Lito vilovito

Posted: 14. August 2014. in Intervjui

Beograd ruši kuću iz XIX vijeka u kojoj je živela čuvena jevrejska porodica Baruh:  tri brata – Isidor, narodni heroj, Bora i Josif poginuli su u Drugom svetskom ratu kao pripadnici NOP-a, a njihove sestre Rašela i Berta strijeljane su u Banjičkom logoru. Istovremeno, Apelacioni sud nalaže Višem sudu da ponovo razmotri zahtjev za rehabilitaciju Milana Nedića predsednika kvislinške vlade za vrijeme okupacije  nacističke Nemačke; Milana Nedića, odgovornog za holokaust i progon antifašista, registraciju i hapšenje Jevreja i zajedničku kontrolu sa Njemcima nad logorom Banjica!

Piše: Beba KAPIČIĆ

2702bebakapicic

“Ako Srbi dožive neki strašan lom, onda će svu krivnju snositi srpski nacionalisti, srpski intelektualci u prvom redu.” (Mirko Kovač, iz intervjua datog prvom broju Monitora 19.oktobra 1990.godine pod naslovom “Trijumf vođa katastrofa naroda.”)

Poželim da napišem nešto lepo, da ceo tekst bude oda životu; onda prebiram šta bi to moglo biti kad dnevnu dozu negativnosti dobijate kud god se okrenete, živimo u neregularnim zemljama, mnogi ljudi u ovakvim zajednicama postaju prevaranti, sebični, zli, nečasni, bez savesti, gramzivi… Sve je to proizvod elita i politikanata koji su od devedesetih preko ratova sproveli krvavu tranziciju dobara i morala.

I danas ta palanačka žilava ruralna elita, u frustriranom, poraženom i na prosjački štap svedenom narodu Srbije pokušava opet raspiriti već posustali nacionalizam, zbog koga plaćaju cenu opljačkanih penzionih fondova, plata, potrošene budućnosti generacija, izmišljajući za sebe nekakve prepodobne Angeline nagrade, vrše pritisak za otklon od Evrope i put na istok ka “demokratskoj” majčici Rusiji.

Izjednačavanje dželata i žrtvi: Beograd ruši kuću iz 19 veka u kojoj je živela čuvene jevrejska porodica Baruh, tri brata: Isidor– narodni heroj, Bora i Josif poginuli su u Drugom svetskom ratu kao pripadnici NOP-a, a njihove sestre Rašela i Berta streljane su u Banjičkom logoru, dok Apelacioni sud nalaže Višem sudu da ponovo razmotri zahtev za rehabilitaciju Milana Nedića predsednika kvislinške vlade za vreme okupacije od strane nacističke Nemačke, odgovornog za holokaust i progon antifašista, registraciju i hapšenje Jevreja i zajedničku kontrolu sa Nemcima nad logorom Banjica! Nedićev režim je verno izvršavao nemačke zahteve, pokušavajući da osigura Srbiji mesto u novom svetskom poretku koji stvaraju nacisti!

Niko takvog ranga u Evropi nije rehabilitovan kažu čak i poprilično nacionalno osvešćeni istoričari, nazivajući Nedića srpskom majkom, ne pominjući monstruozne dušegupke koje su promicale Beogradom sa telima na jeziv način umorenih Jevreja, Srba antifašista, Roma; ne pominjući da je Srbija bila prva zemlja u Evropi koja je u avgustu 1942 ponosno Hitleru javila da je Beograd Judenfrie– očišćen od Jevreja.

“Zamislite sličan potez u Francuskoj, probajte da rehabilitujete Petena koji ni iz daleka nije uradio Francuzima ono što je Nedić uradio građanima Beograda. Pokušajte bilo gde u Evropi rehabilitujete kvislinšku vlast- nećete uspeti. A pri tom možete da budete i kažnjeni zbog takvih pokušaja.”- Branka Prpa

Heroji i antiheroji: Ali ovo je Srbija danas, koja od Srbina iz Montenegra potražuje ulicu za nedavno upokojenog oca nacije, inspiratora konačnih rešenja: Vukovara, genocida u Srebrenici, zločina na Kosovu, humanog preseljenja Albanaca, progona Hrvata, opsade Dubrovnika, Sarajeva… Koji je sa svojim Memorandumcima valjajući Srbiju u blatu nemorala, zločina i neljudskosti doprineo njenom sunovratu!

Rade Konstantinović, za razliku od oca nacije, konvertita koji je posle Titove smrti konstatovao da je Tito obezglavio srpsku naciju, kaže “da smo s Titom dosegli sami zenit naše svetske istorije, našeg učešća u svetu”. Junak Ćosićevog “Vremena smrti” mrmori da je “Evropa naš smrtni neprijatelj,” preuzevši misao Nikolaja Velimirovića koji je smatrao da je za Srbe smrtni neprijatelj “izrailjskai i evropska kultura.”

Palanački duh ne traži ulicu za velikog filozofa i pisca Radeta Konstantinovića koji je govorio: ” Fašizam je paranoidan. Gde se bolje otkriva fašizacija ove zemlje, ako ne u ideji o Srbiji koju mrzi celi svet”. Niti za Mirka Kovača poslednjeg jugoslovenskog pisca, ljudskog i književnog velikana, koji je 19. avgusta 2013.g. u Rovinju prognan iz Beograda od palanačke “elite gore od rulje” zauvek napustio ovaj svet, ostavljajući nam na dar svoj poslednji roman-memoare “Vrijeme koje se udaljava”!

Dubrovački susret: Nešto lepo o čemu sam želela da pišem je ponovni susret sa Dubrovnikom, posle svega, nakon skoro tri decenije. Stradun okupan Suncem, turisti sa svih meridijana ushićeni lepotom drevnog gradabajke, Gradska kavana, Dubrovačke letnje igre sa pozorišnom predstavom “Romeo i Julija”u prekrasnom zamku Skočibuha, a u režiji jednog od najboljih, Jagoša Markovića, sjajni glumci, divni ljudi na koktelu posle premijere, samo me je Srđ koji sam krišom gledala potsećao na večnu sramotu!

“Mi ih na neki način moramo osporavati argumentima, drugim stilom života i idejama, možemo mnogo toga učiniti da ih stavimo izvan uticaja, ali za to bi trebalo imati opet neke nove političare i drugačije intelektualce. Međutim, to je uvijek manjina. Mediji će uvijek rado donijeti te mračnjake i posvetiti im veliku pažnju. Uvijek će Ćosić biti na prvoj stranici nekih novina, a ne Filip David ili Vlada Arsenijević, koga će biti na 15. stranici. Dakle, mi nismo svjesni koliko podržavamo zlo, koliko sarađujemo sa njim i koliko mu se radujemo.” (Mirko Kovač-iz intervjua za Slobodnu Evropu – 26.3.2012. godine)

Izvor: http://www.portalanalitika.me od 14. augusta 2014.

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s