Mag. Gazela Pudar Draško, Institut za filozofiju i društvenu teoriju iz Beograda: VODITI RASPRAVE O TOME ZAŠTO NEMA VIŠE DECE U SRBIJI JE BESPREDMETNO, TREBA DA SE PITAMO KAKO IH UOPŠTE I OVOLIKO IMA

Posted: 4. Januar 2015. in Intervjui

gazela pudar drasko 1Demografsko starenje nije samo svojstveno Srbiji, već je široko rasprostranjeno u Evropi. O uzrocima govore tzv. teorije demokratske tranzicije……Srbija je država koja se već gotovo tri decenije nalazi u dubokoj krizi. Pretpostavljam da osećaj opšte nesigurnosti, koji je posledica niza sukoba kroz koje je Srbija prošla, urušavanja institucija i loše ekonomske situacije, te krajnje nedovoljna podrška koju roditelji imaju ukoliko dobiju dete, doprinosi niskoj stopi nataliteta…..Odlaganje rađanja u Srbiji, kod lica koja decu žele (jer moramo pretpostaviti slobodu izbora da li će neko biti roditelj ili ne), je posledica potpunog odsustva pronatalitetne politike u Srbiji. U zemljama koje vode pronatalitetnu politiku se roditeljima (i to za oba roditelja) omogućuju znatne beneficije, odsustvo s posla, dečiji dodatak bez obzira na prihode….. Ne budi se novi konzervativizam, on je ovde prisutan već dugo, svakako od 80-ih…..S druge strane, skoro sam imala priliku da nabasam na jedan tekst na portalu koji važi za bastion liberalizma, gde se pravi kvazi-ekonomska analiza porodičnih uloga i porodične podele rada, a u kome se tvrdi da u majka ima apsolutnu prednost (kompetencije) u vaspitanju dece, pa time treba da prepusti ocu gradnju karijere, te da su „tradicionalne uloge muškarca i žene evolutivnom selekcijom utvrđene kao delovi superiornog obrasca socijalne organizacije koji pruža optimalan okvir za prenos materijalnih vrednosti, moralnih vrlina i humanog kapitala“. Patrijarhat se brani sa raznih pozicija, a religija je samo jedna od njih, kao što vidite…..

Srbija se suočava sa problemom niskog nataliteta i po tome, naravno, nije usamljena ni u regionu niti u Evropi. Hoćete li detektirati neke od uzroka takvom stanju a koji nisu samo “specijalitet” Srbije, već i drugih zemalja koje se suočavaju s problemom niskog nataliteta?

PUDAR DRAŠKO:Demografsko starenje nije samo svojstveno Srbiji, već je široko rasprostranjeno u Evropi. O uzrocima govore tzv. teorije demokratske tranzicije. Dostupnije obrazovanje, posebno devojkama, zatim više mogućnosti za zapošljavanje žena, te viši prihodi i urbanizacija dovode do smanjenja veličine porodica. Ljudi preuzimaju kontrolu rađanja u svoje ruke, naročito zbog napretka medicine i smanjenja stope smrtnosti novorođenčadi. Novija istraživanja pokazuju i da smanjenje troškova kontracepcije doprinosi ovoj kontroli rađanja i omogućava lični izbor u odnosu na broj dece.

A postoje li, ipak, neki specifični uzroci koji važe samo za tu zemlju i koji su to, eventualno?

PUDAR DRAŠKO: Srbija je država koja se već gotovo tri decenije nalazi u dubokoj krizi. Pretpostavljam da osećaj opšte nesigurnosti, koji je posledica niza sukoba kroz koje je Srbija prošla, urušavanja institucija i loše ekonomske situacije, te krajnje nedovoljna podrška koju roditelji imaju ukoliko dobiju dete, doprinosi niskoj stopi nataliteta.

Nedavno ste oštro reagirali na jedan tekst u “Politici” koji “zvoni na demografsku uzbunu”. Zašto ste reagirali i koja su Vaša stanovišta po pitanju pojave odlaganja rađanja u Srbiji?

gazela pudar drasko 2PUDAR DRAŠKO: Reagovanje nije bilo zbog zvona na demografsku uzbunu, već diskursa koji je dominirao u pomenutom, ali i još nekim tekstovima u Politici, a u kojem se žena označava kao krivac. U pomenutom tekstu nema skoro ni pomena muškaraca, čija je uloga podjednako važna u roditeljstvu. Naše reagovanje, jer je reagovalo još 10 angažovanih stručnjaka i stručnjakinja jeste bilo usmereno ka pokretanju debate u kojoj bi se jednaka pažnja dala i tekstovima koji izražavaju drugačiji stav i koji, na kraju krajeva, barataju činjenicama bez izvlačenja iz konteksta.

Odlaganje rađanja u Srbiji, kod lica koja decu žele (jer moramo pretpostaviti slobodu izbora da li će neko biti roditelj ili ne), je posledica potpunog odsustva pronatalitetne politike u Srbiji. U zemljama koje vode pronatalitetnu politiku se roditeljima (i to za oba roditelja) omogućuju znatne beneficije, odsustvo s posla, dečiji dodatak bez obzira na prihode. Postoji proaktivna stambena politika koja omogućava osamostaljivanje od porodice porekla. Kreiraju se uslovi u kojima se roditelji osećaju zaštićeno i ne strahuju od gubitka posla zbog porodiljskog odsustva i izdataka koji su nemogući za ionako mali budžet prosečne porodice u Srbiji.

Zaista, voditi rasprave o tome zašto nema više dece u Srbiji je bespredmetno, treba da se pitamo kako ih uopšte i ovoliko ima.

Zaista, budi li se u toj zemlji neki novi konzervativizam i koji slojevi društva prednjače u njegovom buđenju?

PUDAR DRAŠKO: Ne budi se novi konzervativizam, on je ovde prisutan već dugo, svakako od 80-ih. Kao i svaka ideologija, ima svoje protagoniste i među obrazovanim slojevima, koji predstavljaju njegove nosioce. Konzervativizam kao takav je uvek privlačan širim narodnim masama, jer se poziva na tradiciju, naciju, religiju, uvek aktuelne u dobima krize.

U javnosti je očigledan vapaj za djecom. Međutim, da li su žene dovoljno zastupljene u javnim institucijama u Srbiji? Da li se i kroz te pokazatelje, eventualno, može govoriti o buđenju novog konzervativizma?

PUDAR DRAŠKO: Nije očigledan nikakav vapaj za decom, nemojte podlegati spinu nekih medija.

Što se tiče zastupljenosti žena, možda je najbolje pogledati podatke iz najnovije publikacije Republičkog zavoda za statistiku Srbije „Žene u muškarci u Republici Srbiji“, koji prilično jasno pokazuju da žene retko zauzimaju pozicije donosilaca odluka. Država treba da pruži jednake šanse svim svojim građanima da realizuju svoje potencijale. Pošto to trenutno nije slučaj, imamo i ovakvu sliku, koja se samo legitimizuje tim vapajima o kojima pričate da žena treba da rađa decu i bude „stub“ porodice.

Da li vjerske zajednice, posebno SPC, igraju neku ulogu u ovoj demografskoj priči? Imaju li, zapravo, ikakav utjecaj na pozive vraćanju patrijarhalnom modelu porodice?

gazela pudar drasko 3PUDAR DRAŠKO: Religija se vidi kao jedan od stubova neokonzervativizma. Verske institucije svakako imaju veću ulogu danas nego što je to bio slučaj za vreme socijalizma. Ne bih mogla da kažem u kojoj meri crkve (ne samo SPC) utiču na društvo uopšte, ali svakako da imaju svoje sledbenike. Slučaj je nešto jasniji u susednoj Hrvatskoj, gde imate nove pokrete, udruženja koja zagovaraju „obiteljske vrijednosti“, a koje crkva potpomaže (pitanje definicije braka i referendum u Hrvatskoj). U Srbiji je situacija nešto komplikovanija i bez dubljle analize, ne bih mogla da dam konkretan odgovor.

S druge strane, skoro sam imala priliku da nabasam na jedan tekst na portalu koji važi za bastion liberalizma, gde se pravi kvazi-ekonomska analiza porodičnih uloga i porodične podele rada, a u kome se tvrdi da u majka ima apsolutnu prednost (kompetencije) u vaspitanju dece, pa time treba da prepusti ocu gradnju karijere, te da su „tradicionalne uloge muškarca i žene evolutivnom selekcijom utvrđene kao delovi superiornog obrasca socijalne organizacije koji pruža optimalan okvir za prenos materijalnih vrednosti, moralnih vrlina i humanog kapitala“. Patrijarhat se brani sa raznih pozicija, a religija je samo jedna od njih, kao što vidite.

Da li podržavate prijedlog Građanskog zakonika koji, između ostalog, predviđa zabranu tjelesnog kažnjavanja djece?

PUDAR DRAŠKO: Protiv sam svakog oblika telesnog kažnjavanja. Međutim, smatram da je debata koja se razvila oko pomenutog predloga preuranjena i samo skreće pažnju sa bitnih stvari kao što je ranije pomenuta loša socio-ekonomska situacija u Srbiji, koja ne omogućava minimalne uslove za kvalitetan odgoj deteta, te još uvek nefunkcionalne institucije koje doprinose nepoverenju u državu, koje je evidentno u reakcijama na predlog zakonika.

Da li se uzroci tzv. antimodernizmu mogu, eventualno, tražiti i u nekoj ideološkoj matrici – antikomunizmu naprimjer?

PUDAR DRAŠKO: Komunizam, odnosno socijalizam, je modernizovao Srbiju. Postoji dvostruki odnos prema komunizmu u Srbiji. S jedne strane, evidentno je odbacivanje tekovina ovog perioda, a sa druge strane postoji neki nostalgični odnos prema tom periodu, jer se živelo bolje. Činjenica je da je socijalizam u Jugoslaviji doprineo boljem položaju žena, te da je ekonomska sigurnost tog perioda pružala bolje uslove za život mladih parova.

Mogu li se kao faktori niskog nataliteta u Srbiji (i ne samo toj zemlji) detektirati i neki fenomeni ovoga vremena kao naprimjer homoseksualizam koji više nije tabu tema nego, naprotiv, dobija  institucionalnu i političku potporu i u zemljama tranzicije?

PUDAR DRAŠKO: Ne postoji homoseksualizam. Postoji homoseksualnost i to nije nikakva nova pojava, da bi se tu tražili uzroci niskog nataliteta.

Govorili smo do sada uglavnom o uzrocima, odnosno dijagnozi stanja kada je riječ o natalitetu u Srbiji. Završimo ovaj razgovor medicinskom analogijom, odnosno žargonom. Dakle, postoji li lijek, odnosno terapija, pojavi zvanoj niski natalitet u toj zemlji i ko sve treba da učestvuje u procesu kreiranja preduvjeta za pospješenje nataliteta nacije?

PUDAR DRAŠKO: O ovome možemo govoriti samo ukoliko pod nacijom podrazumevamo sve građane jedne države, da se razumemo.

Kada imate društvo koje je u krizi na svim poljima, teško je govoriti o merama koje bi se odnosile samo na jednu oblast. Neke od njih su navedene u prethodnim odgovorima, a svakako su povezane sa merama koje bi vodile ka ekonomskom oporavku na prvom mestu. Nema potrebe smišljati nove mere, potrebno je pogledati samo šta su države koje su slične nama uradile na tom planu i primeniti rešenja koja već postoje. Rešenja koja će olakšati roditeljstvo za oba roditelja. U tom smislu je nužno čuti i uvažavati reč struke, a ne gurati je u treći plan.

Hvala Vam velika za ovaj razgovor.

PUDAR DRAŠKO: Hvala vama najlepše.

RAZGOVARAO: Bedrudin GUŠIĆ (641)

SAM_3102

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s