Filip David, srpski književnik, esejist, dramaturg i scenarist: MI SMO DRUŠTVO U KOJEM VLADAJU HIPOKRIZIJA I PRIMITIVIZAM

Posted: 9. Septembar 2016. in Intervjui

filip-davidMi smo društvo u kojem vladaju hipokrizija i primitivizam. Jedno se govori a drugo čini. Političkom i javnom scenom vladaju mediji  koji šire prostakluk rečnikom od kojeg se svaki normalan, pristojan čovek mora zastideti….. Sada su na vlasti, na najvažnijim položajima nekadašnji Miloševićevi saradnici. Malo se toga promenilo nabolje. Čini se da je Srbija i dalje uhvaćena u klopci sopstvenih zabluda. Ima dovoljno razloga i za depresiju i za apatiju…..Nacionalizam je još uvek snažan opijum za mase, ogorčenost i nekakva želja za osvetom itekako su prisutni u društvu. Po svemu sudeći, a voleo bih da nisam u pravu, još jedna generacija mladih, žrtvovana je i izgubljena…..I mediji, elektronski i pisani, pod strogom kontrolom samog premijera i njegove partije neprijateljski su raspoloženi prema Evropskoj uniji, a u potpunosti podržavaju Rusiju i njenog predsednika Putina. Kome onda verovati? U Srbiji zahvaljujući ovom licemerju među stanovništvom vlada velika konfuzija koja prelazi u opštu društvenu šizofreniju…..O medijskoj situaciji mogao bih dodati još samo to da je većina medija tabloidnog karaktera i da su promoteri najgore vrste primitivizma i prostakluka. Ozbiljni mediji, a nema ih mnogo, odumiru, gase se. To se uklapa u generalnu sliku stanja u kulturi….. Odnos prema kulturi ogleda se i u tome što nazive ulica i spomenike dobijaju Karadžićevi senatori (Kapor, Crnčević), a poptuno se ignorišu, zapravo ne postoje,  najumniji  Srbi koji čine čast umetničkoj i književnoj Srbiji poput Mirka Kovača, Radomira Konstantinovića i Bogdana Bogdanovića…..Koju i kakvu politiku Srbija vodi prema Bosni i Hercegovini može se najbolje proceniti  po pordršci koju dobija separatistička politika Milorada Dodika i Republike Srpske. Onaj ko podržava takvu politiku sigurno  ne podržava celovitu Bosnu i Hercegovinu, makar se deklerativno i drugačije izjašnjavao…..Jevrejska zajednica u Srbiji je malobrojna. Po poslednjem popisu Jevreja u Srbiji ima manje od 1000. Ali svuda gde ima nacionalizma ima i antisemiizma. On je obično prikriven, ali izbija na površinu kada se objavi neka knjiga antisemitskog sadržaja…..

Filip David je rođen u Kragujevcu u jevrejskoj porodici. Diplomirao je jugoslovensku i svjetsku književnost na Filološkom fakultetu i dramaturgiju na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu. Jedan je od osnivača Nezavisnih pisaca, udruženja osnovanog 1989. u Sarajevu koje je okupljalo najznačajnije pisce iz svih dijelova bivše Jugoslavije i osnivač Beogradskog kruga (1990), udruženja nezavisnih intelektualaca koji su se od samoga početka suprotstavljali režimu Slobodana Miloševića. Godine 1992. je udaljen sa posla u RTS zbog osnivanja Nezavisnog sindikata Radio-televizije Beograd. Član je Grupe 99, osnovane na Frankfurtskom sajmu knjiga 1999. i jedan od utemeljivača nezavisne književne asocijacije Forum pisaca, osnovane u decembru 1999. godine.

Napisao je više TV drama i filmskih scenarija i knjige pripovjedaka, romana i eseja.

  • Pripovjetke:
    „Bunar u tamnoj šumi“ (1964)
    „Zapisi o stvarnom i nestvarnom“ (1969)
    „Princ vatre“ (1987, dopunjeno izdanje 2013)
    „Priče“ (sabrane priče, 2015)
  • Romani:
    „Hodočasnici neba i zemlje“ (1995)
    „San o ljubavi i smrti“ (2007)
    „Kuća sećanja i zaborava“ (2014)
  • Eseji:
    „Fragmenti iz mračnih vremena“ (1994)
    „Jesmo li čudovišta“ (1997)
    „Svetovi u haosu“ (2004)

Zajedno sa Mirkom Kovačem objavio je „Knjigu pisama 1992—1995“ (2003).

Od početka rata na prostorima bivše Jugoslavije napisao veći broj angažovanih tekstova pod zajedničkim nazivom „Fragmenti iz mračnih vremena“. Tekstovi su emitovani na francuskom radiju (RFI), objavljivani u „Našoj borbi“, „Feral tribjunu“ i mnogim drugim novinama i časopisima u zemlji i inostranstvu.

Knjige su mu prevođene na švedski, francuski, poljski, mađarski, italijanski, albanski, esperanto, makedonski, slovenački, hebrejski, a pripovjetke se nalaze u dvadesetak antologija.

Kao dramaturg, scenarista ili koscenarista radio je, između ostalih, na filmovima Okupacija u 26 slika, Pad Italije, Ko to tamo peva, Bure baruta (nagrada kritike u Veneciji, nagrada Feliks za najbolji evropski film godine), Poseban tretman (nagrada u Kanu), Paviljon 6, San zimske noći (Gran pri filmskog festivala u San Sebastijanu), Optimisti (Gran pri u Valjadolidu i Ženevi), Kad svane dan (srpski kandidat za Oskara 2012. godine).

Njegove pripovjetke i romani su između ostalih dobili slijedeće nagrade:

Gospodine David! S obzirom na Vaš ukupni, veoma bogati stvaralački opus, na mnogo tema bismo mogli razgovarati, ali vrijeme i prostor su ograničeni pa ću se fokusirati na neke od njih, a za koje Vas smatram kompetentnim. Dakle, da li je tamošnje društvo danas spremno da aktivno odgovora na izazove koji treba da se tiču svakog pojedinca i društva u cjelini, ili je zavladala apatija?

DAVID: Daleko smo od toga. Mi smo društvo u kojem vladaju hipokrizija i primitivizam. Jedno se govori a drugo čini. Političkom i javnom scenom vladaju mediji  koji šire prostakluk rečnikom od kojeg se svaki normalan, pristojan čovek mora zastideti. Ali da ne bude zabune: najgori elektronski i štampani mediji su pod kontrolom vladajuće partije i ona je najodgovornija za stvaranje takve atmosfere u društvu koja često dovodi do verbalnog (zasad samo verbalnog) linča neistomišljenika. A to sve, nesumnjivo, dovodi do apatije onih koji misle drugačije, koji se ne slažu sa postojećim stanjem u zemlji.

Ako ima te apatije, koko je objasniti te koje je dijelove društva ona zahvatila?

DAVID:Pre svih drugih zahvatila je mlade jer su, objektivno, oni u najtežoj situaciji. Teško je doći do posla, za posao su potrebne jake partijske veze, pa tako mnogi odmah po završetku studija planiraju odlazak u inostranstvo, a Srbija ostaje bez onih koji u tu istu Srbiju treba da ulože svoju pamet, svoje znanje. Apatija je zahvatila i delove takozvane „intelektualne elite“posebno one koja se suptotstavljala Miloševiću i njegovoj politici koja je Srbiji i njenim susedima donela toliko nesreća, mržnje i zločina. Sada su na vlasti, na najvažnijim položajima nekadašnji Miloševićevi saradnici. Malo se toga promenilo nabolje. Čini se da je Srbija i dalje uhvaćena u klopci sopstvenih zabluda. Ima dovoljno razloga i za depresiju i za apatiju.

Općepoznat je Vaš stav da ste 90-tih, u povodu antimiloševićevskih demonstracija, najveću podršku imali iz Studentskog grada, a da bi danas isti taj Stutentski grad izišao da podrži Šešelja, Karadžića, Mladića… Šta se to desilo sa sviješću kod mladih ljudi-budućih intelektualaca, za proteklih četvrt stoljeća? Otkud toliki salto mortale?

DAVID: Delimično se može objasniti time da su mnogi mladi ljudi deca izbeglica koji su u ratovima na prostorima bivše Jugoslavije izgubili mnogo ili sve: svoje najbliže, kuće, imanja,posao. Likovi ratnih zločinaca Mladića, Karadžića i njima sličnih ratnih zločinaca, u  svesti izbeglih  još uvek su  heroji iako su zapravo najveći krivci za njihovu zlosrećnu sudbinu. Srpska državna propaganda i mediji održavaju ih u tome uverenju. Nije bilo nikakvog stvarnog iskrenog i dubokog suočavanja sa neslavnom prošlošću. Nacionalizam je još uvek snažan opijum za mase, ogorčenost i nekakva želja za osvetom itekako su prisutni u društvu. Po svemu sudeći, a voleo bih da nisam u pravu, još jedna generacija mladih, žrtvovana je i izgubljena.

Također, jedna od Vaših znakovitih javno izrečenih teza jeste da se plašite da bi proevropska politika Vučića mogla da bude velika obmana. Hoćete li je pojasniti?

DAVID: Premijer Vučić se više puta izjašnjavao i još uvek tako govori da Srbija osim  prihvatanja evropkog put nema alternativu. Distancirao se i od svoje radikalske prošlosti i veze sa Miloševićem i Šešeljom, ali ne dovoljno ubedljivo. Međutim, ono što izaziva najveću sumnju jeste njegov  izbor neposrednih saradnika  od koji su neki, svi to znaju, proruski orijentisani a bili su i bliski Miloševićevi saradnici. I mediji, elektronski i pisani, pod strogom kontrolom samog premijera i njegove partije neprijateljski su raspoloženi prema Evropskoj uniji, a u potpunosti podržavaju Rusiju i njenog predsednika Putina. Kome onda verovati? U Srbiji zahvaljujući ovom licemerju među stanovništvom vlada velika konfuzija koja prelazi u opštu društvenu šizofreniju.

Kako ocjenjujete aktuelnu situaciju na području kulture i medija u Srbiji?

filip-david-foto-betaDAVID: O medijskoj situaciji mogao bih dodati još samo to da je većina medija tabloidnog karaktera i da su promoteri najgore vrste primitivizma i prostakluka. Ozbiljni mediji, a nema ih mnogo, odumiru, gase se. To se uklapa u generalnu sliku stanja u kulturi. Na kulturi bi trebalo da se zasnivaju mnogi oblici društvenog života i politika i ekonomija i obrazovanje i prvosuđe. Kultura nije i ne može biti izdvojeni segment ukupnog javnog i društvenog života. Ako nema pravog interesa za kulturu, a ova vlast demostrira tu nezainteresovanost, onda je kultura samo slika i prilika opšteg nezadovoljavajućeg stanja u državi i društvu.  Odnos prema kulturi ogleda se i u tome što nazive ulica i spomenike dobijaju Karadžićevi senatori (Kapor, Crnčević), a poptuno se ignorišu, zapravo ne postoje,  najumniji  Srbi koji čine čast umetničkoj i književnoj Srbiji poput Mirka Kovača, Radomira Konstantinovića i Bogdana Bogdanovića.

Mogu li intelektualci bitno utjecati na pozitivne promjene u tamošnjem društvu i čine li oni to dovoljno ili uglavnom ćute? Ako ćute, zašto ćute?

DAVID: Bilo bi dobro da mogu. Ozbljna vlast trebalo bi da podržava, a ne da guši, svaku onu kritiku koja ukazuje na ozbiljne društvene probleme, da takvu kritiku poštuje i uvažava. Ali,ne, ovde se svi neistomišljenici i kritičari proglašavaju za strane plaćenike, domaće izdajnike i lepe im se slični epiteti. Kritička reč ne dopire do onih kojima je namenjena. Naravno, ne ćute svi. Ima i pojedinca i nevladinih organizacija koji se ne mogu ućutkati. Ali većina gleda kako da preživi i po cenu odricanja od nekih bitnih i suštinskih uverenja i principa. A to je na opštu štetu.

Da li Srbija vodi korektnu, dobronamjernu i dobrosusjedsku politiku prema Bosni i Hercegovini, naprimjer?

DAVID: Koju i kakvu politiku Srbija vodi prema Bosni i Hercegovini može se najbolje proceniti  po pordršci koju dobija separatistička politika Milorada Dodika i Republike Srpske. Onaj ko podržava takvu politiku sigurno  ne podržava celovitu Bosnu i Hercegovinu, makar se deklerativno i drugačije izjašnjavao.

Kako komentirate rehabilitaciju Draže Mihailovića i proces za rehabilitaciju Milana Nedića, pa i samo izjednačavanje prava četnika i partizana iz Drugog svjetskog rata, u Srbiji? Može li Srbija tim putem stići do Evrope? Zapravo, je li to vožnja prema naprijed, odnosno prema budućnosti, ili je vožnja unazad?

DAVID:To su sramni revizionistički potezi koji čitavu istoriju Srbije i Jugoslavije okreću naopako. Istini iza volju ta naopaka revizija istorije prisutna je i u drugim sredinama, ne samo u Srbiji. Od pobednika u Drugom svetskom ratu tako se neki dragovoljno svrstavaju među gubitnike. Evropa je očevidno previše zaokupljena sosptvenim problemima da bi reagovala na takve istorijske vratolomije.

Ima li antisemitizma u Srbiji, bilo u medijima, javnom diskursu.., pa i u nekim političkim te inače javnim miljeima u toj zemlji?

davidDAVID: Jevrejska zajednica u Srbiji je malobrojna. Po poslednjem popisu Jevreja u Srbiji ima manje od 1000. Ali svuda gde ima nacionalizma ima i antisemiizma. On je obično prikriven, ali izbija na površinu kada se objavi neka knjiga antisemitskog sadržaja. Srpski antisemitizam se zasniva na uverenju o postojanju „teorije zavere“, odnosno da svetsko jevrejstvo i tajni centri kroje svetsku politiku, čime se objašnjavaju svi porazi Srbije u poslednjih dvadesetak godina.Drugi, važan izvor antisemitizma može se naći u delima episkopa i sveca Nikolaja Velimirovića posebno u njegovoj veoma čitanoj knjizi „Kroz tamnički prozor“. Pravoslavna crkva se nikada nije ogradila od njegovog opasnog antisemitizma što je veoma razočaravajuće.

Na samom kraju, smatrao sam neizbježnim da postavim i ovo pitanje: naime, početkom ove godine u Narodnoj biblioteci, u povodu primanja nagrade za Najbolju knjigu u mreži javnih biblioteka u Srbiji, ogradili ste se od prisustva Tomislava Nikolića, predsjednika Srbije. Zašto ste se ogradili i jeste li očekivali brojne, ali suprotne reakcije javnosti koje su potom uslijedile?

DAVID: Bio sam iznenađen i zatečen prisustvom četničkog vojvode i predsednika Srbije Tomislava Nikolića na dodeli ove nagrade. Nisam imao drugog izbora osim da se ogradim od njegovog prisustva i njegove politike. Jedan deo javnosti, sasvim neočekivano, podržao je to što sam učinio. Žestoko su me napali vladini mediji.

Hvala Vam velika za ovaj razgovor.

RAZGOVARAO: Bedrudin GUŠIĆ (821)

vrbas-miso

 

 

 

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s