Dragana Čabarkapa, predsjednica Sindikata novinara Srbije (SINOS): U SRBIJI NE POSTOJI SEĆANJE NA JAKE SINDIKATE U MEDIJIMA…

Posted: 17. Juni 2016. in Intervjui

Dragana CabarkapaPromene na čelu Radio televizije Vojvodine u startu su politizovane. Pojedina medijska udruženja  su, uz osporavanje, u javnost plasirala netačne informacije. Nije istina da je novo rukovodstvo  otpustilo novinare. Činjenica je da su pojedine medijske “zvezde” u RTV i spoljni saradnici imali enormno visoke zarade i honorare za autorske emisije i to, svakako, treba preispitati. Niko, uostalom, ne može da  ospori  novoj glavnoj urednici pravo da bira svoj tim…..Prvi krug privatizacije medija, sproveden u periodu od 2003. do 2007. godine bio je poguban po novinarstvo u Srbiji. Od  56 privatizovanih medija dve trećine je ugašeno. U medijima koji su  “preživeli”  plate su minimalne (manje od 200 evra), neredovne, sindikalno organizovanje je zabranjeno. Umesto javnom, ti mediji služe interesima vlasnika…..Novi Zakon o javnom informisanju je dozvolio kompanijama iz of-šor zone da postanu vlasnici medija. Ono što je kritikovala Verica Barać i protiv čega se borila, sada je legalizovano…..Naš stav je jasan: Niko nema pravo da se meša u novinarski posao. Ako su podaci koje KRIK objavljuje  netačni,  oni koji ih osporavaju mogu da  demantuju i podnesu tužbe…..Tačno je da Srbija tone u medijski mrak i to svi vide. Ali, ogromna odgovornost za to je na medijskoj koaliciji…..Nedavno istraživanje Centra za sindikalizam bacilo je drugo svetlo na našu profesiju:”Novinarstvo je danas profesija za neuspešne i nesposobne poslušnike, od kojih se očekuje da u svakom trenutku budu srećni što uopšte imaju priliku da rade, kad tamo napolju ima na hiljade sličnih, još siromašnijih i poslušnijih, spremnih da rade za čak i manje honorare od onih  koji se trenutno isplaćuju, ako se isplaćuju” – jedan je od odgovora anketiranih….. Privatizovane medije kupilo je nekoliko ljudi bliskih vlastima i pretvorilo ih u pi-ar servise najveće partije i podstanice premijerovih omiljenih televizija sa nacionalnom frekvencijom. Ugašen je Međunarodni radio Srbija koji je emitovao  vesti na 12 jezika. Zakon je zvanično “ugasio” nacionalnu državnu agenciju mada ona i dalje postoji…..SINOS i PROUNS pripremaju predlog izmene medijskih zakona kojim će tražiti osnivanje regionalnih javnih servisa i zakonsko “oživljavanje” Tanjuga…..

Kako komentirate posljednje smjene na RTV i da li je i kako vaš sindikat reagirao na te smjene? Radi li se o smjenama sa političkom pozadinom i ciljevima?

 ČABARKAPA: Promene na čelu Radio televizije Vojvodine u startu su politizovane. Pojedina medijska udruženja  su, uz osporavanje, u javnost plasirala netačne informacije. Nije istina da je novo rukovodstvo  otpustilo novinare. Činjenica je da su pojedine medijske “zvezde” u RTV i spoljni saradnici imali enormno visoke zarade i honorare za autorske emisije i to, svakako, treba preispitati. Niko, uostalom, ne može da  ospori  novoj glavnoj urednici pravo da bira svoj tim.

Sindikat novinara Srbije (SINOS) i Profesionalno udruženje novinara Srbije (PROUNS) javno su odmah ukazali na ove činjenice i pozvali medijska udruženja  da zaustave hajku na kolege u Novom Sadu. Pitali smo ih zašto nisu reagovali kada je prethodno rukovodstvo RTV 2009. godine bez objašnjenja smenjeno i zašto su ćutali kada je više od hiljadu novinara i medijskih radnika u Srbiji ostalo bez posla po zakonima koje su oni pisali, za interes političko-finansijskog lobija. Zašto, pitali smo ih, ne pomognu da se u Srbiji uspostavi socijalni dijalog, potpiše granski kolektivni ugovor i zaštite svi zaposleni u medijima, a ne samo njima bliski novinari.

Zalagali ste se i zalažete protiv privatizacije medija u Srbiji. Zašto?

ČABARKAPA: Prvi krug privatizacije medija, sproveden u periodu od 2003. do 2007. godine bio je poguban po novinarstvo u Srbiji. Od  56 privatizovanih medija dve trećine je ugašeno. U medijima koji su  “preživeli”  plate su minimalne (manje od 200 evra), neredovne, sindikalno organizovanje je zabranjeno. Umesto javnom, ti mediji služe interesima vlasnika.

Očekivalli smo da će nova vlast, uspostavljena 2012. godine, u skladu sa izbornim obećanjima prispitati sve privatizacije. Oni su, međutim, dovršili posao.

Koji su bitni događaji, zapravo, utjecali na urušavanje medija i statusa novinara u vašoj zemlji?

cabarkapa-losi-rezultati-privatizacije-medija-649539-velikaČABARKAPA: Presudno  je bilo donošenje seta medijskih zakona koji su usvojeni 2. avgusta 2014. godine. Vratiću se na 2009. godinu kada je počela javna debata kako urediti medijsku scenu u  Srbiji. Ministarstvo kulture i informisanja angažovalo je tada medijske eksperte Evropske komisije koji su izradili Medijsku studiju. Po njihovom istraživanju, prezentovanom u  studiji, najprofesionalniji su bili mediji u vlasništvu lokalnih samouprava. Njihov predlog bio je da Srbija ima 10 do 15 lokalnih i regionalnih javnih servisa.

Medijsku studiju odmah je osporilo poslovno udruženje štampanih medija Asocijacija medija. UNS i SINOS su smatrali da je Medijska studija ponudila dobra rešenja, ali je rukovodstvo UNS-a 2011. promenilo mišljenje. Tada je napravljen čvrst savez (medijska koalicija) u koju su ušli UNS, NUNS, Nezavisno drušvo novinara Vojvodine (NDNV), Asocijacija medija, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i Lokal press-poslovna asocijacija lokalnih medija. Asocijacija medija je kasnije izašla iz medijske koalicije, ali su zajedno napravili medijsku zajednicu.

Podsetiću da je 2011. godine Vladin Savet za borbu protiv korupcije na čijem je čelu bila pokojna Verica Barać napisao Izveštaj o problemima i kontroli u medijima.

Savet je utvrdio da među 30 najznačajnih analiziranih medija u Srbiji (12 dnevnih novina, 7 nedeljnika, 6 TV stanica i 5 radio stanica) čak 18 medija je sa nedovoljno transparentnim vlasništvom, čiji pravi vlasnici nisu poznati domaćoj javnosti. Razlog tome je, pre svega, prisustvo ofšor kompanija u vlasničkim strukturama medija, što sve, prevashodno, ima za cilj da se pravi vlasnici medija sakriju i da se time od javnosti prikriju i interesi tih medija.

Ovaj Izveštaj ni jedna vlada u Srbiji nije stavila na dnevni red, a mediji su ga prećutali. Novi Zakon o javnom informisanju je dozvolio kompanijama iz of-šor zone da postanu vlasnici medija. Ono što je kritikovala Verica Barać i protiv čega se borila, sada je legalizovano.

Istraživaćki mediji i njihovi novinari nisu baš omiljeni u Srbiji, kao uostalom ni drugdje. Naprotiv, na udaru su mnogih moćnika, od političkih, do onih koji pripadaju podzemlju. Hoćete li i za moje čitatelje objasniti jedan od posljednjih primjera ataka na takvenovinare – iz Mreže za istraživanje kriminala i korupcioje – KRIK, koje kolege ste, naravno, podržali?

ČABARKAPA: Naš stav je jasan: Niko nema pravo da se meša u novinarski posao. Ako su podaci koje KRIK objavljuje  netačni,  oni koji ih osporavaju mogu da  demantuju i podnesu tužbe. KRIK je objavio snimke na kojima se vide bageri kako ruše privatne objekte u Savamali u noći posle izbora u Srbiji, 24 apila. To je zaista bilo zastrašujuće. Kvart u najstrožem centru grada te noći kontrolisali su ljudi sa fantomkama. Policija nije htela, na pozive građana, da izađe na lice mesta. Premijer je, pre nekoliko dana, prozvao “vrh grada”, na potezu su tužilaštvo i sudstvo.

Krajem maja u emisiji MOST RSE gostovali su novinar nedjeljnika “Vreme” Miloš Vasić i predsjednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Vukašin Obradović, a zadata tema emisije je bilo pitanje “Tone li Srbija u Miloševićev medijski mrak”. Bilo je burnih reakcija ne neke teze izrečene u toj emisiji od strane spomenutih sugovornika. Kako Vi komentirate nastup dvojice kolega u toj emisiji?

ČABARKAPA: U tom razgovoru SINOS I PROUNS  nazvani su “režimskim i fantomskim” organizacijama, a NUNS je označen kao udruženje koje se bori za slobodu medija. Ne želim konflikt sa kolegama iz udruženja, ali ovu zamenu teza nismo mogli da prećutimo. Tačno je da Srbija tone u medijski mrak i to svi vide. Ali, ogromna odgovornost za to je na medijskoj koaliciji.

Iako kritikuju vlast NUNS-ovi funkcioneri su i dalje u konkursnim komisijama i sa ostalim članovima medijske koalicije dele budžetske pare kome oni hoće. Tim novcem su  “medijski feudalci”, kako ih NUNS sada naziva, kupili medije u kojima su bez posla ostali naši  članovi. Uostalom, ministar informisanja i kulture Ivan Tasovac redovno ističe da medijsku politiku vode “reprezentativna medijska udruženja”. Dakle, ONI SU DEO VLASTI.

“Novinarstvo je lep posao, ako se napusti na vreme”, citirali ste u jednoj svojoj kolumni kolege koje su propustile da to urade na vrijeme. Do kakvih se rezultata došlo u istraživanjima Centra za razvoj sindikalizma u Srbiji, koji su bili povod da ste kolumnu započeli rečenicom koju sam citirao?

 Sindikat-novinara-3ČABARKAPA: “Nema lepšeg poziva nego biti oduševljen, osvedočeni, vešt novinar…” Ovo Matoševo uverenje delile su generacije  novinara na ovim prostorima. Nedavno istraživanje Centra za sindikalizam bacilo je drugo svetlo na našu profesiju:”Novinarstvo je danas profesija za neuspešne i nesposobne poslušnike, od kojih se očekuje da u svakom trenutku budu srećni što uopšte imaju priliku da rade, kad tamo napolju ima na hiljade sličnih, još siromašnijih i poslušnijih, spremnih da rade za čak i manje honorare od onih  koji se trenutno isplaćuju, ako se isplaćuju” – jedan je od odgovora anketiranih.

Čak i u ona “zlatna vremena” važilo je pravilo da novinarstvo treba napustiti posle deset godina. Oni koji nisu poslušali verovatno su poslednji  “medijski kauboji” na ovim prostorima. I teško da mogu da imaju razumevanje za gotovo četvrtinu ispitanika Centra za sindikalizam koji su priznali da bi zadržali posao čak i po cenu da se od njih zahteva da pišu ono što ne misle ili znaju.

Da li u medijima u Srbiji danas postoji govor mržnje i hoćete li navesti eventualne primjere? Ko su najčešće eventualne targetirane skupine takvog govora?

 ČABARKAPA: Da krenemo od Skupštine Srbije. Najviši zakonodavni dom postao je rasadnik primitivizma. Umesto argumenata koriste se uvrede i diskvalifikacije. Isti rečnik zastupljen je  u medijima bliskim vlastima. Ovo što rade tabloidi ne može se više ni komentarisati. Ali to će se, uverena sam, na kraju obiti o glavu najvećoj partiji i njenom lideru.

Da li i koliko medijski zakoni doprinose ovakvom stanju novinarstva u Srbiji? Ima li šanse da se isti promijene?

 ČABARKAPA: Katastrofalno stanje u medijskoj sferi direktna je posledica donošenja medijskih zakona, iako su vlast i medijska koalicija najavljivali da će “čim zakon zaživi” u Srbiji “porasti” medijske slobode.

Realnost je drugačija: Od 73 privatizovana medija 34 je dobilo nove vlasnike, 20 je ugašeno, 19 čeka besplatne akcije (što je vrlo problematično jer na njih pravo imaju samo oni koji ih nisu po drugom osnovu uzeli, a  takvih je u Srbiji vrlo malo). Privatizovane medije kupilo je nekoliko ljudi bliskih vlastima i pretvorilo ih u pi-ar servise najveće partije i podstanice premijerovih omiljenih televizija sa nacionalnom frekvencijom. Ugašen je Međunarodni radio Srbija koji je emitovao  vesti na 12 jezika. Zakon je zvanično “ugasio” nacionalnu državnu agenciju mada ona i dalje postoji.

Neposredno po donošenju seta medijskih zakona, 8. avgusta 2014. godine novinari koji su se protivili privatizaciji, nezadovoljni politikom UNS-a i NUNS-a osnovali su Profesionalno udruženje novnara Srbije (PROUNS). SINOS i PROUNS su u septembru 2014. uputili Ustavnom sudu Inicijativu za  utvrđivanje ustavnosti zakonskih odredaba kojima se državi i lokalnoj samoupravi zabranjuje da budu osnivači medija. Početkom novembra smo Ustavnom sudu dostavili i predlog da se privatizacija odloži dok se Sud ne izjasni o našoj Inicijativi. Još nismo dobili odgovor. SINOS i PROUNS pripremaju predlog izmene medijskih zakona kojim će tražiti osnivanje regionalnih javnih servisa i zakonsko “oživljavanje” Tanjuga.

Postoji li socijalni dijalog u medijima u Srbiji?

ČABARKAPA: Ne. Sindikati postoje u javnim servisima i medijima gde je država zadržala vlasništvo. Nema dijaloga na nacionalnom nivou. U Ministarstvu rada nema registrovanih poslodavačkih organizacija. Poslovne medijske asocijacije nisu zainteresovane za to.

Znaju da će, ako bude potpisan granski kolektivni ugovor, morati da poštuju dogovorene standarde, a time bi mogla  da bude  ugrožena egzisgencija  njhovih firmi. Mi ćemo insistirati na uspostavljanju socijalnog dijaloga.

A postoji li sindikat u privatnim medijima?

 ČABARKAPA: U većini privatnih medija poslodavci  zabranjuju sindikalno oganizovanje. U Srbiji ne postoji sećanje na jake sindikate u medijima, ali nema ni elementarne hrabrosti. SINOS ima podršku Evropske i Svetske federacije novinara čiji smo član od 2005. godine (SINOS je osnovan 2002.). Mi ćemo našu borbu nastaviti.

Hvala Vam velika za ovaj razgovor.

 ČABARKAPA:Hvala vama.

RAZGOVARAO:Bedrudin GUŠIĆ (813)

vrbas-miso

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s