Misija Slavko Ćuruvija fondacije je doprinos razvoju slobodnog, nezavisnog novinarstva u Srbiji, kao jednog od ključnih uslova razvoja demokratskog društva i izgradnje njegovih institucija…..Ipak, smatramo da je naš najvažniji partner javnost Srbije, jer mediji postoje zbog nje i ne mogu biti bolji niti slobodniji dok javnost to od njih ne zatraži, i dok ne bude bila spremna da se bori za njihovu slobodu…..Takođe, ovog leta upisaćemo prvu generaciju Škole digitalnog novinarstva Slavko Ćuruvija fondacije, kroz koju će desetak mladih novinara i novinarki učiti o tome kako je Internet promenio novinarstvo, i kako mogu da iskoriste tu promenu da slobodnije, kvalitetnije, lakše i bezbednije obavljaju svoj posao…..Naravno, odluka Apelacionog suda je veoma značajna jer omogućava da počne suđenje za ubistvo koje se dogodilo pre čak 16 godina. Iako je na očigledan način važno za zatvaranje jednog veoma mračnog poglavlja iz naše prošlosti, suđenje može imati značajnu ulogu u našoj budućnosti – u smislu iskazivanja spremnosti države da se posvećeno bavi pitanjem bezbednosti novinara, i, šire, pitanjem slobode medija u Srbiji…..Nijedna postpetooktobarska vlast nije mogla ni smela da negira značaj koji je Slavko Ćuruvija imao u srpskom novinarstvu, što ne znači da su se prema medijima odnosili u skladu sa njegovim principima. Tako je i sada…..Krajem prošle godine, novinari „Cenzolovke“ pregledali su sve naslovne strane 10 srpskih dnevnih novina koje su objavljene tokom 2014. godine. Premijer Vučić našao se na njima ni manje-ni više nego 877 puta. Od toga – samo 6 puta u negativnom kontekstu. Da li Vam to ostavlja utisak slobodnog, nezavisnog novinarstva?
Gospodine Gaši! Kada je osnovana Fondacija i ko su bili inicijatori njenog osnivanja?
GAŠI:Slavko Ćuruvija fondacija je osnovana u novembru 2013. godine. Osnivači su njegova deca Jelena i Rade. Pridružila im se i Vukosava Crnjanski, osnivačica organizacije CRTA, koja je i predsednik upravnog odbora Fondacije.
Koji su glavni planovi Fondacije?
GAŠI: Misija Slavko Ćuruvija fondacije je doprinos razvoju slobodnog, nezavisnog novinarstva u Srbiji, kao jednog od ključnih uslova razvoja demokratskog društva i izgradnje njegovih institucija. Drugim rečima, naš posao je da omogućimo medijima da rade u što slobodnijem okruženju, kako bi oni što uspešnije obavljali svoj posao – a to je pravovremeno, objektivno i potpuno informisanje javnosti o svim pitanjima od značaja za nju. Naši planovi vezani su za različite vrste podrške medijima i novinarima, ali i za razvoj debate u našoj javnosti o situaciji u medijima danas, o njenim uzrocima i posledicama, o tome kakvi mediji su nam potrebni, zašto su mediji važni i kako svi zajedno možemo da poboljšamo tu situaciju.
Ko su vaši partneri?
GAŠI:Fondacija traži i nalazi partnere na različitim stranama – među donatorskim organizacijama, među medijima, medijskim udruženjima i nevladinim organizacijama, kao i u akademskoj zajednici. Ipak, smatramo da je naš najvažniji partner javnost Srbije, jer mediji postoje zbog nje i ne mogu biti bolji niti slobodniji dok javnost to od njih ne zatraži, i dok ne bude bila spremna da se bori za njihovu slobodu.
Na koje oblasti rada ste naročito fokusirani, odnosno hoćete li reći nešto o tzv. Programima podrške?
GAŠI:U načelu govoreći, Fondacija ima tri oblasti delovanja: doprinos razvoju lokalnih medija, podrška istraživačkom novinarstvu i obrazovanje mladih novinara i studenata novinarstva.
Za podršku lokalnim medijima odlučili smo se zato što je situacija u “lokalu” neuporedivo teža od one u nacionalnim medijima – bilo da govorimo o finansijskoj situaciji, tehničkoj i kadrovskoj opremljenosti medija, produkcijskom kvalitetu ili pritiscima na novinare. Ova podrška je do sada realizovana kroz produkcijske donacije za 11 lokalnih radio i TV stanica; za jesen planiramo konkurs za Internet i štampane medije, na kome će produkcijske donacije biti uvezane sa mentorskom podrškom medijima i novinarima u oblasti istraživačkog novinarstva. Nedavno smo organizovali i studijsko putovanje za menadžere tri lokalna medija u Dansku, čije su teme bile ekonomska održivost i razvoj digitalnih medija. Verujem da će ove dve teme igrati sve veću ulogu u radu Fondacije.
Takođe, ovog leta upisaćemo prvu generaciju Škole digitalnog novinarstva Slavko Ćuruvija fondacije, kroz koju će desetak mladih novinara i novinarki učiti o tome kako je Internet promenio novinarstvo, i kako mogu da iskoriste tu promenu da slobodnije, kvalitetnije, lakše i bezbednije obavljaju svoj posao.
Na kraju, neke naše aktivnosti odvijaju se i van tri navedene „fokus tačke“ – ako zaključimo da postoji dobar razlog za to. Odličan primer je Cenzolovka, sajt o slobodi medija koji je nastao kao direktan odgovor na brojne slučajeve u kojima je postojala sumnja da je došlo do cenzure medijskog sadržaja, a danas predstavlja jedno od retkih mesta u srpskom Internet prostoru gde se slobodno diskutuje o svim temama od značaja za stanje medija u Srbiji.
11. aprila se navršilo 16 godina od ubistva osnivača “Dnevnog telegrafa”, prvog nezavisnog dnevnika u Srbiji, te osnivača magazina “Evropljanin”, Slavka Ćuruvije. Kako ste vi u Fondaciji obilježili ovu, 16. po redu tužnu godišnjicu te kakvo je mjesto u srbijanskom, pa ako hoćete i u regionalnom novinarstvu, po vama, pozicionirao sebi pokojni Slavko Ćuruvija?
GAŠI:Godišnjica smrti Slavka Ćuruvije je svih ovih godina bila rezervisana za njegovu porodicu i oni je uvek obeleže van očiju javnosti. Ove godine, kao Fondacija, radili smo na organizaciji praćenja i izveštavanja sa suđenja optuženima za njegovo ubistvo, koje će početi u junu.
Zašto je Ćuruvija progonjen i zašto je ubijen?
GAŠI:Na spomen ploči, na mestu njegovog ubistva, piše: Ubijen zbog oštre, kritičke reči.
Puno je bilo periperija oko potvrđivanja optužnice protiv četvorice pripadnika Resora državne bezbednosti. Nedavno ju je Apelacioni sud potvrdio, što znači da je ista postala pravosnažna. Kako komentirate Odluku Apelacionog suda te kako je ista primljena u tamošnjoj javnosti?
GAŠI:Naravno, odluka Apelacionog suda je veoma značajna jer omogućava da počne suđenje za ubistvo koje se dogodilo pre čak 16 godina. Iako je na očigledan način važno za zatvaranje jednog veoma mračnog poglavlja iz naše prošlosti, suđenje može imati značajnu ulogu u našoj budućnosti – u smislu iskazivanja spremnosti države da se posvećeno bavi pitanjem bezbednosti novinara, i, šire, pitanjem slobode medija u Srbiji.
Što se tiče reakcije javnosti, moj utisak je da je ona obeležena, s jedne strane, povikom “konačno!”, a s druge – sumnjom da će postupak, kao i onaj za ubistvo Zorana Đinđića, stati na nivou neposrednih izvršilaca, odnosno da neće dovesti do nalogodavaca ubistva. U svakom slučaju, prvo ročište je zakazano za 1. jun, a u toku suđenja ćemo videti u kojoj meri je ta sumnja bila opravdana.
Mediji su prenijeli da ubice Ćuruvije prijete Legiji i svjedocima, dok je MUP Srbije tako nešto demantirao. Da li ste vi u Fondaciji došli do relevantnih dokaza šta je od ovoga dvoga, zapravo, istina?
GAŠI:Fondacija se ne bavi prikupljanjem dokaza, jer to je posao istražnih organa i oni su dužni da ga obavljaju. S druge strane, zahtevamo od države da sve pojedinosti u vezi sa ubistvima novinara i napadima na novinare u Srbiji budu detaljno ispitane i predočene javnosti, pomno pratimo sve događaje u vezi sa ovim slučajem i redovno ćemo objavljivati izveštaje sa suđenja optuženima za ubistvo Slavka Ćuruvije. Smatramo da je važno da javnost dobije potpune informacije o svemu što je od značaja za razumevanje toka i ishoda procesa.
U Beogradu postoji ulica Slavka Ćuruvije te spomen ploča na mjestu gdje je ubijen. Znači li to da u Beogradu i Srbiji ovih godina pušu potpuno novi – demokratski vjetrovi u odnosu na vrijeme u kojem je djelovao ovaj veliki novinar i čovjek i koji je najvišom cijenom platio svoj novinarski i ljudski stav?
GAŠI:Spomen ploču je postavilo Nezavisno udruženje novinara Srbije 1999. godine, samo par meseci posle ubistva Slavka Ćuruvije, dakle dok je još na vlasti bio Slobodan Milošević. Ulica mu je dodeljena mnogo godina kasnije, kada je gradonačelnik Beograda bio Dragan Đilas (Demokratska stranka). Nijedna postpetooktobarska vlast nije mogla ni smela da negira značaj koji je Slavko Ćuruvija imao u srpskom novinarstvu, što ne znači da su se prema medijima odnosili u skladu sa njegovim principima. Tako je i sada.
Ćuruviju je ubila država kojoj nije odgovarao poslenik javne riječi koji je samo držao do temeljnih principa profesije, odnosno koji se borio za slobodno i nezavisno novinarstvo. Da li su danas u Srbiji novinari i novinske kuće potpuno slobodni i nezavisni?
GAŠI:Odgovoriću Vam jednim primerom. Krajem prošle godine, novinari „Cenzolovke“ pregledali su sve naslovne strane 10 srpskih dnevnih novina koje su objavljene tokom 2014. godine. Premijer Vučić našao se na njima ni manje-ni više nego 877 puta. Od toga – samo 6 puta u negativnom kontekstu. Da li Vam to ostavlja utisak slobodnog, nezavisnog novinarstva?
Želim vam puno uspjeha u radu, da put prema zacrtanim ciljevima bude što manje vijugav i da ostvarujete misiju kojom će biti zadovoljna demokratska javnost u toj zemlji, pa i šire, te posebno kojom bi, hipotetički, bio zadovoljan čovjek čije ime nosi vaša Fondacija. Hvala za ovaj razgovor.
GAŠI:Hvala vam na mogućnosti da Vašim čitaocima izložimo razloge za postojanje i planove Slavko Ćuruvija fondacije.
bedrudingusic 