Aleksandar Đenić, prvi sekretar SKOJ-a i član Sekretarijata NKPJ-e: MI SMO DECA KAPITALIZMA I ZNAMO ŠTA JE BEDA I ŠTA ZNAČE BESPERSPEKTIVNOST, APATIJA, SIROMAŠTVO…

Posted: 19. Mart 2015. in Intervjui

djenicDanašnji SKOJ je reosnovan 1992. u Beogradu kao marksističko-lenjinistička omladina Nove komunističke partije Jugoslavije (NKPJ). SKOJ je obnovljen u situaciji kada je naša socijalistička domovina Jugoslavija bila razbijana od strane zapadnog imperijalizma, u vremenu velike antikomunističke histerije, upravo sa ciljem da oko sebe okupi mlade ljude koji će biti kadri da brane tekovine socijalizma i odupru se imperijalističkoj agresiji i pljački kojima je naša zemlja bila izložena, a nažalost im je izložena i danas…..Današnji SKOJ je nastao inspirisan revolucionarnim tradicijama predratnog SKOJ-a, koji je na svojim plećima izneo antifašističku borbu i socijalističku revoluciju, osnovanog 1919. godine u Zagrebu, a koji je ukinut nakon rezolucije Informbiroa 1948. godine…..Danas su istorijske okolnosti takve da SKOJ svoje organizacije isključivo ima na prostoru Srbije. Postoje pojedinci iz ostalih republika koju su članovi, ali u drugim republikama ne postoji SKOJ-evska organizacija…..SKOJ je najviše uspeha u svom radu ostvario na studentskom planu, gde je preko svoje frontovske organizacije Studentski front, predvodio proteste u nekoliko poslednjih godina, ističući klasni karakter studentskog pitanja. Ta borba je izražena u prvom redu protiv Bolonjske deklaracije koja znanje pretvara u robu, sa paralelnom borbom za besplatno i svima dostupno obrazovanje….. Karakter buržoaske i komunističke organizacije je drugačiji, jer smo mi kadrovska partija. U buržoaskoj partiji je dovoljno da popunite pristupnicu, dok kod nas vi morate da prođete kandidatski staž, jer nama nisu potrebni ljudi na papiru, već kadrovi, koji su organizatori i propagatori, koji su aktivisti, koji okupljaju mase…..Što se tiče nacionalne strukture članstva zastupljeni su pripadnici raznih nacionalnosti, a u prilog tome je i činjenica da u našoj organizacioji u Kosovskoj Mitrovici među članstvom imamo i Albance i Srbe…..Jugoslavija se pokazala u praksi uz sve svoje mane kao najbolje rešenje za sve nacionalnosti koje žive na tom prostoru, a od njenog rasturanja korist je jedino imao zapadni imperijalizam, dok su svi narodi koji su živeli u njoj gubitnici….. Mladi ljudi su prosto besni na današnji sistem i mrze ga! Mladi ljudi sa prezirom gledaju na buržoaske partije koje prodaju šarenu lažu kako bi odbranile interese krupnoga kapitala. Sve nam to govori da biti SKOJ-evac danas znači biti buntovnik sa razlogom…..U Palati Pravde u Beogradu je otpočeo 21. januara montirani politički proces koji za cilj ima da progoni našu organizaciju. Ovim sudskim procesom nisam samo napadnut ja, nije napadnut SKOJ, ovim sudskim procesom su napadnuti svi progresivni, pošteni ljudi koji se suprostavljaju bahatoj pljački proimperijalističkog buržoaskog režima na čelu sa njihovim eksponentom Aleksandrom Vučićem…..Upravo danas, kada živimo u sistemskoj krizi kapitalizma, nije slučajno da buržoazija u takvom trenutku pokreće procese rehabilitacije kvislinga i domaćih izdajnika…..Socijalizam i komunizam su zakonomerene etape u razvoju ljudskoga društva, tako da neko može da privremeno zaustavi točak istorije, ali ne može trajno. Nakon svake noći dolazi do zore, bilo da petao kukurikne, ili ne. Tako mi gledamo i na današnju politiku buržoaske vlasti u Srbiji…..Proces rehabilitacije Draže Mihailovića se odvija po nalogu EU, kako bi se pokazalo da put u EU nema alternative, da bismo tamo bili da je Draža pobedio, ali su ga u tom putu sprečili zlikovci iz šume…..Naša budućnost mora biti okrenuta ka borbi za bolji svet! Stoga ću se osvrnuti na velikog pozorišnog reditelja, pisca i revolucionara Bertold Brehta, koji je rekao: „Ko se bori, taj može i izgubiti; ali ko se ne bori, taj je već izgubio!” Mladi ljudi će većinu svog života provesti živeći u budućnosti, ali oni nemaju nikakvu budućnost živeći u kapitalizmu…..

Kada je obnovljen SKOJ i šta su bili motivi njegovog obnavljanja baš tada?

Današnji SKOJ je reosnovan 1992. u Beogradu kao marksističko-lenjinistička omladina Nove komunističke partije Jugoslavije (NKPJ). SKOJ je obnovljen u situaciji kada je naša socijalistička domovina Jugoslavija bila razbijana od strane zapadnog imperijalizma, u vremenu velike antikomunističke histerije, upravo sa ciljem da oko sebe okupi mlade ljude koji će biti kadri da brane tekovine socijalizma i odupru se imperijalističkoj agresiji i pljački kojima je naša zemlja bila izložena, a nažalost im je izložena i danas. Svakodnevnoj borbi SKOJ-a tada i danas, podrazumeva borbu za društvo socijalne pravde, društvo u kom neće biti eksploatacije čoveka od strane čoveka, društvo u kom će svako moći da se školuje, leči, živi od svoga rada, kulturno uzdiže, ima krov nad glavom, društvo u kom će čovek imati budućnost. Takvo društvo je jedino moguće ostvariti u socijalizmu, a socijalne pravde nema bez socijalizma, dok socijalizma nema bez marksizma – lenjinizma.

Da li je SKOJ pravni i ideološki sljedbenik iste omladinske organizacije osnovane prije više od 95 godina i koja je djelovala u svim izdanjima nekadašnje Jugoslavije?

skoj - logoDanašnji SKOJ je nastao inspirisan revolucionarnim tradicijama predratnog SKOJ-a, koji je na svojim plećima izneo antifašističku borbu i socijalističku revoluciju, osnovanog 1919. godine u Zagrebu, a koji je ukinut nakon rezolucije Informbiroa 1948. godine. Naša borba se zasniva na svakodnevnim aktivnostima čiji je smisao poboljšanje materijalnog standarda omladine. Mi težimo da oko sebe okupimo svu progresivnu, naprednu i revolucionarnu omladinu koja je nezadovoljna današnjim kapitalističkim sistemom. Mi jesmo ideološki sledbenici predratnog SKOJ-a, jer cilj koji sebi postavljamo, a to je zbacivanje kapitalističkog varvarstva, odnosno izgradnja socijalističke alternative i komunističke perspektive su odrednice za koji su se borili predratni komunisti.

Naša partija i naš omladinski Savez su nastali kao nove političke organizacije, tako da mi nismo pravni naslednici imovine SKJ i Saveza socijalističke omladine Jugoslavije (koji je pravni naslednik SKOJ-a), mi nemamo nikakve veze sa onima koji su izdali radničku klasu Jugoslavije prešavši na pozicije nacional – šovinizma i buržoazije, mi nemamo nikakve veze sa onima koji su se prodali zapadnom imperijalizmu, koji su bili peta kolona i koji su u krvavom bratoubilačkom građanskom ratu razbili SFRJ.

SKOJ je odigrao svoju ulogu u historiji naroda i narodnosti bivše Jugoslavije, posebno u njenim (jugoslovenskim) burnim vremenima. Jugoslavije više nema. Kakvu ulogu i na kojim prostorima SKOJ igra danas?

Danas su istorijske okolnosti takve da SKOJ svoje organizacije isključivo ima na prostoru Srbije. Postoje pojedinci iz ostalih republika koju su članovi, ali u drugim republikama ne postoji SKOJ-evska organizacija. Međutim, svakako da je nama jedan od ciljeva da nam oragnizacije zažive na prostoru čitave Jugoslavije. Naša se centrala nalazi u Beogradu, tj. u Srbiji, tako da je i za očekivati da nam organizacije budu najjacče tamo gde nam je i sedište. Ubeđeni smo da će jačanje organizacije u Srbiji, pratiti stvaranje objektivnih faktora da naš uticaj proširimo i na ostale republike. U svim značajnim centrima u Srbiji imamo organizacije poput Beograda, Niša, Novog Sada, Kragujevca, Kosovske Mitrovice… Važno je istaći da je SKOJ jedini član Svetske Federacije Demokratske Omladine sa prostora Jugoslavije. Svetska Federacija Demokratske Omladine je organizacija u kojoj se nalaze sve komunističke omladinske organizacije, a da bilo koja organizacija sa prostora Jugoslavije želi da pristupi ovoj organizaciji, prvo mora dobiti saglasnost SKOJ-a. SKOJ je najviše uspeha u svom radu ostvario na studentskom planu, gde je preko svoje frontovske organizacije Studentski front, predvodio proteste u nekoliko poslednjih godina, ističući klasni karakter studentskog pitanja. Ta borba je izražena u prvom redu protiv Bolonjske deklaracije koja znanje pretvara u robu, sa paralelnom borbom za besplatno i svima dostupno obrazovanje.

Koliko članova imate i kakva im je nacionalna struktura?

SKOJ svakako predstavlja jednu od najaktivnijih omladinskih organizacija u Srbiji, ako ne i najaktivniju. Mi maltene imamo svakodnene aktivnosti koje se tiču dnevno političkih tema kako u Srbiji, tako i u svetu. Gledamo da na svaku od njih damo odgovor. Mi imamo svoj list Glasnik SKOJ-a, dok je naš sajt redovno ažuriran. Što se tiče članstva, SKOJ svakako ima mnogo više aktivista od brojnih buržoaskih partija, pa čak i od nekih koje su u parlamentu i učestvuju u vlasti, ali svako da se ne zadovoljavamo trenutnom cifrom. Važno je napomenuti da se komunističke partije i omladine razlikuju od buržoaskih partija i po tome kako se postaje član partije. Karakter buržoaske i komunističke organizacije je drugačiji, jer smo mi kadrovska partija. U buržoaskoj partiji je dovoljno da popunite pristupnicu, dok kod nas vi morate da prođete kandidatski staž, jer nama nisu potrebni ljudi na papiru, već kadrovi, koji su organizatori i propagatori, koji su aktivisti, koji okupljaju mase. Tako npr. KP Jugoslavije koja je povela ustanak, organizovavši borbu protiv fašističkog okupatora i domaćih izdajnika, izvojevavši revoluciju imala je 9000 članova pred Drugi svetski rat, ali je to bila kadrovska partija, partija masa, koja je bila u stanju da za sobom povede narod ka slobodi. Što se tiče nacionalne strukture članstva zastupljeni su pripadnici raznih nacionalnosti, a u prilog tome je i činjenica da u našoj organizacioji u Kosovskoj Mitrovici među članstvom imamo i Albance i Srbe.

Pretpostavljam da velika većina vas nisu bili ni rođeni u vrijema trajanja Jugoslavije, pa prema tome nemate iskustva življenja u takvoj zemlji. S tim u vezi se nameće logično pitanje: šta je onda bio motiv vas – mladih za pristupanje SKOJ-u i djelovanju u sklopu istog, odnosno, u širem smislu, u sklopu NKPJ-a?

Što se tiče Jugoslavije, mi se zalažemo za njenu obnovu, ali ne iz nostalgičarskih osećanja, već iz razloga što smatramo da je ona najbolje rešenje za sve južnoslovenske narode. Svakako, svesni smo da je grešaka bilo, kako u samoj izgradnji socijalizma, tako i u funkcionisanju Jugoslavije, jer da ih nije bilo, ne bismo danas živeli u satelitima nastalim iz nje, ali to ne isključuje činjenicu, da je ona bila najbolje rešenje, za sve njene narode. Sadašnje države koje su nastale iz nje na to najbolje pokazuju, jer su sve marionete Brisela i Vašingtona.

Jugoslavija se pokazala u praksi uz sve svoje mane kao najbolje rešenje za sve nacionalnosti koje žive na tom prostoru, a od njenog rasturanja korist je jedino imao zapadni imperijalizam, dok su svi narodi koji su živeli u njoj gubitnici. Mi smo svesni istorijskih okolnosti u kojima živimo, odnosno da Jugoslavije nema, ali je nema ne zato što je to bila volja njenih naroda, već volja zapadnog imperijalizma, koji ju je razbio u krvavom bratoubilačkom ratu, uz pomoć svojih pijuna i domaće pete kolone. Ipak, iako nje više nema, proces njenog razbijanja još uvek traje. Zapadni imperijalizam taj proces nastavlja jednostranim proglašenjem Kosova i Metohije. Kada bismo se mi, kao komunisti, odrekli Jugoslavije, to bi značilo da bismo priznali njeno razbijanje kao legitimno.

Naravno, važno je napomenuti da se mi zalažemo za obnovu socijalističke Jugoslavije, jer uvek postoji mogućnost da u budućnosti krupni kapital obnovi kaptalističku Jugoslaviju, ali u takvoj državi nacionalni i ekonomski problemi ne bi bili rešeni. Što se tiče južnoslovenskih naroda, to se može proširiti na čitav Balkan. Naš stav po tom pitanju je jasan: „NATO napolje sa Balkana – Balakan pripada balkanskim narodima.“

Tačno je da većina članova SKOJ-a nije ni rođeno u SFRJ, jer naše članstvo čine ljudi u između 16 i 30 godina. Mi smo deca kapitalizma. Mi znamo šta je beda. Mi znamo šta znači besperspektivnost, apatija, siromaštvo… Mladi ljudi su prosto besni na današnji sistem i mrze ga! Mladi ljudi sa prezirom gledaju na buržoaske partije koje prodaju šarenu lažu kako bi odbranile interese krupnoga kapitala. Sve nam to govori da biti SKOJ-evac danas znači biti buntovnik sa razlogom. Stoga je nužno i logično da se mladi ljudi priključe našoj opciji, jer većinu svog života će provesti u budućnosti, a ko će se izboriti za našu budućnost sem nas samih? Niko. Mi sami moramo da se borimo za nju i da je stvaramo. Jedini izlaz omladine je organizovana, svakodnevna klasna borba koja je usmerena protiv kapitalističkog varvarstva, koja će biti kadra da sruši današnji nepravedni sistem i izbori se za bolji i humaniji svet. Tako da je logično da danas mladi ljudi prilaze SKOJ-u.

21. januara ove godine u Palati Pravde u Beogradu održan je sudski proces protiv Vas. Zašto ste procesuirani i kakav je bio ishod istog? Jeste li tim povodom imali podršku i čiju?

U Palati Pravde u Beogradu je otpočeo 21. januara montirani politički proces koji za cilj ima da progoni našu organizaciju. Ovim sudskim procesom nisam samo napadnut ja, nije napadnut SKOJ, ovim sudskim procesom su napadnuti svi progresivni, pošteni ljudi koji se suprostavljaju bahatoj pljački proimperijalističkog buržoaskog režima na čelu sa njihovim eksponentom Aleksandrom Vučićem. Prošle godine u oktobru su bili studentski protesti u Srbiji koji su bili najmasovniji u poslednjih 15 godina. Te proteste je predvodila organizacija Studentski front, a u to vreme sam ja bio njen lider. Protesti su pored borbe za materijalne uslove studenata izražavali jasni klasni, antisistemski i antirežimski karakter. Tome svedoči činjenica da su se mogle čuti parole protiv Bolonjske deklaracije, protiv Vučića, kao i ‘bando buržujska’. Naravno da sadašnjem buržoaskom režimu to nije odgovaralo, tako da su prionuli da na sve načine razbiju taj protest. Kada im razne malveracije nisu uspele u pokušaju da razbiju studentsko jedinstvo preko svojih omladinskih aktivista, onda su pokušali da represijom, zaplašivanjem i montiranim optužbama da prestrave progresivne studente. Dok sam bio na Filozofskom fakultetu (koji ujedno i pohađam), u pauzi jednog studentskog zbora, nakon izlaska ispred fakulteta mene su napala dvojca siledžija koji su pripadnici ozloglašene grupacije Srbska akcija. Ta grupacija ima klero – fašistički karakter, a dvojca siledžija koji su nasrnuli na mene tada, prethodno su me napala već tri puta, i to dva puta dok sam bio u prisustvu devojke (jednom su nasrnuli i na nju), a jednom dok sam bio u prisustvu druga, kad su njih šestorica napravili klasičnu sačekušu. Kad su krenuli na mene, u samoodbrani sam povredio jednog razbojnika, a u tom trenutku je odmah iskočilo petnaestak policajaca. Odmah mi je bilo jasno da sam bio predmet policijske nameštaljke, tako da me je policija privela u stanicu i zadržala u pritvoru. Umesto da se pokrene tužba protiv osvedočenih siledžija, Ministrastvo unutrašnjih poslova je pokrenulo tužbu protiv mene, jer logično je da policija neće potegnuti tužbu protiv onih koji rade za nju. Važno je istaći da to nije bio jedini napad kako na naše aktiviste, tako i na druge prgresivne studente. Veče pre napada na mene, napadnut je naš član CK SKOJ-a i sekretar Studentskog fronta, drug Kosta Ristić, on je napadnut od strane četvorice fašističkih huligana. Sve kamere na Filozofskom fakultetu su to snimile, a prenela je čak i državna televizija taj varvarski čin, no taj slučaj naravno je ostao nerešen. Od marta do oktobra bilo je 13 napada na naše aktiviste i jednom su nam razlupane prostorije. Nijedan taj slučaj nije rešen. Ova tužba jasno pokazuje da iza ovih napada stoji proimperijalistički buržoaski režim u Srbiji, koji će uraditi sve kako bi mogli da ućutkaju one koji  se protive pljački naroda. No, mi smo pokazali da se ne plašimo represije buržuja, tako da su nam morali ispuniti studentske zahteve. Što se tiče samog procesa on još traje, sad se ispituju svi svedoci. NKPJ i SKOJ su povodom tog slučaja napravili komitet za moju odbranu, a taj komitet su podržali SUBNOR, sindikat SLOGA, Komunisti Srbije, Studentski front i naravno NKPJ i SKOJ. Komitet za moju odbranu je organizovao protest povodom prvog salušanja, a pritisak je izvršen i van Srbije, tako da su tog dana kada sam ja imao suđenje bili organizovani protesti ispred srpskih Ambasada u Moskvi, Atini, Rimu…dok je solidarnost stigla sa Kube i iz Venecuele.

djenicprotest

Veliki pritisak je učinjen povodom ovog montiranog političkog procesa, tako da sam ubeđen da ćemo i u ovoj bitki pobetiti.

Da li i na koji način surađujete sa istim ili sličnim organizacijama iz bivših jugoslovenskih republika?

Sarađujemo sa omladinom Socijalističke radničke partije iz Hrvatske i Radečki radikalima iz Slovenije. Prvenstveno sarađujemo po pitanjima borbe protiv imperijalističkih tvorevina kao što su EU i NATO okupacija Balkana, borbi protiv marionetskih režima u zemljama koje su nastale razbijanjem SFRJ, borbi protiv Bolonjske deklaracije u obrazovnom sistemu i revizije istorije, odnsono povampirenja fašizma. Naša studentska organizacija Studentski front sarađuje sa studentskom organizacijom Iskra iz Slovenije i sa progresivnim studentima iz Makedonije koji su predvodili nedavne proteste.

Jedna od vaših ideoloških premisa jeste svakako antifašizam. Kako se vi borite protiv te nemani koja je, kao što nam je svima poznato, vaskrsnula na prostorima bivše Jugoslavije ranih 90-tih prošloga stoljeća, a ima ga i dan-danas?

Ona nije vaskrsnula, već buržoazija pokušava da je rehabilituje. Svakako važno polje naše borbe je borba protiv revizije istorije. To je odrednica iz našeg programa. Upravo danas, kada živimo u sistemskoj krizi kapitalizma, nije slučajno da buržoazija u takvom trenutku pokreće procese rehabilitacije kvislinga i domaćih izdajnika. U Jugoslaviji tokom Drugog svetskog rata nije se odvijala samo borba protiv fašizma, već i revolucija koja je donela socijalizam. Buržuji rehabilitacijom domaćih izdajnika i kvislinga žele da degradiraju izgradnju socijalizma, sistema koji je ukinuo eksploataciju čoveka nad čovekom, obezbedio masama osnovne civilizacijske tekovine kao što su svima dostupno školstvo i zdravstvo, pravo na rad, sistema koji je rešavao stambeno pitanje, sistema koji je rešio osnovna egzistencijalna pitanja čoveka. Svakako da ćemo nastaviti borbu protiv kvislinga i domaćih izdajnika, jer današnje četničke vojvode koje su na vlasti imaju istu slugeransku politiku prema imperijalizmu, odnosno lihvarskim institucijama kao što je MMF i Svetska banka, politici prema Kosovu i Metohiji, Briselu i Vašingtonu, isto kao što su i njihovi ideološki preci imali prema Berlinu i Rimu, odnosno nacizmu i fašizmu. Naci-fašizam je najveće zlo koje su se dogodilo u istoriji čovečanstva. Vodeću ulogu u njegovom slamanju su imali komunisti i SSSR, tako da borbe za socijalizam – komunizam, nema bez odbrane tekovina NOR-a!

Pored brojnih protesta koje smo organizovali povodom rehabilitacije naci-fašističkog okupatora i domaćih izdajnika, protesta protiv revizije istorije, obeležavanja značajnih praznika iz NOB-a, mi smo dve godine za redom organizovali antifašistički kamp mladih u saradnji sa SUBNOR-om. Ove godine ćemo održati treći antifašistički kamp mladih i ono što nas raduje je to da on postaje redovna manifestacija i poprima međunarodni karakter. Ta manifestacija je jedna od najvažnijih u našoj kalendarskoj godini, a cilj tog kampa je da se kroz niz radionica mladim ljudima ukaže na opasnost koju za sobom nosi pokušaj revizije istorije.

Najkonkretnije: kako je danas biti skojevac u Beogradu, u Srbiji gdje su se zakonski pomirili četnici i partizani i gdje se nije odustalo od rehabilitacije Draže Mihailovića, naprimjer? Kako je, uostalom, biti skojevac u zemlji čiji se predsjednik nije odrekao titule četničkog vojvode? Je li teško, opasno….?

Mi nećemo da kukamo, već da se borimo. Komunistima nije nikad lako, bilo da grade socijalizam, ili da se bore za socijalizam. Naspram sebe za protivnika imaju krupni kapital koji ima novac, medije, vojske, represiju. Svesni smo činjenice da što se klasni odnosi budu više zaoštravali, buržuji će nas više progoniti. No, mi ih se ne plašimo, jer bez obzra na sve to mi imamo ideje, a ideje su ono što im mi ne smemo prepustiti. Socijalizam i komunizam su zakonomerene etape u razvoju ljudskoga društva, tako da neko može da privremeno zaustavi točak istorije, ali ne može trajno. Nakon svake noći dolazi do zore, bilo da petao kukurikne, ili ne. Tako mi gledamo i na današnju politiku buržoaske vlasti u Srbiji. Ona ima kontinuitet koji sve vlasti od 2000.  pa na ovamo imaju, a to je pljačka, revizija istorije, slugeranska politka prema NATO, EU, MMF, Svetskoj banci… Proces rehabilitacije nije samo karakterističan za Srbiju. Taj proces se događa u čitavoj istočnoj Evropi kako bi se smanjila uloga komunista, odnosno kako bi se falsifikovanjem istorije komunisti izjednačili sa nacistima. Proces rehabilitacije Draže Mihailovića se odvija po nalogu EU, kako bi se pokazalo da put u EU nema alternative, da bismo tamo bili da je Draža pobedio, ali su ga u tom putu sprečili zlikovci iz šume. Veličanje četništva vlastodržaca se savršeno uklapa u politiku zavisnosti, jer kao što su njihovi ideološki preci bili vazali, tako su i oni danas. Međutim, oni zaboravljaju jednu činjenicu, da je takva vazalska politika već jednom doživela krah, a doživeće ga opet. Neminovnost takve politike je da završi na đubrištu istorije gde joj je i mesto.

“Ne zbog nostalgije, već zbog budućnosti”, glasi logo na vašoj oficijelnoj stranici. Kakva je budućnost mladih ljudi sa prostora bivše Jugoslavije? Imaju li je?

Većina nas je rođena u kapitalizmu u kom vlada siromaštvo, besperspektivnost I apatija. Mi za našim detinjstvom koje je obeležilo imperijalističko razbijanje Jugoslavije, privatizacija, ratovi, pljačka, nikako ne možemo biti nostalgični. Naša budućnost mora biti okrenuta ka borbi za bolji svet! Stoga ću se osvrnuti na velikog pozorišnog reditelja, pisca i revolucionara Bertold Brehta, koji je rekao: „Ko se bori, taj može i izgubiti; ali ko se ne bori, taj je već izgubio!” Mladi ljudi će većinu svog života provesti živeći u budućnosti, ali oni nemaju nikakvu budućnost živeći u kapitalizmu. Iako je to sistem koji je truo, pljačkaški, koji čoveka pretvara u robu, u kom manjina živi na račun većine… neće se sam urušiti od sebe. Potrebno je neko da ga pogura u sunovrat i baci na istorijsko đubrište. To jedino mogu komunisti. Stoga, mladim ljudima je jedina šansa da se bore, da pobede nepravdu, da se izbore za svet socijalizma – komunizma, da se izbore za svoju budućnost! Mladi ljudi jedino ako se bore mogu se izboriti za svoju budućnost! Zbog toga treba da se učlane u SKOJ!

Hvala Vam velika za ovaj razgovor.

RAZGOVARAO: Bedrudin GUŠIĆ  (662)

vrbas-miso

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s