinske elite žele dogovor sa Vučićem, jer je to u centralizovanoj državi sa totalnom vlašću jednog čoveka, najbrži način da ostvarite svoje parcijalne interese. Tako je gospodin Pastor uspeo da direktnim dogovorom sa Vučićem obezbedi privremenu finansijsku podržku za projekte u “mađarskim” mestima. Toga se ne libe ni drugi lideri manjinskih partija. U takvoj situaciji, Beograd igra na kartu manjina kao na svoju prednost, jer Vučić ima šta da im ponudi. Znate, ja verujem da gospodin Pastor nije lako doneo odluku o saradnji sa Vučićem. Gospodin Pastor nije ni glup ni zaboravan. On je veoma ozbiljan političar. Ali se, na kraju, ipak opredelo za “vrapca u ruci, umesto goluba na grani”. Uzeo je ono što je Vučić nudio i pokušao da ubedi svoje pristalice da je to za njih dobro. Međutim, ni jednom Mađaru u Vojvodini nije lako da zaboravi da je čovek koga je Vučić postavio na čelo Vojvodine isti onaj koji je tražio da se iz Vojvodine proteraju  etničke manjine “kao što su Srbi proterani iz Hrvatske”. To je velika žaba koju su pristalice gospodina Pastora morale da progutaju. Kao i “zalogaj” koji se sastoji iz  klektivnog sećanja na parole koje je sa skupštinske govornice uzvikivao Aleksandar Vučić devedesetih, kad je govorio da “za jednog Srbina treba ubiti 100 Muslimana”.

U nedavnom intervjuu kojeg ste dali jednoj medijskoj kući iz Hrvatske rekli ste, između ostalog, da ste “imali mnogo, a izgubili suviše…” Hoćete li i za moje čitatelje pojasniti tu znakovitu tezu – šta ste imali, a šta, zapravo izgubili?

branislava-kosticKOSTIĆ: U bivšoj Jugoslaviji Vojvodina je po stepenu razvoja i bruto nacionalnom dohotku bila u ravni sa Slovenijom. U većini delatnosti je bila u samom vrhu u SFRJ. Vojvođanska poljoprivreda, kao i prerađivačka delatnost su bile razvijene, a Vojvodina uređena i bogata. Putna i željeznička infrastruktura, mreža gasovoda, vodosnabdevanje,  uređenost sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje… su bili razvijeni i dobro održavani. Nakon 1988. godine, kada je Srbija na čelu sa Slobodanom Miloševićem nasilno preuzela vlast u Vojvodini, Vojvodina postepeno, ali permanentno propada. U SFRJ, posebno nakon donošenja ustavnih amandmana i Ustava iz 1974. godine, kojima je i Vojvodina dobila značajne elemente zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, zajedno sa pravom na samoopredeljenje do ocepljenja, Vojvodina se ubrzano razvijala. Bio je to “zlatni period” za Vojvodinu. Period u kome smo pokazali da, kada imamo mogućnost da sami odlučujemo o svom razvoju i sami uređujemo svoje odnose, onda umemo da od Vojvodine napravimo bogatu i razvijenu oblast. Zaista smo imali mnogo. A koliko smo izgubili zbog pljačke, oduzimanja i prodaje vojvođanskih resursa, najbolje govori činjenica da su delovi Vojvodine postali “nedovoljno razvijene opštine”, odnosno područja koja su po svom stepenu razvoja i visini dohotka ispod proseka u Srbiji. To je postignuto zahvaljujući nesrećnoj činjenici da su se i Milošević, ali i sve vlasti nakon 2000. godine, prema Vojvodini ponašale kao prema osvojenoj teritoriji, iz koje se samo odvlačilo i oduzimalo. Sada je vreme da se taj proces zaustavi. Možda je crvena linija koju je Vučić prešao bilo protivustavno davanje najplodnije Vojvođanske zemlje diskutabilnim firmama iz Ujedinjenih Arapskih Emirata pre dve godine i donošenje novog Zakona o poljoprivrednom zemljištu kojim je takva, po Vojvodinu štetna praksa, ozakonjena.

Velika javna preduzeća građena vojvođanskim novcem su prodata u bescenje. NIS je prodat Rusima, zajedno sa pravom eksploatacije nafte i gasa po rudnim rentama ispod svake cene, Elektrovojvodina je oteta, naše pruge se ukidaju, putevi su u stanju raspadanja, naše najveće firme su ili prodate ili zatvorene. To je ekonomski genocid Vojvodine. I to mora prestati.

E, zato kažemo da smo puno imali, a da smo izgubili suviše, jer se neki od vojvođanskih resursa više ne mogu vratiti. Uz mnogo napora, mnogi mogu, ali deo njih, zahvaljujući loše sklopljenim međunarodnim ugovorima koje je ratifikovala Skupština Srbije, verovatno su za nekoliko narednih decenija izgubljeni za Vojvodinu.

Da li na Vašem putu za autonomiju Vojvodine kao prepreke stoje i neke ideološke matrice koje preovladavaju u Srbiji, odnosno Vojvodini? Konkretno, koliko vam otežava činjenica da je desnica u Srbiji, pa i u Vojvodini, itekako “u modi”, a da istinske ljevice, zapravo, i nema?

KOSTIĆ: Da je desnica “u modi” samo u Srbiji, naš zadatak bi bio lakši. Zahvaljujući, između ostalog, terorizmu i talasu migranata sa istoka, desnica je postala veoma popularna i u najvećem delu Evrope. To je, inače, karakteristika kriznih perioda, kada se ljudi lakše opredeljuju za populističke opcije koje nudenaoko jednostavna, brza i glasna rešenja. Po pravilu se pokaže da ta “jednostavna rešenja” nikako nisu i najbolja. No, to se obično shvati kasnije. Evropa se nagla u desno. Ta neravnoteža brine sve demokratski opredeljene ljude u Evropi. Brine i nas. Najbolji dokaz da to jeste tako, je činjenica da je Aleksandar Vučić postao miljenik Evrope. Samo zato što je pristao da prihvati pridruživanje Evropi kao svoj oficijeni cilj, Evropska Unija mu oprašta huškanje na zločine devedesetih, ostrašćene ratne pozive i pozive na ubistva u cilju osvete, saradnju sa Miloševićem i još puno toga. Ali mu oprašta i današnji diktatorski odnos prema svim institucijama u zemlji, blokadu informacija i autokratsko gaženje osnovnih principa demokratije. Time i Evropa šalje lošu poruku da cilj opravdava sredstvo, što je loša poruka za sve demokratske snage.

Zanimlivo je da je u svim bivšim socijalističko-komunističkim zemljama levica gotovo potpuno eliminisana. No, to je tema za neki drugi razgovor. Zahvaljujući, između ostalog, i tome što u Srbiji praktično ne postoje delotvorni sindikati, donet je jedan od najgorih Zakona o radu u Evropi. Srpski radnici su izloženi surovoj eksploataciji, bez realnog sistema zaštite. Srbija, osim opredeljenja ka Evropskoj uniji, po svim ostalim karakteristikama ima desničarsku vlast. Preciznije, u Srbiji je danas na vlasti partokratija, vladavina stranaka. Još preciznije, ta partokratija se, zahvaljujući izuzetno jakoj poziciji Aleksandra Vučića, pretvorila u autokratiju, sa totalnom vlašću jednog čoveka, koji odlučuje umesto institucija. To je pogubno za razvoj zemlje, kao i za razvoj demokratskih procesa. Sa druge strane, to je i dobro, jer to znači da je dovoljno skinuti sa vlasti tog jednog čoveka.

Da li je i u kojoj mjeri internacionaliziran problem Vojvodine, bilo s vaše strane ili od strane nekih političkih opcija iz Pokrajine?

KOSTIĆ: Srbija ima tu nesreću da u ovim složenim i nemirnim vremenima, na svom čelu ima ljude koji su sve svoje stavove oficijelno potpuno promenili, zarad osvajanja vlasti. Tim “kopernikanskim zaokretom” su uspeli da obezbede, ne samo podršku kolebljivih birača u Srbiji, već i ozbiljnu podršku Evropske Unije, zdržavajući, pri tome i najveći deo svojih ranijih birača i prijatelja sa krajnje desnice. Evropa danas je politički razjedinjena i zagledana u sopstveni pupak, dok liže rane od terorizma, ali i od Bregzita i traži način da reši pitanje migranata sa istoka. U tom kontekstu, koristeći situaciju, Aleksandar Vučić se Evropi nametnuo kao gospodar dešavanja na Balkanu, od koga, navodno, u velikoj meri zavisi mir na ovim prostorima. Tako pozicioniranom Vučiću Evropa dosta dozvoljava, bar za sada. Dodatnu snagu njegovoj poziciji prema EU daje činjenica da je Srbija tradicionalno okrenuta Rusiji kao “bratskoj i prijatlejskoj zemlji”, mada je to bratsvo retko bilo zaista potvrđeno kroz istoriju, bar kada je odnos Rusije prema Srbiji u pitanju. Vučić se, zato, u Evropi doživljava kao najsnažniji zalog opredeljenja Srbije za EU, a ne za Rusiju, dok je predsednik Nikolić označen kao “ruski čovek”. Ne ulazeći u analizu koliko je to zasta tačno, govorim o evropskoj percepciji rukovodstva Srbije. Tako Evropa u Srbiji podržava iste one ljude koji su, zajedno sa Miloševićem bili kreatori i realizatori pogubne ratne politike Srbije u devedesetim godinama.

S druge strane, Evropska Unija je, danas, mozaik različitih stavova i ponašanja. To važi i za institucije EU. Ono što, međutim, ni jedna institucija EU nikada neće poreći je činjenica da je “Vojvođansko pitanje”, jedino koje nije rešeno raspadom SFRJ. To zna i Venecijanska komisija, i Savet Evrope, to znaju sve institucije u Evropi, to zna i Putin, to zna i Amerika, to znaju i zemlje iz Pokreta nesvrstanih. To je politička činjenica. Kao što je činjenjica da Vojvodina nije nastala u procesu decentralizacije Srbije, već je nastala kao zaseban entitet, koji se voljom svojih građana opredelio za ulazak u Srbiju. Ali ne za ulazak u unitarnu Srbiju, već u Srbiju koja je deo veće federalne celine. Prestankom postojanja federacije prestao je da postoji i garant položaja Vojvodine u Srbiji. Evropa to zna. Svet to zna. To su istorijska prava Vojvodine, na koima se, između ostalog,  zasniva naša borba za promenu položaja Vojvodine u Srbiji.

To su polazne tačke za naše obraćanje međunarodnoj zajednici.

Čini se da međunarodna zajednica, odnosno njeni značajni delovi, naše argumente smatraju validnim.

Obraćamo se mnogima, imamo podršku nekih od značajnih subjekata i to je proces koji traje.  Ipak, vreme internacionalizacije pitanja Vojvodine tek dolazi. Ja verujem da ćemo značajan deo tih pitanja do proleća uspeti da dovedemo na agendu gorućih političkih pitanja u Evropi 2017. godine.

Na samom kraju, da se i ja poslužim porukom znamenitog Vojvođanina, pokojnog Vase Stajića, koja glasi: “Vojvodine će biti onoliko koliko bude borbe za nju…” Koliko trenutno ima borbe za Vojvodinu i koliko će je biti u vremenu ispred nas? Ko su ti borci?

KOSTIĆ: Borba za promenu položaja Vojvodine u Srbiji je značajno dobila na zamahu tokom 2014. i 2015. godine. Međutim, ne dovoljno da se pripremu zrela politička stranka koja bi te zahteve legitimno iznela pred građane i izborila se za svoje zastupnike u parlamentu. Razloga ima više, ali je najvažniji satanizacija ideje Vojvodine Republike od strane gospodina Vučića i njegovih saveznika, a time i medija pod njihovom kontrolom, koji su je poistovetili sa secesionizmom, što ona de facto nije. Drugi važan razlog je nespremnost Demokratske stranke, kao do juče najveće i vladajuće stranke  u Vojvodini, da se ozbiljno založi za promenu položaja Vojvodine u Srbiji. Navodni razlog je bio njihov strah da bi time izgubili naklonost birača iz centralne Srbije, koju su svakako izgubili. Zato danas imamo ozbiljnih razloga da upravo DS krivimo za sadašnji položaj Vojvodine. Treći bitan razlog je spremnost tradicionalnih boraca za autonomiju Vojvodine da se formalno, ili neformalno, priklone Vučiću, kako bi sačuvali svoje pozicije, što se su uradili gospodin Pastor i gospodin Čanak. Tako su pro-vojvođanske snage u ovom momentu na prekretnici. Nakon pauze od par meseci, postepeno se okupljaju nove snage, o čemu sam već govorila.  Uz sve navedene snage o kojima sam prethodno govorila, tu su i tradicionalne Vojvođanske snage koje čine ljudi okupljeni oko Vojvođanskog kluba, ali i još nekoliko ozbiljnih nevladinih organizacija, kao i IV Vojvođanska konvencija, Vojvođanska partija i “neki novi klinci” koji polako politički stasavaju i svakog dana nas iznenađuju novim idejama i mogućnostima.

Borba za položaj Vojvodine u Srbiji ulazi u svoju zrelu fazu. Ne sumnjam da ćemo u njoj postići značajan deo svojih ciljeva. Drugačije i ne može biti, jer – dok je Vojvođana biće i Vojvodine.

Hvala Vam velika za ovaj intervju.

KOSTIĆ: Gospodine Gušić, hvala Vama na prilici da iznesem naše stavove. Izuzetno cenim Vaš interes za politička i druga kretanja u Vojvodini. U momentu kada se građani Amerike spremaju da izađu na izbore, koji su po mnogo čemu neobični, šaljemo im pozdrave iz Vojvodine u kojoj 29 nacija uspeva da živi složno. Naša poruka građanima preko okeana je jednostavna: “Birajte mudro, jer su pogrešne odluke najgori neprijatelji budućnosti. Srećno!”

RAZGOVARAO: Bedrudin GUŠIĆ (835)

vrbas-miso

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s