Dr.Milivoj Bešlin, historičar iz Novog Sada: NIKOLIĆU I NIJE MESTO U POTOČARIMA

Posted: 1. Juni 2015. in Intervjui

milivojReč je pre svega o rehabilitaciji koja je motivisana ne željom za istorijskom istinom ili pravdom, nije tu u pitanju ni briga za same četnike i Mihailovića, već iznad svega ideja da se rehabilituje ideologija koja je stajala u osnovi četničkog pokreta a to je nacionalizam. Nacionalizam je potrebno rasteretiti stigme istorijske odgovornosti zbog kolaboracije i masovnih ratnih zločina, pa i izdaje zemlje…..Inače, smatram da bi previše eufemistički bilo reći da je prošlost upotrebljena, ona je ovom prilikom na najgrublji način zloupotrebljena i falsifikovana…..Dakle, kritička istoriografija je nauka koja ima svoje metode. Revizioniste ti metodi ne zanimaju. Ali ako bismo ih se držali, antifašizam četnika je apsolutno nedokaziv…..Kada je u pitanju region, ova rehabilitacija će dodatno povećati distancu u regionu i uticati na faktičku rehabilitaciju optuženika za ratne zločine iz 90-ih…..Vlada je, ako mene pitate, morala da pošalje jasnije poruke u javnost, jer je ova rehabilitacija suprotstavljena svim vrednostima za koje se vlast nominalno zalaže – pomirenje, evropske integracije, saradnja u regionu itd…..Rehabilitacija je samo poslednji čin koji je započet još prvim petooktobarskim udžbenicima istorije. Ovime se zapravo krug zatvorio…..Istoriografija se ovde kao i drugde vrlo lako stavila u službu politike i nacionalističke ideologije. Ne mislim naravno na čitavu istoriografiju, već na jedan njen deo…..Istoričar može biti kao ekspert svedok na sudu samo u slučajevima da utvrdi da li je neki dokument autentičan ili je falsifikat; može da izvrši istorijsku kritiku (spoljnu i unutrašnju) izvora i tu se naša uloga završava. A da istoričar dođe na sud i nameće sudu svoju sliku prošlosti, pri tome neproverenu i manipulativnu, to je zaista neprihvatljivo. Oni su lagali na sudu, nametali sudu neistinitu sliku istorije, služili se ciljanim netačnostima pod zakletvom……Ja se Ranka Končara sećam pre svega kao svog profesora i prijatelja. A istorigrafija bi trebalo da ga se seća kao kritičkog istoričara koji je uvek bez ostatka stojao u odbranu struke i zanata istoričara……

Gospodine Bešlin! Kako Vi, kao historičar, komentirate nedavnu rehabilitaciju četničkog komandanta iz Drugog svjetskog rata Draže Mihailovića?

BEŠLIN: Reč je pre svega o rehabilitaciji koja je motivisana ne željom za istorijskom istinom ili pravdom, nije tu u pitanju ni briga za same četnike i Mihailovića, već iznad svega ideja da se rehabilituje ideologija koja je stajala u osnovi četničkog pokreta a to je nacionalizam. Nacionalizam je potrebno rasteretiti stigme istorijske odgovornosti zbog kolaboracije i masovnih ratnih zločina, pa i izdaje zemlje. Priča da je pravno pitanje i procesni problem pre svega bio u fokusu, ne stoji. Faktičke posledice toga su daleko od „procesnih“.

Da li je presudom od 14. maja ove godine uistinu politički upotrebljena prošlost Srbije i regiona, kako upućuje naslov Zbornika Alternativne kulturne organizacije iz Novog Sada? Kome je i zašto, eventualno, trebala takva upotreba prošlosti?

BEŠLIN: Bila je potrebna ideologiji nacionalizma da bi se rasteretila istorijske stigme zločina koje su četnici (kao eksponenti te ideologije) počinili u Drugom svetskom ratu i naravno da bi se nacionalizam ekskulpirao od istorijske odgovornosti i za kolaboraciju koja je neosporna. Inače, smatram da bi previše eufemistički bilo reći da je prošlost upotrebljena, ona je ovom prilikom na najgrublji način zloupotrebljena i falsifikovana.

Ovdje se radi o očiglednoj reviziji historije i njenih činjenica, zar ne? Mogu li oni koji stoje iza presude o rehabilitaciji Draže Mihailovića, dokazati da su četnici bili antifašisti, kako ih se već predstavlja u javnosti, ne od jučer?

beslinBEŠLIN: Pitanje je gde se i na koji način, kojim metodama to postiže. Dakle, kritička istoriografija je nauka koja ima svoje metode. Revizioniste ti metodi ne zanimaju. Ali ako bismo ih se držali, antifašizam četnika je apsolutno nedokaziv. Ali revizionisti su pred sudom i pod zakletvom tvrdili da je to bio antifašizam i da nije bilo kolaboracije. Četnici kao pojava u Drugom svetskom ratu i vojno i politički nastaju kao antiokupatorski pokret. Međutim, njihov nacionalizam i antikomunizam odveli su ih u neprijateljstvo prema partizanima kao jedinom antifašističkom pokretu i prirodno u kolaboraciju sa okupatorima, već od novembra 1941. Kratak odgovor na Vaše pitanje bi bio da to jeste nesumnjivi revizionizam i to onaj koji nema nikakvo uporište u novopronađenim izvorima, već isključivo u politički motivisanim falsifikatima.

Četnički komnadant Draža Mihailović će sada dobiti svoje ulice i trgove u nekim gradovima i mjestima Srbije, a možda će se po njemu mnogo toga zvati u toj zemlji. Šta bi to sve moglo značiti za imidž Srbije u Evropi i svijetu?

BEŠLIN: Za imidž, kako kažete, Srbije u svetu to neće značiti mnogo, jer su tačka kristalizacije tu ratovi 90-ih. Za taj imidž zločini i ratovi u Bosni, genocid, Srebrenica, Prijedor itd. su važne determinante odnosa kada je reč o imidžu Srbije u svetu. Kada je u pitanju region, ova rehabilitacija će dodatno povećati distancu u regionu i uticati na faktičku rehabilitaciju optuženika za ratne zločine iz 90-ih.

Bez obzira na ideološku matricu nekih čelnih funkcionera Srbije, smatrate li da bi se oni trebali kao državnici javno i nedvosmisleno odrediti naspram presude Višeg suda u Beogradu od 14. maja?

BEŠLIN: Prethodna Vlada do 2012. je pokazala veoma visok stepen identifikacije sa četničkim pokretom Mihailovića. Oni su doneli zakon o rehabilitaciji, restituciji, ovi pre njih zakon o izjednačavanju četnika i partizana. Aktuelna vlast pokazuje indiferentnost i čak ambivalenciju. Dva važna ministra su osudila tu rehabilitaciju. S druge strane, kabinet Nikolića je preko savetnika Antića vršio žestok pritisak na pravosuđe u cilju rehabilitacije. Vlada je, ako mene pitate, morala da pošalje jasnije poruke u javnost, jer je ova rehabilitacija suprotstavljena svim vrednostima za koje se vlast nominalno zalaže – pomirenje, evropske integracije, saradnja u regionu itd.

Je li realno očekivati da će se sada u toj zemlji mijenjati nastavni planovi i programi, barem kada je u pitanju novija historija Srbije, odnosno Jugoslavije?

BEŠLIN: Neće se ništa epohalno promeniti u udžbenicima. Prvi revizionistički talas u udžbenicima desio se već 90-ih u vreme Miloševića. Nije se u rat za ciljeve koji su bili identični ciljevima četnika moglo krenuti sa partizanskom antifašističkom ideologijom. Ipak, totalni revizionizam je nastupio tek posle 2000. kada je napisano da su partizani ubijali bez milosti a četnici čuvali biološku supstancu naroda. Ili da je Tito bio “notorni agent Kominterne” a Draža “ljubitelj fancuske književnosti”. Dakle, tek iza toga dolaze zakon o rehabilitaciji, izjednačavanju četnika i partizana itd. Rehabilitacija je samo poslednji čin koji je započet još prvim petooktobarskim udžbenicima istorije. Ovime se zapravo krug zatvorio.

Da li su među vama – historičarima u Srbiji, podijeljeni znanstveni stavovi oko uloge Draže Mihailovića i njegovog Četničkog pokreta za vrijeme Drugog svjetskog rata i jesu li neki, uvjetno rečeno, od Vaših kolega doprinjeli da je Viši sud u Beogradu donio ovakvu presudu?

beslin-1BEŠLIN: Ulogu istoričara ja vidim kao servisera državne ideologije; oni svakako nisu autonomni subjekt niti su reprezent struke. Istoriografija se ovde kao i drugde vrlo lako stavila u službu politike i nacionalističke ideologije. Ne mislim naravno na čitavu istoriografiju, već na jedan njen deo. Istoriografija je kao i društvo pluralna, ali ovde su neki, nazivani dvorskim istoričarima, vrlo doprineli da se ovaj sudski spor završi. Neki od njih bliski prethodnom režimu Borisa Tadića su bili svedoci na sudu, što je već i moralno i profesionalno nedopustivo. Istoričar može biti kao ekspert svedok na sudu samo u slučajevima da utvrdi da li je neki dokument autentičan ili je falsifikat; može da izvrši istorijsku kritiku (spoljnu i unutrašnju) izvora i tu se naša uloga završava. A da istoričar dođe na sud i nameće sudu svoju sliku prošlosti, pri tome neproverenu i manipulativnu, to je zaista neprihvatljivo. Oni su lagali na sudu, nametali sudu neistinitu sliku istorije, služili se ciljanim netačnostima pod zakletvom. I to je apsurd, čovek na sudu može da svedoči o stvarima kojima je bio neposredan svedok. A ovako kako je urađeno, to je zaista teško naći bilo gde u svetu.

Ni mi u Bosni i Hercegovini nimalo nismo imuni na Dražu, a potom na Karadžića, Mladića… i njihove izvođače krvavih radova. Naprotiv! Da li se presudom o rehabilitaciji Čiče prećutno rehabilitiraju i zločini sljedbenika ove dvojice u BiH 1992-1995, pa i sam zločin genocida u Srebrenici?

BEŠLIN: Naravno! Ovom rehabilitacijom, to sam više puta ponovio, se pre svega rehabilituje ideologija nacionalizma, sa svim svojim ciljevima (velikodržavlje, pre svega) i metodama (nasilje, rat, zločini). Dakle, to je iznad svega rehabilitacija ratova iz 90-ih. Ta bitka za interpretaciju postjugoslovenskih ratova tek mora da počne i ona će biti dugotrojna i sa neizvesnim ishodom.

11. jula će u Potočare doći predsjednici Slovenije, Hrvatske i Crne Gore, ali ne i predsjednik Srbije. Komentar?

BEŠLIN: Njemu tamo nije mesto. Jer nije suština u fizičkom prisustvu, već u politici koja bi u svemu i po svemu morala biti diskontinuitet u odnosu na onu koja je dovela do genocida u BiH. Jasno je da Nikolić i njegov kabinet nisu ni na stvarnoj niti na simboličkoj ravni, dakle, ni idejno ni personalno, nisu diskontitnuitet sa epohom devedesetih.

Na samom kraju, zašto se svakog 29. oktobra, kao i inače, treba javno sjećati prof. dr. Ranka Končara?

BEŠLIN: Ja se Ranka Končara sećam pre svega kao svog profesora i prijatelja. A istorigrafija bi trebalo da ga se seća kao kritičkog istoričara koji je uvek bez ostatka stojao u odbranu struke i zanata istoričara. A Vojvodina bi morala da ga se seća kao istoričara koji je utemeljio istoriju o njoj. Upravo završavam urednički posao za knjigu u kojoj sam sabrao njegove radove, analize, studije, polemike itd. Mislim da je to vid “kreativnog sećanja” od kojega će pre svega nauka, kritička istoriografija, imati benefit.

Hvala Vam velika za ovaj razgovor.

BEŠLIN: Hvala Vama na prilici da ponovo razjasnimo ova pitanja.

RAZGOVARAO: Bedrudin GUŠIĆ (685)

vrbas-miso

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s