Vojvođanski klub – Saopštenje

Posted: 18. August 2015. in Intervjui

VK

Danas se završava javna rasprava o Nacrtu Zakona o  izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu

Novi model privilegovane pljačke

– legalizacija davanja zemljišta (odabranim) strancima i domaćim tajkunima –

Poljoprivrednici, kao i stručna javnost, saglasni su u jednom: postojeći  Zakon o poljoprivrednom zemljištu je bilo neophodno menjati. Iz više razloga. Najvažniji razlog je da se iskoristi poslednja šansa da se, pre  početka primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, uredi pitanje vlasništva nad zemljištem, kako za naše državljane, tako i za strance, jer će po Sporazumu, od 2017. godine i strani državljani iz zemalja EU imati pravo da, pod istim uslovima kao i naši državljani,  postanu vlasnici zemlje u Srbiji. Međutim, Nacrt Zakona o  izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, se tog pitanja nije ni dotakao. Ali je zato ponudio način da “na mala vrata” stranci i pre tog roka zauzmu najplodnije poljoprivredno zemljište, uz blagoslov Vlade i Ministarstva, bez stvarnog uticaja lokalne samouprave i domaćih poljoprivrednika. Dugoročno, ovakvim zakonskim rešenjima se legalizuje Vučićeva rasprodaja vojvođanske zemlje strancima, čime se poljoprivrednici Vojvodine pretvaraju u nezaposlene nadničare, spremne da rade i za najmizerniju platu, čime gospodin Vučić uveliko reklamira naše “tržište rada” pred stranim investitorima.

Analizom kompletnog Nacrta, vidi se da on sadrži samo dve suštinski nove odredbe, od kojih se jedna zasniva na zahtevima poljoprivrednika (prodaja državne zemlje poljoprivrednim domaćinstvima), dok je druga potpuno suprotna svim njihovim dosadašnjim zahtevima, ali i logici optimalnog razvoja domaće poljoprivrede (“pravo prvenstva zakupa”).  Kratak i neprimeren rok za javnu raspravu dodatno nameće sumnju da se Zakon o poljoprivrednom zemljištu menja upravo zbog unošenja te jedne bitne izmene, koju ni stručna javnost, ni udruženja poljoprivrednika, u regularnoj javnoj raspravi, nikada ne bi prihvatili, što se nedvosmisleno videlo i na Okruglom stolu koju je o ovom pitanju organizovao Pokrajinski Sekretarijat za poljoprivredu i na javnoj raspravi koju je u Novom sadu organizovalo Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Vojvođanski klub, kao i većina udruženja poljoprivrednika u Vojvodini, smatra da je suštinski cilj i razlog izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu uvođenje novog instituta  – “prava prvesnstva zakupa”, kojim se omogućava povlašćen tridesetogodišnji zakup najbolje državne zemlje  bez konkursa, čak i bez javnog poziva (član 7. Nacrta), s tim da pravo takvog zakupa neće imati poljoprivredna domaćinstva, već samo (domaće i strane) firme. Na osnovu “prava prvenstva zakupa” će se  u zakup  dati  30% državnog zemljišta u svakoj lokalnoj samoupravi, na 30 godina, pravnim licima na osnovu “investicionog plana”, koji procenjuje komisija koju formira  Ministar. Gruba računica kaže da će, po ovom osnovu,  strancima i velikim firmama biti dato u  zakup oko 120.000 hektara samo u Vojvodini. Ono što preostane nakon davanja zemlje njima u zakup, izdavaće se na osnovu prava prečeg zakupa i klasičnog zakupa. Ovim se  obesmišljava i “pravo prečeg zakupa” i klasični zakup, a postupak dodele postaje izrazito netransparentan i projektovano koruptivan. Najkrupnija izmena je, svakako, mogućnost da velike strane kompanije u odabranim opštinama zakupe na 30 godina najplodniju zemlju, uz direktan dogovor sa Vladom i Ministarstvom. Time se, ponovo, strane firme stavljaju u povoljniji položaj nego naši poljoprivrednici, što je započeto još protivustavnom prodajom i davanjem u zakup vojvođanske zemlje Arapima. Pored toga, u ovom procesu, kako je definisano u Nacrtu, nema  javnog poziva potencijalnim investitorima, a takav zakup je dostupam samo pravnim licima, što znači da nije dostupan poljoprivrednim gazdinstvima, čak ni onima koji tu zemlju već godinama unazad uzimaju u zakup. Osim toga, po ovom Nacrtu, u svakoj lokalnoj samoupravi svih 30% državnog zemljišta koji se po ovom osnovu  daje u zakup mora da dobije jedan investitor, čime postaje jasniji i cilj izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Korak dalje u cementiranju centralizovanog odlučivanja  je i diskreciono pravo komisije, koju formira Ministar  poljoprivrede, da odluči koji program je najbolji, odnosno na osnovu kog  investicionog  programa će neka firma dobiti 30% državne zemlje u zakup na 30 godina. Opštine su dobile rok od 5 dana da se izjasne da li prihvtaju takav „predlog“ republičke komisije.  Završni korak u ovom pravcu je objašnjenje Ministarstva poljoprivrede da će vlada naknadno „bliže propisati pravila“ za dodelu zemlje u zakup na osnovu „investicionih planova“. Imajući u vidu dosadašnju politiku Vlade koja je zainteresovana samo za punjenje budžeta, a ne za dobrobit građana,  opravdano treba strahovati od tih „bližih pravila”. Sama formulacija “pravo prvenstva zakupa” jasno ukazuje ko je favorizovan u dugoročnom zakupu državnog zemljišta, tako da nama ostaje samo da pitamo: zašto? Zašto, ako se zna da su do sada 77 % korisnika zakupa državnog zemljišta bila poljoprivrdna domaćinstva, a ne firme?  Zašto se sada uvodi novina koja u startu eliminiše poljoprivredna gazdinstva?  Pored njih, eliminišu se  i firme koje su do sada koristile državno zemljište, jer izgrađena infrastruktura, ekonomično dosadašnje korišćenje državog zemljišta i slično, nisu argumenti na osnovu kojih će se dodeljivati najkvalitetnija zemlja u zakup.  Posebno pitanje je: zašto je “pravo prvenstva zakupa” dato  i stranim firmama?  Da li zato što je, i ovog puta, neko napravio dogovor sa konkretnim kompanijama, pa sada mora da stvori zakonsku osnovu da se taj dogovor i realizuje? Odnosno: da li je prvi korak ka ovakvom Nacrtu u stvari bio Memorandum o razumevanju koji je sa firmom “Tenis” Vlada potpisala 27. aprila u Beogradu?

Posebna priča je deo Nacrta koji je formalno pozitivan, ali realno predstavlja samo “šargarepu” za domaće poljoprivrednike, jer je suštinski nerealan. Takav je deo Nacrta  koji omogućava prodaju zemlje domaćim poljoprivrednicima. Ovim odredbama su predlozi poljoprivrednika zloupotrebljeni, jer im se formalno daje pravo da kupe državnu zemlju (koja preostane nakon povlašćenog zakupa na 30 godina), ali pod uslovima koji su za naše poljoprivrednike nerealni.  Tako, po ovom Nacrtu, poljoprivrednik koji ima do 30 hektara, može da kupi 20 hektara državne zemlje. U Vojvodini, to znači da poljoprivredno domaćinstvo treba da uloži oko 200.000 evra za tu kupovinu, odnosno da tu sumu plati u roku od najviše 5 godina (u javnoj raspravi se ta mera reklamira kao posebna pogodnost). Koliko imamo poljoprivrednih domaćinstava koja godišnje mogu da izdvoje 40.000 evra, plus kamate i tako pet godina za redom? Sa sadašnjom kreditnom politikom banaka u Srbiji, kredit koji bi za kupovinu zemlje uzelo poljoprivredno domaćinstvo definitivno bi ga zakopao, a  najverovatnije  i potpuno uništio. S druge strane, finansijski posmatrano, lokalna samouprava će nužno biti zainteresovanija za izdavanje zemlje u zakup po osnovu “prava prvenstva zakupa”, jer sav prihod od takvog zakupa (osim 5% za protivgradnu zaštitu) ide lokalnoj samoupravi, dok će za prodaju zemlje biti manje zainteresovana, jer sav prihod od prodaje ide Republici.

Da li su izneti argumenti dovoljni da ubede i javnost koja ne zna mnogo o poljoprivredi, da je ovaj Nacrt štetan za celu našu poljoprivredu, a posebno za Vojvođansku i da predstavlja samo ozakonjenje procesa koji je otpočet prodajom i davanjem zemlje u zakup Arapima ispod cene,  mimo Ustava i zakona. Tada je zemlja data u Zakup na osnovu direktnog dogovora Aleksandra Vučića sa Arapima i Ugovora koji je Skupština naknadno ratifikovala, po ceni koja je bila i do 30% niža od one koju su plaćali domaći poljoprivrednici. Tada su se poljoprivrednici podigli i protestovali. Sada ćemo imati Zakon po kome će upravo takav proces postati legalan.

Zbog svega navedenog, Vojvođanski klub traži da se predloženi Nacrt Zakona o  izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu povuče iz procedure; da se pripremi novi Zakon o poljoprivrednom zemljištu koji će sistemski regulisati pitanje prava vlasništva nad zemljištem za naše državljane i strance i da se dozvoli korektna javna rasprava, koja će omogućiti stručnjacima i udruženjima poljoprivrednika da iznesu svoje stavove, a analitičarima da suoče javnost sa posledicama predloženih rešenja.

Napomena:

Poštujući zvaničnu proceduru, Vojvođanski klub je svoje primedbe (čiji rezime smo izneli u ovom tekstu) uputio Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Za Vojvođanski klub

Dr Branislava Kostić, Predsednica

Đorđe Bugarin, Predsednik Saveta

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s