Staša Zajović, koordinatorka nevladine organizacije “Žene u crnom” iz Beograda: REHABILITACIJA DRAŽE MIHAILOVIĆA IMA JASNU POLITIČKU I IDEOLOŠKU POZADINU

Posted: 15. Maj 2015. in Intervjui
 stasa zajovicBiljana Kovačević Vučo je bila jedna od najvažnijih pravnica, jedna od najvećih braniteljki ljudskih prava u Srbiji.….Da, mi ćemo kao i svakog 11. jula, i ove godine biti u Srebrenici. Tamo ćemo ići, kako sa našim aktivistkinjama iz mreže Žena u crnom iz Srbije, tako i sa aktivistkinjama naše međunarodne mreže Žena u crnom, pre svega iz Italije i Španije.….Što se tiče društva u Srbiji, ono nije napravilo niti jedan korak kako bi preuzelo odgovornost za počinjeni genocid u Srebrenici…..Haški tribunal je napravio propust kada je u pitanju slučaj Vojislava Šešelja, jer je očigledno optužnica koju je pripremilo tužilaštvo nije dovoljna za njegovu osudu. Takođe, mislim da on nije trebalo da bude pušten na slobodu, zato što nije poštovao pravila suda da kada bude pušten na slobodu, ne može da se bavi političkom delatnošću…..Stav Žena u crnom jeste da je Srbija stalno na tom opasnom putu da klizne iz svetovne u teokratsku državu, budući da je u društvu jako jak uticaj Srpske pravoslavne crkve. Ona je bila ta, koja je uz Srpsku akademiju nauka i umetnosti podržavala rat, a sada u miru, podržava progon svih drugačijih i različitih, tu pre svega mislim, na neheteroseksualnu populaciju……Ćutanje je važno, jer smatramo da je ono često glasnije od reči. Takođe, slažemo se sa vama da bi bilo jako dobro za postizanje kako pravde, tako i pravednog mira u regiji, da političari iz Srbije, ali i iz regije treba da posećuju Memorijalni centar u Potočarima i ćute, što zbog stida, tako i zbog odgovornosti……

 
Mnogo toga je aktuelno a što bi moglo biti tema našeg razgovora ali osjećam ljudsku i profesionalnu potrebu da najprije evociramo uspomene na pokojnu Biljanu Kovačević  Vučo baš ovdje i sada u povodu 5-te godišnjice njenog odlaska. Kako se Vi sjećate tog velikog borca za ljudska prava, ili – suborca?
 
ZAJOVIĆ: Biljana Kovačević Vučo je bila jedna od najvažnijih pravnica, jedna od najvećih braniteljki ljudskih prava u Srbiji. Ona je u svoj odnos sa Ženama u crnom utkala kako svoj profesionalni pravni angažman, tako i svoju aktivističku strast. Sarađivala je sa nama na Izradi zakona o prigovoru savesti, koji bi omogućio civilno služenje vojnog roka, zajedno sa njom mi smo pokretale brojne kampanje protiv nekažnjivosti, protiv poricanja genocida u Srebrenici itd.
 
Srebrenica je, ipak, tema nad temama. 11. aprila ste u Knez Mihajlovoj organizirali stajanje i ćutanje u povodu 20 godina genocida u tom bosanskom gradiću. Kako je protekla ta manifestacija u pogledu odziva i je li bilo incidenata?
 
ZAJOVIĆ:Protest povodom dvadeset godina od genocida u Srebrenici, u Knez Mihailovoj ulici je protekao u miru, uz redovno policijsko obezbeđenje. Na protestu je bilo 35 aktivistkinja mreže Žena u crnom iz par gradova u Srbiji i Vojvodini.
 
Siguran sam da ćete se i predstojećeg 11. jula naći u Potočarima. Da li ćete tada biti sami ili u društvu sa nekim drugim aktivistima iz Srbije, BiH.., regiona? Kako ste inače osmislili obilježavanje te jubilarne, ali tužne godišnjice?
 
ZAJOVIĆ: Da, mi ćemo kao i svakog 11. jula, i ove godine biti u Srebrenici. Tamo ćemo ići, kako sa našim aktivistkinjama iz mreže Žena u crnom iz Srbije, tako i sa aktivistkinjama naše međunarodne mreže Žena u crnom, pre svega iz Italije i Španije. Mi ćemo 10. jula ove godine, imati protest ispred Predsedništva Srbije sa zahtevom da se 11. juli proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici. To će biti u 1h, dok ćemo u 20h na Trgu Republike imati performans u crnini i ćutanju.
 
Godinama ste insajder kada je u pitanju obilježavanje najvećeg genocida počinjenog na tlu Evrope nakon Drugog svjetskog rata – onog u Srebrenici. S druge strane, oficijelne vlasti Srbije, pa i šira javnost, tu srebreničku pretužnu priču koju su meritorne medjunarodne pravne institucije okvalificirale genocidom, drugačije tretiraju. Primjećuje li se, ipak, nekakav pozitivan pomak u pogledu odnosa službene i “neslužbene” Srbije prema Srebrenici? Je li Srbija i njeno društvo napravila barem jedan korak naprijed da se suoči sa istinom iz ne tako davne prošlosti, posebno onom od prije 20 godina?
 
ZAJOVIĆ: Što se tiče recepcije genocida u Srebrenici, vlasti u Srbiji su se menjale, ali se odnos prema počinjenom genocidu nije menjao, i on se kretao od poricanja preko minimiziranja do relativizovanja. Što se tiče društva u Srbiji, ono nije napravilo niti jedan korak kako bi preuzelo odgovornost za počinjeni genocid u Srebrenici.
 
Kako komentirate akciju novinara Dušana Mašića – da 7000 ljudi legne ispred Skupštine za Srebrenicu?
 
ZAJOVIĆ: Akcija novinara Dušana Mašića je pozitivan korak i kao takav on može da bude dobar gest u restorativnoj pravdi. Međutim, pored kratkoročnih akcija, potrebno je preuzimati kontinuirane zahteve ka kažnjivosti negiranja genocida u Srebrenici. Sporan je međutim broj ljudi, budući da je Međunarodna zajednica utvrdila da su u genocidu ubijene 8.372 osobe.
 
Prisustvovali ste 3. aprila ročištu u Višem sudu u Beogradu u postupku rehabilitacije Draže Mihailovića. Kakve utiske ste ponijeli? Da li je u pitanju isključivo pravni proces ili sva ta priča o rehabilitaciji đenerala Draže ima političku i ideološku pozadinu?
 
ZAJOVIĆ:Utisci koje sam ponela sa suđenja za rehabilitaciju Draže Mihailovića::: Naravno da priča o rehabilitaciji nema samo pravni nivo, čak naprotiv, proces rehabilitacije ima jasnu političku i ideološku pozadinu (pošto je ovaj razgovor vođen prije nekoliko dana jučer, 14. maja 2015., je stigla vijest iz Beograda da je Draža Mihailović rehabilitiran, op. B.G.).
 
Vojvoda Šešelj je također jedna od tema koju ne bi imalo smisla zaobići. Zaista, kako komentirate – prvo njegovo privremeno puštanje na slobodu, njegovo djelovanje na slobodi te zahtjev Haga da ga se vrati tamo?
 
stasaZAJOVIĆ: Haški tribunal je napravio propust kada je u pitanju slučaj Vojislava Šešelja, jer je očigledno optužnica koju je pripremilo tužilaštvo nije dovoljna za njegovu osudu. Takođe, mislim da on nije trebalo da bude pušten na slobodu, zato što nije poštovao pravila suda da kada bude pušten na slobodu, ne može da se bavi političkom delatnošću. Podržavamo zahtev Haškog tribunala da se on što pre vrati tamo, da mu se nastavi proces i da se on što pre okonča, nadamo se, osuđujućom presudom, budući da znamo koju je on involviranost imao u počinjene ratne zločine, kako u Hrvatskoj, tako i u Bosni i Hercegovini, ali i u Vojvodini.
 
 Pošto participirate u Koaliciji za sekularnu državu, znači li to da smatrate da Srbija nije sekularna država?  Šta za Vas i Vaše aktivistkinje, zapravo, znači sekularizam?
 
ZAJOVIĆ: Stav Žena u crnom jeste da je Srbija stalno na tom opasnom putu da klizne iz svetovne u teokratsku državu, budući da je u društvu jako jak uticaj Srpske pravoslavne crkve. Ona je bila ta, koja je uz Srpsku akademiju nauka i umetnosti podržavala rat, a sada u miru, podržava progon svih drugačijih i različitih, tu pre svega mislim, na neheteroseksualnu populaciju. Za Žene u crnom sekularizam predstavlja potpunu odvojenost crkve od države, što podrazumeva hitno isključivanje veronauke iz školskog obrazovanog programa.
 
stasa-1Jedna od vaših konstanti djelovanja jeste i antifašizam. Kako realizirate na terenu taj angažman i da li vas pri tome iko ometa ili napada?
 
ZAJOVIĆ: Što se tiče naših antifašističkih akcija, one su za nas jako vazne, jer su Žene u crnom antifašistička grupa, koja svake godine obeležava, kako 09. maj, tako i 09. novembar, kao važne međunarodne datume antifašističkog karaktera. U tim našim akcijama, kao i u ostalim, imamo problema. 09. novembra 2012. godine fašistička organizacija Naši, je sastavila spisak „mrzitelja Srba“ na kome su se našle i Žene u crnom.
 
Ćutanje je jedan od vaših prepoznatljivih načina djelovanja na protestima. Pošto sam jedan od onih koji smatra da ćutanje u nekim konkretnim situacijama može biti rječitije od bezbroj riječi, fraza.., rečenica, neću vas onda ni pitati zašto ćutite, ali Vas, za kraj, hoću pitati: mislite li da bi i svi ostali, posebno domaći i ini inozemni političari te činovnici, trebali ćutati svakog 11. jula ispred Memorijalnog centra u Potočarima? Zar se uopće moze išta reći tada i tim povodom a da je dovoljno i da nije – suvišno?
 
ZAJOVIĆ: Pored naših tela kojima mi izgrađujemo svoju politiku protesta, i crne boje kao obavezne na svim našim akcijama komemorativnog tipa, koristimo još i ćutanje. Ćutanje je važno, jer smatramo da je ono često glasnije od reči. Takođe, slažemo se sa vama da bi bilo jako dobro za postizanje kako pravde, tako i pravednog mira u regiji, da političari iz Srbije, ali i iz regije treba da posećuju Memorijalni centar u Potočarima i ćute, što zbog stida, tako i zbog odgovornosti.
 
Hvala Vam velika za ovaj razgovor.
 
RAZGOVARAO: Bedrudin GUŠIĆ (680)
vrbas-miso

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s