…..zvuči malo cinično ali jedino organizacije civilnog društva i kriminalci iz regiona nikada nisu prekidali saradnju pa ni u vreme ratova koji su vođeni u prošloj deceniji…..Proces demokratizacije u Srbiji ide prilično krivudavom putanjom, poseban zamah je dobio u vreme dok je Zoran Đinđić bio premijer, ali je Koštunica u dva premijerska mandata mnoge stvari uspeo da vrati unazad….. Ja sam uvek isticao da nevladine organizacije ne mogu da pomeraju planine, ali mogu da učine da stanje u regionu bar za milimetar ne bude lošije ili bar za toliko da bude bolje…..Vučić se za svoje godine mudro ponašao sve ovo vreme, jer ni u jednom trenutku nije pokušavao da negira svoju prošlost, nego je poentu stavljao na to da svaki čovek ima pravo i može da shvati da je u jednom periodu svog života bio u zabludi i da sada pokušava da ispravljanjem ranijih grešaka bude taj koji je Srbiji otvorio jasnu evropsku perspektivu i stavio je na zdrave noge kroz reforme i borbu protiv korupcije…..Vučić je do sada sve karte stavljao na stanje unutar Srbije, a za razliku od predsednika Nikolića, sve vreme se trudio da se konstruktivno ponaša prema zemljama u regionu i može se reći da je u tome u dobroj meri i uspeo. Čak se oseća i da je napravio određen otklon u odnosu na Dodika sa kojim je Tadićev režim bio u više nego srdačnim odnosima…..
Gospodine Popov! Možete li ocijeniti suradnju u regionu, prije svega civilnog društva, zadovoljavajućom u proteklih 15,5 godina postojanja Centra?
POPOV: Organizacije civilnog društva su sarađivale sve vreme rata i to na antiratnoj osnovi, pa je tako nastala i Igmanska inicijativa, jedna od najznačajnijih mreža organizacija civilnog društva u regionu, čiji je jedan od osnivača i Centar za regionalizam.
Ova saradnja je nastavljena i svih ovih godina i zvuči malo cinično ali jedino organizacije civilnog društva i kriminalci iz regiona nikada nisu prekidali saradnju pa ni u vreme ratova koji su vođeni u prošloj deceniji.
A da li ste zadovoljni sa dosadašnjim procesima demokratizacije i decentralizacije u Srbiji, za koje se zalaže Centar od svog utemeljenja, 1998. godine do danas?
POPOV: Naravno da nisam. Proces demokratizacije u Srbiji ide prilično krivudavom putanjom, poseban zamah je dobio u vreme dok je Zoran Đinđić bio premijer, ali je Koštunica u dva premijerska mandata mnoge stvari uspeo da vrati unazad. I vlada čiju su okosnicu činile Demokrate izneverila je očekivanja demokratski nastrojene javnosti, jer je omogućila hajdučku privatizaciju koja je uništila privredu Srbije, bila je visoko korumpirana, a kad je reč o reformama čuvena je reforma pravosuđa čije posledice ni sada ne mogu da se raspletu i otklone. Zbog toga su ih birači i kaznili i na izborima 2012. godine, kao i na nedavnim izborima. Prošla – buduća vlada je krenula oštro u brobu protiv korupcije, ali osim što je na dobrom putu da apsolvira problem Kosova, nikakve upečatljivije rezultate u demokratizaciji nije postigla, sem što je tabloizirala političku scenu Srbije. Da li će SNS sa nadpolovičnom većinom uspeti u narednom mandatu nešto ozbiljnije da promeni na tom planu još je rano reći, jer novVlada još nije ni formirana.
Kakve rezultate su do sada polučile „Igmanska inicijativa“, „Civilni dijalog Kosovo-Srbija“ i „ Asocijacija multietničkih gradova jugoistočne Evrope – PHILIA“ i jesu li te inicijative, kao rezultati vaših projekata, još uvijek žive?
POPOV: Ja sam uvek isticao da nevladine organizacije ne mogu da pomeraju planine, ali mogu da učine da stanje u regionu bar za milimetar ne bude lošije ili bar za toliko da bude bolje. Tako je i sa rezultatima mreža koje ste naveli i u kojima učestvuje Centar za regionalizam. Mislim da smo kroz sve tri mreže uspeli da doprinesemo obnovi komunikacija kako organizacija civilnog društva, tako i političara sa ovih prostora, ali da doprinesemo relaksaciji ukupnih odnosa u regionu, kao i rešavanju preostalih otvorenih pitanja koja su ostala nakon raspada Jugoslavije i ratova koji su devedesetih vođeni na ovim prostorima.
Neposredno iza nas su održani vanredni parlamentarni izbori u Srbiji. Kako komentirate ubjedljivu pobjedu Aleksandra Vučića i njegovih naprednjaka?
POPOV: To nisu bili izbori nego referendum. Njegovoj više nego ubedljivoj pobedi doprinelo je nekoliko faktora. Tu je pre svega razjedinjena opozicija, a posebno Demokratska stranka koja se u kritičnom momentu pred izbore pocepala na dva dela, a još pre toga su je razjedali unutrašnji sukobi. Drugi faktor Vučićevog uspeha je stalni naglasak na borbi protiv korupcije, ali ona još nije dala ubedljivije rezultate jer niko od do sada uhapšenih zbog korupcije nije pravosnažno osuđen. Njega tek čeka najtvrđi orah a to je oporavak posrnule privrede Srbije i Reforme koje je obećao, ali od kojih će u dobrom delu morati da odustane zbog loše ekonomske situacije i potrebe da ispuni zahteve sve većeg broja nezadovoljnih radnika u Srbiji.
Neki analitičari smatraju da je fijasko opozicije u Srbiji na tim izborima zapravo, u izvjesnom smislu, poraz demokracije u Srbiji. Dijelite li takva mišljenja?
POPOV: Samo donekle. To pre znači krizu višepartizma u Srbiji o čemu govori i nizak nivo izlaznosti građana na izbore, jer je skoro polovina građana smatrala da nema za koga da glasa, odnosno da na političkoj sceni nema političke snage koja bi se izborila za istinsku demokratizaciju Srbije
Poznat je Vučićev politički i ideoloski background. S tim u vezi se nameće i pitanje: da li su birači u Srbiji, bez obzira na njihovu izlaznost na ovim izborima, uglavnom prepoznali Vučića kao pragmatičnog političara, zanemarjujući pri tom njegovu ideološku matricu koja se, vjerovatno, ni kod njega niti bilo koga ne mijenja, makar se njome u ovo vrijeme ne eksponira?
POPOV: Vučić se za svoje godine mudro ponašao sve ovo vreme, jer ni u jednom trenutku nije pokušavao da negira svoju prošlost, nego je poentu stavljao na to da svaki čovek ima pravo i može da shvati da je u jednom periodu svog života bio u zabludi i da sada pokušava da ispravljanjem ranijih grešaka bude taj koji je Srbiji otvorio jasnu evropsku perspektivu i stavio je na zdrave noge kroz reforme i borbu protiv korupcije.
Da li se može govoriti o Vučićevom snažnom političkom usponu nakon hapšenja Miroslava Miškovića? Je li to bio neki prijelomni momenat u političkoj karijeri budućeg srbijanskog premijera?
POPOV: U dobroj meri jeste jer je Mišković tada bio jedan od najomraženijih ljudi u Srbiji i sinonim korupcije i bogaćenja na račun osiromašenih građana Srbije. Međutim, to je mač sa dve oštrice jer je suđenje Miškoviću tek počelo, a sasvim je neizvesno kakav će epilog imati. Konačno, ne može se unedogled zadržavati popularnost na toj matrici jer se to u krajnjem slučaju ne maže na hleb.
I, gdje je sada Vovodina u cijeloj ovoj srbijanskoj postizbornoj priči?
POPOV: Ona tek dolazi na red jer posle ovako trijumfalne pobede na parlamentarnim izborima, pa i i izborima za Beograd, SNS ne može dopustiti da joj jedan tako značajan resurs,kakav je Vojvodina, još dve godine bude van kontrole. Već je došlo do rascepa u poslaničkoj grupi Demokrata u Skupštini Vojvodine, ali i izvesnog otklona koalicionih partnera od njih (pošto i SVM i Liga socijaldemokrata očekuju da budu deo buduće vlasti na republičkom nivou) tako da se već najkasnije na jesen mogu očekivati vanredni pokrajinski, a sasvim je moguće i lokalni izbori.
Da li je realnost da će se status Vojvodine konačno rijesiti u povodu procesa pregovora Srbije za članstvo u EU, ili, da budemo optimističkiji – čak i ranije?
POPOV: Neće, jer EU neće vršiti snažniji pritisak u tom pravcu jer unutar nje postoje visoko centralizovane zemlje, ali i zemlje koje imaju problema sa svojim regionima koji žele da se otcepe – Španija i Velika Britanija, na primer.
Na samom kraju, kakav se odnos službenog Beograda, odnosno nove Vlade Aleksandra Vučića, može očekivati prema Sarajevu i prema Banja Luci u narednom periodu?
POPOV: Vučić je do sada sve karte stavljao na stanje unutar Srbije, a za razliku od predsednika Nikolića, sve vreme se trudio da se konstruktivno ponaša prema zemljama u regionu i može se reći da je u tome u dobroj meri i uspeo. Čak se oseća i da je napravio određen otklon u odnosu na Dodika sa kojim je Tadićev režim bio u više nego srdačnim odnosima. Očekujem da se takav odnos prema Banja Luci i nastavi, a ima nagoveštaja da je Vučić spreman na ozbiljnije poteze u pravcu normalizacije odnosa sa Sarajevom.
Hvala Vam velika za ovaj razgovor.
POPOV:
RAZGOVARAO: Bedrudin GUŠIĆ (571)
bedrudingusic 