Mirsad Jarović, sarajevski estradni umjetnik u egzilu: LIČNO TVRDIM DA ME JE MOJ ODNOS I PRISTUP SEVDAHU KOŠTAO KARIJERE !

Posted: 6. April 2016. in Intervjui

M. Jarovic

 Prvi počeci su bili u školskom horu i ansamblu gde sam svirao harmoniku, a nešto kasnije postao sam član ansambla Kulturno-umetničkog društva “Pavle Goranin” u Sarajevu….. Sa petnaest godina dobio sam poziv od poznatog sarajevskog gitariste Milana Karišika da sviram harmoniku u njegovom orkestru. Nekoliko meseci sam svirao s njima po sarajevskim kafanama. Nakon toga sam imao malu pauzu jer sam se okrenuo fudbalu…..Najduže smo nastupali u restoranu “Saraj -Zovik” kod Hilme. Odatle, početkom 1980. godine odlazim u Beograd, gde počinje moja karijera kao vokalnog soliste…..Nisam imao konkretnog idola, zapravo sve pesme i svi umetnici sevdaha su bili moji idoli. Ja sam uživao u muzici i glasovima zaista kvalitetnih pevača svih žanrova onoga vremena…..Konkurencija me nikada nije plašila, to su sve moje kolege, delimo istu ljubav i istu koru hleba. Za svakoga ima mesta pod ovim suncem…..U periodu od 1980. do 1992. snimio sam pet LP ploča i kaseta, veći broj kasta koktela i festivalskih koktela. Od 92. do danas desetak CD-a i veliki broj koktel izdanja…..Žalosno je da vlada pa skoro pa animozitet bosanske populacije prema sevdahu na koncertima – bosanski pevač može izvesti par sevdalinki i tu je limitirano zbog ukusa današnje publike, ali kada nastupaju rokeri, pevači iz Slovenije i Bugarske…, e, tu nema ograničenja, jer ista publika pada u trans i uživa u njihovoj interpretaciji sevdaha, ljudi im kliču sa “auuu..”, a pevači iz BiH, uključujući i mene, možemo otpevati samo nekoliko sevdalinki i dosta……Organizatori jednostavno ne žele sevdah na nastupima uživo, a ako i prođe, to je minimizirano, naravno, samo kada smo mi iz BiH u pitanju. Sevdah volim i pevat ću ga, ali, nažalost, od sevdaha nema hajra, a novokomponovana, od koje se može zaraditi, mora da potisne sevdah, ali samo u BiH i tamo gde je publika iz BiH…..

Prošle godine obiljezili ste 35 godina estradnog rada. Uz čestitke za značajan jubiler, evo i pitanja: šta je vas odvelo na estradu? Zapravo, kako je to počelo prije više od tri i po decenije?

JAROVIĆ: Zahvaljujem na iskrenim čestitkama i pozivu za ovaj intervju. Moj talenat za muziku je otkrio moj učitelj muzičkog u osnovnoj školi. Prvi počeci su bili u školskom horu i ansamblu gde sam svirao harmoniku, a nešto kasnije postao sam član ansambla Kulturno-umetničkog društva “Pavle Goranin” u Sarajevu. Kao srednjoškolac osnovao sam nekoliko lokalnih bendova. Nastupali smo na igrankama i domovima kulture. Sa petnaest godina dobio sam poziv od poznatog sarajevskog gitariste Milana Karišika da sviram harmoniku u njegovom orkestru. Nekoliko meseci sam svirao s njima po sarajevskim kafanama. Nakon toga sam imao malu pauzu jer sam se okrenuo fudbalu. Po završetku vojnog roka, negde 1978. godine, ponovo sam se vratio muzici i to na profesionalniji način tj. počeo sam da nastupam po sarajevkim restoranima. Prvi angažman bio je u poznatom sarajevskom restoranu  “Kabare”. Prvi pravi estradni početak je bio u nastupima sa orkestrom Adija Dželilovića. Najduže smo nastupali u restoranu “Saraj -Zovik” kod Hilme. Odatle, početkom 1980.godine odlazim u Beograd, gde počinje moja karijera kao vokalnog soliste.

Jeste li u nekoj davnoj mladosti imali uzora na estradi ili muzičkom miljeu uopće?

JAROVIĆ: U mojoj kući se non-stop slušala muzika tj. ja sam odrastao uz muzički program Radio Sarajeva. Nisam imao konkretnog idola, zapravo sve pesme i svi umetnici sevdaha su bili moji idoli. Ja sam uživao u muzici i glasovima zaista kvalitetnih pevača svih žanrova onoga vremena.

M. Jarovic-1

Ali, i na tadašnjoj bh. pa i ex-yu estradi bila je velika konkurencija. Da li ste se plašili iste, ili ste, jednostavno, vjerovali u sebe i svoje mogućnosti?

JAROVIĆ: Konkurencija me nikada nije plašila, to su sve moje kolege, delimo istu ljubav i istu koru hleba. Za svakoga ima mesta pod ovim suncem. Naše je da pevamo, sve je stvar ukusa a o ukusima se ne raspravlja.

Da li je neko posebno zaslužan u smislu podrške, bilo ljudske, obiteljske ili stručne, za Vaše estradne početke i trajanje na sceni toliko dugo? Kome ste, zapravo, sve zahvalni za svoj bogati i uspješni estradni opus?

JAROVIĆ: Najzahvalniji sam mojim roditeljima i mojoj porodici, bratu i sestri, koji su me uvek podržavali i bili su uvek tu za mene. Što se tiče ljudi iz sveta muzike koji su uticali i doprineli uspehu na mom estradnom putu, zahvalanost dugujem Milanu Karišiku, Adiju Dželiloviću, Mariju Kotarcu i Viktoru Jurčeviću. Veliku zahvalnost dugujem mojim saradnicima i prijateljima iz Beograda, pre svega mom kumu Raletu Čajiću i njegovoj supruzi Mariji. Moram da pomenem i veliku podršku Dragana harmonikaša i Ace gitariste s kojima sam ušao u ozbiljnu estradnu priču u Beogradu. Zahvalnost dugujem i Perici Sreiću te članovima njegovog orkestra sa kojim sam nastupao u tada elitnom beogradskom restoranu “Dunavski cvet”. Zahvaljujem se na podršci i pomoći Duletu Vasiću, Radojki Živković, Gordani Stoićević, braći Bajić, Tomi Zdravkoviću, Udruženju estradnih radnika Beograda i Srbije, menadžeru Radetu Živkoviću, PGP RTB sa Draganom Stojnićem i Mišom Mijatovićem i mnogim drugima. Na kraju, zahvalnost upućujem i Sakibu Jakupoviću te menadžeru Selimu Bašiću.

Koliko ste albuma, odnosno CD-ova do sada snimili?

JAROVIĆ: U periodu od 1980. do 1992. snimio sam pet LP ploča i kaseta, veći broj kasta koktela i festivalskih koktela. Od 92. do danas desetak CD-a i veliki broj koktel izdanja.

M. Jarovic-4

S kim ste najviše surađivali u toku svoga estradnog trajanja bilo da je riječ o producentskim kućama, bilo piscima tekstova, muzike, aranžmana…?

JAROVIĆ: U mojoj dugogodišnjoj uspešnoj karijeri sam imao sreću da sarađujem sa zaista vrhunskim imenima ex- yu estrade: Sinanom Alimanovićem, Edom Bilalom, Blagojem Košaninom, Enverom Šadinlijom, Zdravkom Đuranovićem, Zlajom Sjerićem, Mišom Markovićem, Jasminom Osmanagićem Jakom, Murisom Hubjerom, Draganom Kneževićem i drugima. Marija i Rale Čajić su najzaslužniji za moje postojanje na estradi i za moje trajanje sve ove godine. Što se tiče saradnje sa produkcijskim kućama, zahvalan sam RTB PGP, Disk Sarajevo, RTV Ljubljana i Jugodisk. Zahvalnost dugujem i produkcijskim kućama Embex München, Pelex, Nimfa produkcija i naravno mojoj sadašnjoj kući Hayat Production, za koju sam upravo izdao moj jubilarni dupli kompilacijski CD u povodu obeležavanja 35. godina uspešne estradne karijere.

“Pod bosanskim nebom rodila me majka”, naslov je pjesme koju ste izveli na jednom festivalu u Velikoj Kladuši 2013. i kada je i Vas tom prilikom najavio legendarni Oliver Mlakar. Od svih pjesama iz Vašeg bogatog repertoara, a među onima koje sam ja imao prilike slušati, ta se meni lično najviše dojmila. Naravno, stvar je ukusa, ali i ovaj dojam je valjda rezultat nekih mojih damara i ranjivosti moje duše koji rade u “petoj brzini” iz tuđine koja je i mene strefila. Da li je svjesnost tuđine bitno utjecala i na Vas da ste onako emotivno otpjevali tu pjesmu?

JAROVIĆ: Ja mogu samo da vam se zahvalim na ovako krasnom komentaru i prepozanavanju emocije koja nam je očigledno zajednička. Jer je daljina tuga pregolema.

Kakav odnos imate prema sevdalnici i da li se estrada i sevdalinka međusobno i neminovno konfrontiraju?

JAROVIĆ: Sevdah je iznad svega moja velika ljubav. 1981. polažem zvanično audiciju na Radio Sarajevu i samim tim postajem vokalni solista Radio Sarajeva, na što sam jako ponosan. U određenom periodu snimio veći broj arhivskih snimaka sevdaha. Uvek sam na svojim nastupima pevao i sevdalinke i mislim da me publika najviše prepoznaje po njima. Nažalost, od sevdaha se danas ne može živeti, što ne znači da i moderna muzika nije kvalitetna.

Želim kao izvođač SEVDAHA da kažem i ovo: nažalost, moram da kažem da je moj stav i pristup sevdahu svih ovih godina, jako loše uticao na moje koncertne aktivnosti. Žalosno je da vlada pa skoro pa animozitet bosanske populacije prema sevdahu na koncertima – bosanski pevač može izvesti par sevdalinki i tu je limitirano zbog ukusa današnje publike, ali kada nastupaju rokeri, pevači iz Slovenije i Bugarske…, e, tu nema ograničenja, jer ista publika pada u trans i uživa u njihovoj interpretaciji sevdaha, ljudi im kliču sa “auuu..”, a pevači iz BiH, uključujući i mene, možemo otpevati samo nekoliko sevdalinki i dosta. Zato danas imamo situaciju da najveći i najbolji živi izvođači, pa i oni manje dobri, nemaju ni za hleb i nastupaju samo na posebnim manifestacijama, za mezu i piće. Lično tvrdim da me je moj odnos i pristup sevdahu koštao karijere! Organizatori jednostavno ne žele sevdah na nastupima uživo, a ako i prođe, to je minimizirano, naravno, samo kada smo mi iz BiH u pitanju. Sevdah volim i pevat ću ga, ali, nažalost, od sevdaha nema hajra, a novokomponovana, od koje se može zaraditi, mora da potisne sevdah, ali samo u BiH i tamo gde je publika iz BiH.

M. Jarovic-2

Puno toga je napisano ili rečeno poput da na estradi ima netrpeljivosti, pa čak i sukoba među estradnjacima, kao što se priča i zna da itekako ima i drugarstva, međusobnog poštovanja medju kolegama i sl. Kakva su Vaša iskustva u vezi s tim?

JAROVIĆ: U svakoj branši ima i ljubavi i mržnje. Nije estrada ništa posebno, samo je javna, pa se više zna o tome. Ja svoje kolege cenim i poštujem i trudim se da imam korektan odnos. Naravno, ne možemo se svi voleti. Ima pravih i iskrenih prijateljstava koji traju godinama. Sve ovisi o karakteru čoveka.

Na kraju, šta, eventualno, novoga spremate, odavde iz Amerike, svojim fanovima i ljubiteljima dobre muzike inače, ma gdje da jesu?

JAROVIĆ: Nakon izlaska dvostrukog CD-u koji je dočekan s oduševljenjem, na moju veliku radost, počele su i koncertne aktivnosti, prvo u Kanadi, u Torontu, a sada pripremam se da održim nekoliko koncerata širom Sjedinjenih Američkih Država i Kanade, jer moja verna publika i ljubitelji dobre pesme zaslužuju i malo nastupa uživo. Jako me raduje taj kontakt uživo gde mogu preneti svoje emocije kroz pesmu i da podelim osećaj i tuge i sreće sa svima koji su, kao i ja, daleko od svoje domovine.

M. Jarovic-3

Želim Vam jos puno trajanja i jubileja u muzičkom životu, svako dobro u daljnjem životu te hvala za ovaj razgovor.

JAROVIĆ: Na kraju ovog krasnog intervujua želimo izraziti svoju iskrenu zahvalnost pažnjii, prostoru i čestitkama koje ste mi nesebično uputili. Hvala i živjeli.

RAZGOVARAO: Bedrudin GUŠIĆ (784)

vrbas-miso

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s