Piše: Beba KAPIČIĆ
“Poražavajući aspekt svakog nacionalizma je da ne razumije da su nacionalizmi slični jedan drugome kao slike u zrcalu, da je većina njihovih priopćenja nešto što se već čulo na drugim mjestima i u drugim vremenima. Uskogrudni u svojoj etnocentričnosti, sigurni u svoju superiornost, indiferentni prema kulturnim dostignućima, vjerskim običajima i političkim interesima i strahovima svojih susjeda, sve što su 1990. godine trebali bio je vođa koji bi ih odveo u katastrofu. Kako to da sam je vidio što mnogi drugi nisu? Ili, kako bi Srbi rekli, što me je učinilo odrodom (otpadnikom)?” Čarls Simić – Otpadnik
Zagužvao se januar mnogo toga svalilo se na leđa prvog meseca godine nove!
Usred Pariza grada svetlosti i ljubavi zbog religija koje haraju svetom ugašeni su životi slobodnomislećih.
“Neće nam mnogo doneti, danas, odgovor na pitanje da li treba osuditi vekovno slepilo arapskih društava, ili pak vekovnu pohlepu zapadnih sila…Ono što je izvesno – a što teško pada na današnji svet, to je činjenica da su se više decenija potencijalno modernizatorski, laički elementi arapsko-muslimanskog sveta tukli protiv Zapada; da su,čineći to, zalutali, materijalno i moralno, na put bez izlaza; i da se Zapad tukao protiv njih, često zastrašujućom efikasnošću, a ponekad uz podršku verskih pokreta.”- Amin Maluf
Verske starešine, zbog čijih se manipulacija vekovima cedila krv sa njihovih svetilišta, sve u ime i za spas čovečanstva ujedinile su se ovoga puta, osudivši diskretno poslednji krvavi pir u Parizu, dali su olakšavajuće okolnosti od vere izmanipulisanim asasinima, osudivši žrtve zbog vređanja verskih osećanja bezazlenim karikaturama!
Oglasio se i Portparol Srpske pravoslavne crkve Irinej izjavivši da su neki naši elektronski i štampani mediji preneli karikaturalne prikaze islamskog proroka Muhameda, ne vodeći računa o tome da na taj način najgrublje vređaju verska osećanja i ubeđenja naših sugrađana islamske vere.
Nisam primetila da se neko iz tog gnezda gavrana sa Kosančićevog venca oglasio povodom stradanja 7000 bošnjaka muslimanske veregenocida u Srebrenici ili ogradio od jata njihovih pripadnika koji su blagosiljali i krili od pravde izvršioce zatiranja “turskog semena”!
“Sve su religije zasnovane na strahu mnogih i lukavosti malobrojnih”- Stendal
Pod uticajem pokojnog oca i sina srpskog, kalemara Dobrice Ćosića koji ga je informirao tijekom ” veselih” devedesetih po istoj tragičnoj temi oglasio se neobavešteni Noam Čomski da uporedi neuporedivo, zločin u Parizu sa stradanjem nevinih zaposlenih u RTS u vreme NATO bombardovanja Srbije, za intelektualca tog renomea to je nedopustivo!
Risto alijas Amfilohije zaposlen u SePeCe-u, opet je prekoračio svoja ovlašćenja, povodom posete Hašima Tačija sekularnoj državi Crnoj Gori pokušava da opstruira pomirenje u regionu posle bestijalnih ratova u zadnjoj deceniji dvadesetog veka i inspiriše pokolenja za nova krvoprolića:
„Priznavanjem nezavisnog Kosova pljunuli su na kralja Nikolu Prvog Petrovića, ali su se odrekli i onoga što je značila Mojkovačka bitka. Ako bi Tači vratio ono što je sve do 1945. bilo crnogorsko, time bi se vaspostavila prava Crna Gora”, rekao je on dodajući da je Zetska banovina imala preko 30.000km2 i da je između ostalog obuhvatala Pelješac, Štono, Mljet, Dubrovnik, teritoriju do reke Naretve…„ I Rašku oblast, Novu Varoš, Novi Pazar do Mitrovice, a i kraj do Đakovice i do Prizrena. Tako je bilo do 1945. kada se dogodilo čerečenje Kosova, a time i Crne Gore”, rekao je on.
Jezikom neprimerenim liku i delu nekoga ko slovi za božijeg izaslanika na Zemlji dodao je da „će uvijek biti onih koji će sopstvene interese i interese debelog crijeva proglašavati za ideologiju”, a tih nažalost najviše ima pod skutima SePeCe-e gde su mnogi ogrezeli u bahatosti i bahanalijama, od crkava napravili dvorce i burdelje, od Ostroga Delta siti i sve u slavu božiju, pravoslavlja i Srpstva osnivaju tajkunske firme za promet nekretninama i grade turističke objekte.
“Koji puta bi neki od naših posjetitelja stao braniti Srbe. Mi imamo časnu povijest, punu herojskog žrtvovanja i beskrajnih patnji u obrani Europe od Otomanske imperije za što nam nitko nikad nije rekao hvala. Mi smo lakovjerni naivci koja uvijek misle bolje o svojim susjedima nego što to oni zaslužuju. Mi smo se priklonili Engleskoj i Americi kad su nacisti već okupirali ostatak Europe i kad je bilo samoubilački ići protiv njih. Da, mi smo to učinili, rekla bi moja baka, jer smo budale koje su pretjerale u umišljenosti o svojoj historijskoj važnosti. Gomila lopovluku sklonih blentavih seljačina, koji su najsretniji bili pod Turcima, bez slobode, bez obrazovanja i bez ambicija osim da ispeku odojka za poneki praznik.”- Čarls Simić-Otpadnik
Preneseno sa portala analitika.me
bedrudingusic 